Предменструални синдром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предменструални синдром
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
ICD-10N94.3
ICD-9-CM625.4
DiseasesDB10513
eMedicineped/1890
Patient UKПредменструални синдром
MeSHD011293

Предменструални синдром (скраћено ПМС) који се често назива и промена расположења код жена пре менструације, је група симптома и знакова који се периодичнно јављају у виду главобоље, несанице, депресије, непријатних сензација у срцу, губитка даха, повишена телесне температуре непосредно пре менструације са њеним почетком, од опадања, до потпуног повлачења.[1][2] Према томе ПМС представља сложен скуп атрибута који се могу јавити у већине жена на крају менструалног циклуса (значи неколико дана пре менструације). На основу статистичких података, од њега пати 50—80% жена, углавном у репродуктивном добу (од 20 до 40 година старости). Много мање је изражен код девојчица у време прве менструације, а ређе се јавља код жена у пременопаузи.[3]

Епидемиологија[уреди]

Учесталост предменструалног синдрома у потпуности зависи од старости жене и креће се, на глобалном нивоу, од 25% до 90%. Мада су описани и случајеви када је пременструални синдром примећен код дјевојчица одмах након прве меснструације.

Старосна дистрибуција ПМС
  • У доби од 19 до 29 година, ПМС се јавља код 20% жена,
  • У доби од 30 до 39 година синдром се јавља код сваке друге жене. 
  • Након 40 година старости ПМС достиже учесталост од 55%.
Клиничке форме ПМС у различитим старосним периодима жена

Фактори ризика[уреди]

Улога у испољавању симптома могу да потенцирају следећи фактори ризика:

  • Циклични покретачи, попут порођаја и абортуса, нервни и стресогени поремећаји, и инфективне болести. 
  • Емоционална лабилност и/или интелектуално напрезање
  • Повшена телесна маса
  • Трауматски стресни догађај
  • Хроничне болести — које код жена са оштећеним кардиоваскуларним и/или централним нервним системом , гастроинтестиналним тракомт, што се може се посматрати кроз нарушен циклус овулације који је карактеристичан за кретање јајне ћелија од јајника до телесне шупљине, или ановулациони циклус у коме нема стварања јајне ћелије.[4][5][6][7]

Етиопатогенеза[уреди]

Иако је етиологија и даље неизвесна, она се врти око месечног циклуса који се одиграва у јајницима (оваријални циклус) на шта упућује одсуством ПМС пре пубертета, током трудноће и након менопаузе.

Бројне студије, до данас, које су покушале су да идентификују тачне узроке предменструалног синдрома, у томе нису успеле и резултовале су бројним теоријеоријама о пореклу ПМС, међу којима су најзначајније:[8]

Теорија „тровање водом”

По оовој теорији ПМС настаје као реакција на нарушен метаболизмом воде и соли, што има за полседицу задржавање течности у телу жене. Гомилање течности узроковано је неуроендокриним поремећајима, на пример, променом у систему, „ренин—ангиотензин—алдостерон систем”. Наиме повећано лучење адренокортикотропог хормона у хипофизи је под утицајем стреса, а високим ниво хормона серотонина и ангиотензин II утиче на повећано стварање алдостерона. Ангиотензиноген, се заузврат, лучи у јетри под утицајем естрогена, док је ренин ензим који конвертује ангиотензиноген у ангиотензин.[8]

Теорија алергијске реакција

За коју се сматра да је изазвана појачаном осетљивошћу на ендогени прогестерон. То је могуће доказати уз помоћ позитивног интрадермалног теста са сексуалним стероидним хормонима у лутеалној фази менструалног циклуса.[9]

Теорија психосоматског поремећаја
Хормонална теорија.

До сада је ова теорија прихваћена као најкомплетније тумачење, према коме се сматра да су симптоме ПМС изазвани флуктуацијом нивоа сексуалних хормона у другој фази менструалног циклуса. Ова теорија произашла је из чињенице да је за нормално и складно функционисање женског тела, неопходна равнотежа сексуалних хормона јер:

  • Естрогени — регулишу физичко и ментално здравље, побољшавају пажњу, креативност, брзину асимилације информација, способност учења.
  • Прогестерон — који у вишку има седативни ефекат, и може довести до појаве депресивних симптома у другој фази менструалног циклуса.
  • Андроген — који утиче на либидо, повећава енергију и радни капацитет.

Током друге фазе менструалног циклуса, хормонски статус жене се мења, и зато према овој теорији настаје ПМС због „неадекватног" одговора организма, и дела мозга (одговораног за емоције и понашање) на цикличне хормонске промене које су често наследне.

Могући путеви метаболизма прогестерона у централном нервном систему

Тренутно су две теорије доминантне и изгледају међусобно повезане.

  • Прва теорија сугерише да су неке жене осетљивије на прогестерон и прогестоген, будући да су серумске концентрације естрогеног и прогестерона исте код оних са или без ПМС-а.
  • Друга теорија имплицира неуротрансмитере, серотонин и ц-аминобутерну киселину (ГАБА), као главне механизме. На то указује чињеница да се серотонински рецептори одазивају на дејство естроген и прогестерон, а селективно реагују на серотонин што доказује смањењење симптоме ПМС-а. ГАБА нивои се модулишу путем метаболита прогестерона, алопрогнанолона, што код код жена са ПМС смањује ниво алопрегналона.

Клиничка слика[уреди]

Према клиничким резултатима добијеним на основу истраживачких студије, међу којима је и она публикованим у Британском медицинском журналу, 95% жена има понеки симптом, а 5% њих пати од више симптома. Већина жена жали се на ове симптоме:

  • Осећање безнадежности, кривице, беса, анксиозности,
  • необјашњиви плач,
  • привремена недруштвеност, избегавање познанства и одбијање позива,
  • отежана концентрација,
  • осећај замора,
  • напад глади,
  • главобоља,
  • надимање и поремећај столоце,
  • напетост и/или бол у дојкама.
  • бол у мишићима и болови у зглобовима,
  • повећан број мокрења,
  • палпитације, поремећај срчаног ритма и/или крвног притиска,
  • промене сексуалног понашања, губитак жеље и недостатак интереса за секс.

Неке пацијенткиње се жале и на проблеме са равнотежом и депресивне су, али само недељу дана месечно, после овулације.

Дијагноза[уреди]

Не постоји посебан тест који одређује предменструални синдром, па се зато у дијагностици користе следеће методе:

  • Детаљна анаменеза и историја болести
  • Свеукупни физикални преглед
  • Физички тестови
  • Психијатријска процена (у неким случајевима)
  • Присуство увећане вредности ли и дефицит минерала
  • Тест крви (ради елиминације других болести).[10]

Терапија[уреди]

Главни циљ лечења предменструалног синдрома је нормализација функција једног од можданих региона - хипоталамуса, као и елиминација пратећих женских болести, инфекција и токсикозе.[11]

Будући да узроци болести нису у потпуности схваћени, лечење ПМС заснива се на ублажавањu симптома: фармакотерапија и хигијенско-дијететски начин живота.[12]

Медикаментна терапија
Уместо антидепресивима саветује се хормонална терапија контрацептивима

Од медикамената уз анксиозност, несаницу и друге психолошке симптоме, лекар може да преписује антидепресиве, а за појаву отока или других знакова задржавања течности и диуретике, које треба почети узимати 5-7 дана пре почетка менструације.

Највећи број жена за ублажавање ПМС користи андепресиве. Међутим терапија антидепресивима често има и нежељена дејства и ризична је тако да би је требало пажљиво примењивати само у тежим случајевима. Ниске дозе антидепресива које се узимају само у тим данима, када жена може испољити агресивност, не могу да изазову зависност, а могу да отклоне нежељене симптоме.

У неким случајевима, гинеколог може прописати прогестерон и друге хормоне, на пример контрацептивна средства.[13]

Хигијеснко-дијететски режим живота

У смерницама се препоручује да лекари прво дају савете пацијенткињама да се баве рекреацијом и да држе дијету – пију напитке без кофеина, једу храну богату угљеним хидратима и уносе у организам што мање шећера. На тај начин ће смањити стрес пре прописивања антидепресиваа.

Поједини лекари такође тврде да витамин Бе 6 (у дневној дози од 50 до 100 милиграма) добро делује против симптома депресије у ПМС.

Уместо антидепресивима такође се саветује и терапија разговором, биофидбек терапија.

Многе жене кажу да су им помогле акупунктура и рефлексологија и да, упркос томе што су научни докази слаби, оне више не пате од ПМС.

Последице[уреди]

ПМС може да „уништи” живот, и „урнише” жени каријеру јер током ових дана она није у стању да се концентрише на послу, а може и да доведе до разлаза у вези са другим особама. Има и случајева у којима је ПМС узрочник насиља или неприлагођеног понашања, па су многе жене пронашле начин како да себи, али и околини олакшају живот током тих дана. Ево примера Лауре Бинс из Енглеске која три дана месечно не одлази у канцеларију, већ посао обавља код куће:

„У тим данима сам у стању да убијем неког. Имам 42 године и сама сам, јер су моји ПМС симптоми утицали на моје претходне везе. Вређам, насилна сам према људима, трудим се да их понизим. Ништа не доводи до тога, просто се пробудим у таквом расположењу, а смирим се кад ми почне период. Све док нисам почела да читам о ПМС-у, мислила сам да сам деструктивна особа – рекла је она и закључила...потребно је да се о томе говори да би оне жене које пате од ових симптома схватиле да то није њихова кривица.[14]

