Председнички избори у САД 2024.
 | |||||||||||||
| |||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласови потребни за победу | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||
 Изборна карта за изборе 2024. на основу пописа становништва из 2020. године. | |||||||||||||
| |||||||||||||
Председнички избори у Сједињеним Државама 2024. биће 60. четворогодишњи председнички избори, заказани за уторак, 5. новембар 2024. године. Биће то први председнички избори након што изборни гласови буду прерасподелили према попису после 2020. године. Актуелни председник Џо Бајден изјавио је у јануару 2022. да намерава да се кандидује за реизбор за други мандат, са потпредседницом Камалом Харис као његовом потпредседницом. Бивши председник Доналд Трамп предложио је у марту 2022. да намерава да се кандидује за председника у другом мандату који није узастопно, након његовог губитка 2020. године.
У Сједињеним Америчким Државама, општи избори прате посланичке изборе и примарне изборе које воде главне странке да би одредиле своје кандидате. Инаугурација победника председничких избора 2024. заказана је за 20. јануар 2025. године.
Позадина[уреди | уреди извор]
Процедура[уреди | уреди извор]
Члан 2 Устава Сједињених Држава каже да особа може да служи као председник, мора да буде рођени држављанин Сједињених Држава, да има најмање 35 година и да има пребивалиште у Сједињеним Државама најмање 14 година. Кандидати за председника обично траже номинацију једне од различитих политичких партија Сједињених Држава, која се додељује кроз процес као што су примарни избори. Примарни избори су обично индиректни избори на којима бирачи гласају за листу партијских делегата који су обећали одређеном кандидату. Делегати странке тада званично предлажу кандидата који ће се кандидовати у име странке. Кандидат за председника обично бира потпредседничког потпредседника да формира листу те странке, коју потом ратификују делегати на конвенцији странке. Слично томе, општи избори у новембру су такође индиректни избори, на којима бирачи гласају за листу чланова Изборног колегијума; ови електори затим директно бирају председника и потпредседника. Уколико ниједан кандидат не добије минимум 270 електорских гласова потребних за победу на изборима, биће одржани контингентни избори на којима ће Представнички дом изабрати председника од три кандидата који су добили највише електорских гласова, а Сенат ће изабрати потпредседника. од кандидата који су добили два највећа зброја. Председнички избори ће се одржати истовремено са изборима за Представнички дом, изборима за Сенат и разним изборима на државном и локалном нивоу.
Ефекти пописа 2020.[уреди | уреди извор]
Избори су били рани предмет пажње аналитичара и коментатора, јер ће то бити први председнички избори у САД који ће се одржати након прерасподеле гласова у Изборном колеџу Сједињених Држава, који ће уследити након пописа становништва Сједињених Држава 2020. године. Ово прераспоређивање гласова електорског колегијума остаће доследно током избора 2028. Репропорција ће се поново извршити након пописа становништва Сједињених Држава 2030. године. Представнички дом ће прерасподијелити мјеста међу 50 држава на основу резултата пописа из 2020. године, а државе ће провести циклус поновне расподеле 2021. и 2022., гдје ће конгресни и државни законодавни дистрикти бити поново нацртани. У већини држава, гувернер и законодавно тело државе спроводе преобликовање (иако неке државе имају двопартијске или нестраначке комисије за преуређење). Партија која победи на председничким изборима често доживљава ефекат капута, што помаже другим кандидатима те странке да победе на изборима.[тражи се извор] 2020. године, иако је њен кандидат Џо Бајден победио на председничким изборима, Демократска партија није променила ниједан државни парламент и заправо је изгубила и законодавна дома Њу Хемпшира и гувернера Монтане. Ово је омогућило Републиканској странци да има контролу над посланицима у Њу Хемпширу, што је имало потенцијал да доведе до герримандеринга који ће остати на снази до пописа 2030., слично пројекту РЕДМАП након пописа из 2010. године.
Ограничења рока[уреди | уреди извор]
Актуелни председник Џо Бајден могао би да тражи поновни избор на други мандат. Бивши председник Доналд Трамп има право да се кандидује за други мандат; ако буде изабран, он би био први председник од Гровера Кливленда који је освојио други неузастопни мандат.
Кандидати[уреди | уреди извор]
Демократска странка[уреди | уреди извор]
Актуелни председник Џо Бајден је доследно изјављивао да планира да се кандидује за реизбор и да задржи потпредседницу Камалу Харис као своју потпредседницу. Међутим, он тек треба да се званично изјасни о кандидатури. Током касне 2021. године, пошто је Бајден патио од ниске оцене одобравања, спекулисало се да неће тражити реизбор, а неке истакнуте демократе су јавно позвале Бајдена да се не кандидује. Поред Бајденове непопуларности, многи су забринути због његових година; био је најстарија особа која је ступила на дужност са 78 година, а на крају свог првог мандата имаће 82 године. Ако буде поново изабран, на крају свог другог мандата имао би 86 година. Постојале су и спекулације да би се Бајден могао суочити са примарним изазовом од стране члана прогресивне фракције Демократске странке. Међутим, Бајденов рејтинг одобравања се полако опорављао током 2022. године, попевши се од ниских 30-их до високих 40-их. Поред тога, након што су демократе надмашиле очекивања на изборима на средини мандата 2022. године, многи су веровали да су се повећале шансе да ће се Бајден кандидовати и добити номинацију своје странке. Ако Бајден не буде кандидат 2024. године, то ће бити први избори од 1968. на којима актуелни председник који испуњава услове није био коначни кандидат њихове странке после Линдона Б. Џонсона, и ако одлучи да не тражи реизбор , биће то први избори од 1928. године на којима актуелни председник са правом није тражио поновни избор после Калвина Кулиџа.
