Предграђе Краљице Марије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Предграђе Краљице Марије је београдско предграђе, насељaвано од почетка 20. века, на подручју данашње општине Вождовац, дуж улице Војводе Степе, од Вождовачке цркве до Трошарине.[1]

Постанак насеља и име[уреди]

После Првог светског рата простор око улице Војводе Степе, између Вождовачке цркве и Трошарине, био је прилично насељен. Одлуком Београдске општине насеље је добило званичан назив Предграђе Краљице Марије, у част тадашње краљице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, супруге краља Александра Карађорђевића. Међутим, оно је и даље остало у саставу сеоске општине Кумодраж. Тек од 1930. године, када прелази под надлежност града започео је бржи развој насеља. Оно је чинило једну целину са Доњим Вождовцем, а централна улица у насељу била је Војводе Степе.[2]

Културне и образовне установе[уреди]

Током тридесетих година, градска управа је деловала ефикасније и више је улагала у регулацију предграђа, насеља ван грађевинске зоне. Такође и оснивање установа неопходних за цивилизован градски живот. У Предграђу Краљице Марије постојало је Друштво за улепшавање и уређивање насеља. Ово друштво је 1934. године основало Народну читаоницу, која је имала око 100 књига. Читаоница је имала око 500 чланова, а основала је и свој хор.

Основна школа у насељу била је прво смештена у просторијама Црвеног крста и звала се „Краљица Марија“. Нова школска зграда изграђена је 1933. године, по пројекту Десанке Шанке Манојловић.

Од 1930. , [3]постојала је и „Женска занатска школа у Предграђу Краљице Марије“. [4]

Референце[уреди]

  1. ^ Дивна Ђурић Замоло, Светлана Недић, Стамбени делови Београда и њихови називи до 1941, Годишњак града Београда, ГГБ.60/61, стр 85
  2. ^ “Подизање нове модерне основне школе на Предграђу Краљице Марије,Београдске општинске новине“бр.6 јуни,1933,51., стр.432-433.
  3. ^ Слава Друштва за унапређивање Краљице Марије, БОН„бр4-6, април-јун, 1937, 55, стр.310.
  4. ^ Слава Народне читаонице на Предграђу Краљице Марије, БОН, бр 6-7 јун 1936, 54. стр.523-525.