Предејане (село)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предејане (село)
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 491
Географске карактеристике
Координате 42°51′04″ СГШ; 22°01′36″ ИГД / 42.8511° СГШ; 22.0268° ИГД / 42.8511; 22.0268Координате: 42°51′04″ СГШ; 22°01′36″ ИГД / 42.8511° СГШ; 22.0268° ИГД / 42.8511; 22.0268
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Предејане (село) на мапи Србије
Предејане (село)
Предејане (село)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Предејане (село) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 491 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).

Положај и тип[уреди]

Село лежи десно од Предејанске реке, притоке Ј. Мораве. Kућe овог насеља захватају пространо земљиште које је високо од 500 до 800 м. Околна су насеља: варошица Предејане са запада, село Крпејци са северозапада, Црвени Брегса југоистока итд. Становници се служе водом са чесама и из бунара. Називи потеса су: Барице, Арница, Мртвачки Рид или Чукар, Росуља, Равниште, Србљачка Ливада, Раскрсје, Мурдина Чука, Илијин Крст, Белеге, Големи Рид, Стипсана Долина, Самарски Рид, Голема Падина, Дебели Дел, Шилегарник, Peка, Мечкин камен, Сува Гора, Ваташко, Милина Ливада, Илијин Чукар, Трница, Селиште, Невеново Селиште (ту је „средсело“), Лозиште, Качер ( то је државна шума) и други. Предејане је разбијеног типа. При подизању кућа становници су водили рачуна да им имања буду што ближе. Због тога и услед расчлањености земљишта, куће су растурене. Идући од запада према истоку разликују се махале: Лимчиште, Средња и Милина Ливада. Сродничке куће су једна другој ближе. Укупно Предејане има 99 домова (1958. г.).

Старине и прошлост[уреди]

На земљишту села Предејана постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је и овде било становника још у раније доба. Брдо Градац налази се у махали Милана Ливада. Тамо има „зидина и шума". У народу се говори, да су некада постојале „латинске" цркве: по једна се налазила на потесима Чуљејца и Река. Тaмo су „биле зидинке", којих данас нема. Потес Селиште лежи у западном делу села изнад варошице Предејана. Поред Селишта је садашња махала Лимчиште. На Селишту сада су њиве и по нека ливада. Остатака од старина нема. Невенино Селиште је у Средњој Махали Предејана. Тамо су ливаде и шљивари. И на овом потесу старина нема. Данашње село Предејане основано је пре око 140 година. Њега је основао неки досељеннк из Босиљградскоr Крајишта. Имао је три сина од којих потичу данашњи родови: Ристини са Сокарцима, затим Цветанови и Цветкови. Од поменутог досељенина потиче 48 сеоских домаћинстава. Најстарији зачетак данашњег Предејана био је у садашњој Средњој Махали. Тамо је и стари сеоски крст. Пресељеници из Средње Махале касније су основали друге крајеве насеља. Крајем прве половине XIХ века Срби из овог и из околних насеља радили су у турским самоковима у којима се добијало гвожђе. Таквих самокова билo је у селима Рупљу, Мрковици, у долини Предејансне Реке (око 3 км узводно од данашње варошице Предејана) и на другим местима. На земљишту поред Ј. Мораве од почетка XX века основана је варошица Предејане. Она лежи на потесима који су припадали атарима села Предејана и Бричевја. Атар поменуте варошице сада је одвојен од атара села Предејана. Село Предејане има цркву посвећену св. Арханђелу „горешњаку" (у јулу). Саграђена је 1871. г. Налази се непосредно изнад варошице Предејана. Ту је и гро6ље поменуте варошице. На дан сеоске славе код те цркве долазе становници из више околних насеља Село Предејане има гробље на месту Рудина код Лимчиске Махале. Оно је старије од цркве. Сеоска слава је Спасовдан.[1]



Демографија[уреди]

У насељу Предејане (село) живи 395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,8 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 145 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 631
1953. 528
1961. 540
1971. 616
1981. 508
1991. 456 448
2002. 491 495
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
489 99,59 %
Македонци
  
2 0,40 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 132 - 135 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]