Главни проглашени кандидати[уреди | уреди извор]
Кандидати у овој секцији пријавили су своје кандидатуре и добили значајну медијску покривеност, имају или су обављали значајне изборне функције и/или су укључени у најмање пет националних анкета.
| Име | Датум рођења | Функције | Домовина | Кампања
Датум оснивања |
Реф. |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Аутор Оснивач Пројекта ,,Angel Food'' Кандидат за председника 2020 |
 |
 4. март 2023. |
[1] |
Проглашени кандидати[уреди | уреди извор]
Кандидати у овом одељку су иначе вредни пажње, али нису испунили услове да се сматрају главним кандидатима.
- Џером Сегал, председнички кандидат странке Bread and Roses 2020
.jpg)
Одлука на чекању[уреди | уреди извор]
Очекује се да ће следеће истакнуте личности објавити своју званичну кандидатуру у одређеном временском року.
- Џо Бајден, 46. председник Сједињених Држава (2021 – данас), 47. потпредседник Сједињених Држава (2009–2017), сенатор Сједињених Држава из Делавера (1973–2009), саветник округа Њу Касл за округ 4 (1971–1973 ), кандидат Демократске странке за председника 1988. и 2008.[2]
.jpg)
Јавно изразили интересовање[уреди | уреди извор]
Од марта 2023., следеће истакнуте личности су изразиле интересовање да се кандидују за председника у претходних шест месеци.
- Роберт Ф. Кенеди млађи, адвокат за животну средину, аутор и активиста против вакцина
Републиканска странка[уреди | уреди извор]
Доналд Трамп је поражен од Бајдена 2020. и тренутно има право да се поново кандидује 2024. Тренутно настоји да постане други председник који је служио два неузастопна мандата, после само Гровера Кливленда (који је то учинио победом на председничким изборима у Сједињеним Државама 1892. године). Трамп се сматра раним кандидатом за републиканску председничку номинацију, након најаве његове кампање за 2024. 15. новембра 2022. године. Међутим, постоји више фактора који делују против Трампа: саслушања које је одржала Комисија за избор Представничког дома америчког Конгреса о нападу 6. јануара нарушила су јавно мњење према њему, а 2022. ФБИ је претресао Трампово имање у Мар-а. -Лаго. Иако гувернер Флориде Рон ДеСантис није званично најавио кандидатуру за председника, он се често сматра главним Трамповим кандидатом за председника; ДеСантис је прикупио више средстава за кампању у првој половини 2022. и имао је повољније анкете од Трампа до краја 2022. године. Трамп је у марту 2022. објавио да ако се кандидује за реизбор и победи републиканску председничку номинацију, његов бивши потпредседник Мајк Пенс неће бити његов потпредседник. Ако се Трамп поново кандидује против председника Бајдена, то ће бити први председнички реванш од 1956. након што се Двајт Д. Ајзенхауер успешно кандидовао за реизбор против Адлаја Стивенсона II. Трамп је поднео изјаву о кандидатури Федералној изборној комисији 15. новембра 2022. и најавио своју кандидатуру у говору у Мар-а-Лагу истог дана. 14. фебруара 2023. Ники Халеи је поднела изјаву о кандидатури Федералној изборној комисији, а 15. фебруара 2023. у Чарлстону, Јужна Каролина, званично је објавила своју кандидатуру, чиме је постала први изазивач кампање бившег председника Доналда Трампа.
Проглашени кандидати[уреди | уреди извор]
Кандидати у овој секцији пријавили су своје кандидатуре и добили значајну медијску покривеност, имају или су обављали значајне изборне функције и/или су укључени у најмање пет националних анкета.
| Име | Рођен | Функције | Домовина | Кампања
Датум оснивања |
Реф. |
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) |
Амбасадор за Уједињене нације (2017-2018) Гувернер Јужне Каролине (2011-2017) |
 |
 14. фебруар 2023. |
[3] | |
.jpg) |
Извршни директор Strive Asset Менеџмента (2022-тренутно) Извршни директор Роивант Сајнс (2014-2021) |
 |
 Кампања 21. фебруар 2023. |
[4] | |
.jpg) |
Председник Сједињених Држава (2017-2021) Председавајући Трамп организације (1971-2016) |
 |
 Кампања 15. новембар 2022. |
[5] |
Остали проглашени кандидати[уреди | уреди извор]
Кандидати у овом одељку су иначе вредни пажње, али нису испунили услове да се сматрају главним кандидатима.
| Име | Рођен | Функције | Домовина | Кампања
Датум оснивања |
Ref |
|---|---|---|---|---|---|
| Џон Ентони Кастро |
|
 |
22. март 2023. | ||
| