Предеона екологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Предеона екологија је грана екологије која проучава еколошке факторе (биотичке и абиотичке) у једном пределу.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Предеона екологија је научна дисциплина. Пејзажи или геосфера су кључна основа животне средине за заједнице биљака, животиња и човека. Предеона екологија има примену у планирању и уређењу предела, као и у ширем просторном планирању и планирању подручја посебних намена као што су: индустријски комплекси, саобраћајни системи, национални паркови и др). [1] Најчешћа дефиниција је да је екологија предела наука која је примарно усмерена на проучавање предела, односно проучавањем свих односа у оквиру предела који су слабије уочљиви.[2]

Улога људске популације[уреди | уреди извор]

Људска популација стално расте и заузима све више простора. Зато су еколошке анализе незамисливе уколико не узмемо укључивање људског утицаја у разматрање. Суштина пејзажног (предеоног) екосистема је промена природног пејзажа који зависи од степена учешћа човека и од његових активности који у одређеном оквиру ометају јединство природног пејзажа. Постоји отворени систем живих и неживих компонената екосистема. Што су антропогени утицаји јачи тим је тај систем слабији, односно већа је вероватноћа јачања веза спољних утицаја околине (кружење енергије или ланац исхране у градовима) што презентује отвореност екосистема.[3] Екосистем је систем живих бића, техничких система и неживих компонената који су међусобно или са околином повезани преко кружења материје и енергије.[3][4]

Животна средина[уреди | уреди извор]

Предеона екологија се бави свим сегментима који се односе на пределе као животну средину и односе који владају међу њима као и међу живим светом који их настањује. Укључује се у науку о животној средини са циљем њеног развоја и коришћења, како на локалном тако и на регионалном нивоу. Она синтетизује резултате истраживања свих грана екологије у циљу планирања и њихове примене за одрживи развој животне средине.[1] Стручњаци који се баве овом граном екологије се прво фокусирају на структуру одређеног предела, начин његовог функционисања, као и кретања различитих животињских врста у оквиру тог предела. Затим се баве променама у пределу, принципима токова енергије, као и стабилношћу одређеног предела. Све то чини основ за сазнавање из области екологије предела.[2] Фрагментација предеоне екологије дефинише се као процес којим се природни предели распарчавају у мање предеоне елементе природних екосистема. Упоредо са развојем процеса фрагментације наступа низ сукцесивних промена у абиотичким и биотичким условима заступљеним унутар екосистема. Најдоминантније промене припадају микроклиматским условима (промене у степену осветљености, температурном режиму, режиму влажности ваздуха, изложености ветру и сл.), али се одражавају и на све остале сегменте физичких услова на станишту. Након њиховог испољавања, неизоставно се појављују одговори биотичке средине који се у различитим магнитудама преносе на све учеснике трофичког ланца.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Влатковић, Славко (2001). Животна средина и функције шума. Београд: Србија шуме. стр. 18—22. 
  2. ^ а б „Екологија предела”. Akademija Oxford. Приступљено 7. 6. 2020. 
  3. ^ а б „УРБАНА ЕКОЛОГИЈА КАО ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНА И ПРИМЕЊЕНА НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ” (PDF). Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство. 39: 66—69. 2010. Приступљено 7. 6. 2020. 
  4. ^ „Introduction to Landscape Ecology” (PDF). Umass. Приступљено 7. 6. 2020. 
  5. ^ Ћурћић, Снежана (2012). „ЕКОЛОШКЕ И БИОГЕОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРОЦЕСА ФРАГМЕНТАЦИЈЕ”. Гласник Српског географског друштва. 92: 161—170. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]