Извори[уреди]

  1. ^ Management of Premenstrual Syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (2016)
  2. ^ Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007)
  3. ^ Rodin M (1992). "The social construction of premenstrual syndrome". Soc Sci Med 35 (1): 49–56.
  4. ^ Ед. проф. Прилепскои ВН Полицлиниц гинецологи. - Москва: МЕДпресс -информ, 2005. - П. 302-325—640 сек. -. ISBN 978-5-98322-104-8 .
  5. ^ Серов ВН, Прилепскаа ВН, Овсанникова ТВ Гинеколошка ендокринологиа. - Москва: МЕДпресс-Информ, 2004. - П. 209-235—528 сек.
  6. ^ Савельева Г. М., Бреусенко В. Г. Гинекологиа. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2004. - П. 83-87—480 сек. - 10 000 примерака. -. ISBN 978-5-9231-0330-4 .
  7. ^ Ед. Кулаков VI, Савелиева Г. М., Манукхина ИБ Гинекологија. Национално руководство. - Москва: ГЕОТАР-Медиа, 2009. - П. 326-328—1088 с. -. ISBN 978-5-9704-1046-2 .
  8. 8,0 8,1 Радзинский В. Е. Руководство к практическим занятиям по гинекологии. — Москва: Медицинское информационное агентство, — С. 142—149. — 520 с. — 3500 экз. 2005. ISBN 978-5-89481-304-2.
  9. ^ Татарчук Т. Ф., Сольский Я. П. Эндокринная гинекология. — Киев: Заповгг, — С. 111—146. — 300 с. 2003. ISBN 978-966-7272-48-7.
  10. ^ O'Brien PM, Backstrom T, Brown C, et al; Towards a consensus on diagnostic criteria, measurement and trial design of the premenstrual disorders: the ISPMD Montreal consensus. Arch Womens Ment Health. 2011 Feb14(1):13-21.
  11. ^ Nevatte T, O'Brien PM, Backstrom T, et al; ISPMD consensus on the management of premenstrual disorders. Arch Womens Ment Health. 2013 Aug16(4):279-91. doi:10.1007/s00737-013-0346-y. Epub 2013 Apr 27.
  12. ^ Малевицх КИ, Русакевицх ПС Лечење и рехабилитација са гинеколошким обољењима. - Минск: Висшаа школа, 1994—368 с. - П. 74-77—100 000 примерака. -. ISBN 978-5-339-01027-2 .
  13. ^ Yonkers KA, O'Brien PM, Eriksson E; Premenstrual syndrome. Lancet. 2008 Apr 5371(9619):1200-10.
  14. ^ „Лечење предменструалних симптома”. Политика он лајн, Превела и приредила Душица Стојановић-Чворић, 4. август 2012. Приступљено 16. 3. 2018. 

Литература[уреди]

  • Gillings MR; Were there evolutionary advantages to premenstrual syndrome? Evol Appl. 2014 Sep7(8):897-904. doi:10.1111/eva.12190. Epub 2014 Aug 11.
  • Marjoribanks J, Brown J, O'Brien PM, et al; Selective serotonin reuptake inhibitors for premenstrual syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Jun 76:CD001396. doi:10.1002/14651858.CD001396.pub3.
  • Lopez LM, Kaptein AA, Helmerhorst FM; Oral contraceptives containing drospirenone for premenstrual syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2012 Feb 152:CD006586. doi:10.1002/14651858.CD006586.pub4.
  • Freeman EW, Halbreich U, Grubb GS, et al; An overview of four studies of a continuous oral contraceptive (levonorgestrel 90 mcg/ethinyl estradiol 20 mcg) on premenstrual dysphoric disorder and premenstrual syndrome. Contraception. 2012 May85(5):437-45. doi:10.1016/j.contraception.2011.09.010. Epub 2011 Dec 5.
  • Ford O, Lethaby A, Roberts H, et al; Progesterone for premenstrual syndrome. Cochrane Database Syst Rev. 2012 Mar 143:CD003415. doi:10.1002/14651858.CD003415.pub4.
  • Leminen H, Heliovaara-Peippo S, Halmesmaki K, et al; The effect of hysterectomy or levonorgestrel-releasing intrauterine system on premenstrual symptoms in women treated for menorrhagia: secondary analysis of a randomized controlled trial. Acta Obstet Gynecol Scand. 2012 Mar91(3):318-25. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01340.x. Epub 2012 Jan 26.
  • Riley TL; Premenstrual syndrome as a legal defense, 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).