Предраг Мијатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предраг Мијатовић
Predrag Mijatović 2007 b.jpg
Предраг Мијатовић
Лични подаци
Пуно име Предраг Мијатовић
Датум рођења (1969-01-19)19. јануар 1969.(49 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Ком
Будућност
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987-1989
1989-1993
1993-1996
1996-1999
1999-2002
2002-2004
Будућност
Партизан
Валенсија
Реал Мадрид
Фјорентина
Леванте
72 (10)
104 (45)
104 (56)
90 (29)
42 (4)
21 (3)
Репрезентативна каријера**
1989-2003 СФРЈ / СРЈ / СЦГ 73 (26)
* Датум актуелизовања: 16. новембар 2015.
** Датум актуелизовања: 16. новембар 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство до 20. године
Златна медаља — прво место 1987. Чиле Југославија

Предраг Мијатовић (рођен 19. јануара 1969. у Титограду) је бивши југословенски фудбалер.

Играо је за Будућност (1987-1989), Партизан (1989-1993), Валенсију (1993-1996), Реал Мадрид (1996-1999), Фиорентину (1999-2002) и Леванте (2002-2004) За репрезентацију Југославије је играо 73 пута и постигао 29 голова.

Од јула 2006. до маја 2009. обављао функцију спортског директора Реал Мадрида.

Каријера[уреди]

Клупска[уреди]

Прве фудбалске кораке начинио у ФК Ком из Подгорице, наставио у ФК Младост, да би врло брзо био запажен од стране тренера ФК Будућност из Подгорице. У првом тиму Будућности дебитује у сезони 1986/87. и до 1990. је на 73 прволигашких сусрета бивше државе постигао 10 погодака.

У зимском прелазном року 1989/90, Мијатовић је био на прагу трансфера из Будућности у сплитски Хајдук. Добио је и аконтацију у износу од 50.000 тадашњих немачких марака. Међутим, због ситуације која је мирисала на рат упозоравали су га у Подгорици да не иде у Сплит, па је отишао у Партизан.[1]

Иако је постигао гол на свом дебију у дресу Партизана против свог бившег клуба ФК Будућност, пролећну полусезону у новом клубу је углавном провео у прилагођавању на игру "црно-белих" и до краја сезоне на 14 наступа није постигао погодак. У сезонама које следе постаје важан шраф екипе "црно-белих" која под вођством Ивице Осима не успева да изађе из сенке тадашње Црвене звезде која је у то време владала европским и светским клупским фудбалом. Ипак, у сезони 1991/92. осваја Куп Југославије, а у првенству 1992/93. са "црно-белима" осваја шампионску титулу. У дресу Партизана одиграо 104 првенствених сусрета и постигао 44 гола.

У лето 1993. прелази у шпанску Валенсију у чијем дресу наступа на 104 првенствених сусрета и постиже 56 голова. У сезони 1995/96. са Валенсијом стиже до вицешампионске титуле, а он сам постиже чак 28 голова и бива изабран за фудбалера године у Шпанији.

Сјајне партије нису прошле незапажено у лето 1996. постаје члан Реал Мадрида. У Мадриду је за три године оставио неизбрисив траг – головима, дриблинзима и понашањем на терену и ван њега. Проглашен за другог фудбалера у Европи у анкети «Франс фудбала» за 1997. годину, иза Роналда. Његов погодак у финалу Лиге шампиона 1998. против Јувентуса (1:0) донео је мадридском Реалу титулу првака Европе након пуне 32 године.[2] Освајач Интерконтиненталног купа са Реалом 1998.

Из Реала је отишао у Фјорентину (освојио куп 2001), а каријеру је завршио у Левантеу 2004. године.[3]

Репрезентативна[уреди]

Био је члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. године постала шампион света, али није играо у финалу против СР Немачке јер је искључен у полуфиналу против ондашње Немачке ДР.

Одиграо је 73 утакмица за национални тим постигавши 26 голова. За А тим СФРЈ дебитовао је 23. августа 1989. године, против Финске, а први погодак за репрезентацију постигао тек на свом 15. мечу за "плаве" против Малте (6:0) у квалификацијама за СП 1998. У "баражу" за Француску 1998. Мађарима је у два меча дао – 7 голова! Три у Будимпешти (1:7), четири у Београду (5:0).[4]

Учествовао је на Светском првенству 1998. у Француској и на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији.

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Партизан
Реал Мадрид[5]
Фјорентина[6]

Индивидуални[уреди]

  • Југословенски играч године: 1992, 1993, 1998

Референце[уреди]

  1. ^ „Mijatović otvorio dušu: Hteo sam u Hajduk, a ne u Partizan”. vesti-online.com. Приступљено 10. 4. 2016. 
  2. ^ „Mijat o '98: Pamtim gol i "rat" Zizu - Karembe”. mondo.rs. Приступљено 10. 4. 2016. 
  3. ^ „Poslednji "Čileanac". vreme.co.rs. Приступљено 10. 4. 2016. 
  4. ^ „Mijatovićeve simultanke protiv Mađarske”. strategija.org. Приступљено 10. 4. 2016. 
  5. ^ „Predrag Mijatovic”. Real Madrid. Приступљено 19. 11. 2014. 
  6. ^ „2001: Coppa Italia ai Viola”. Приступљено 7. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди]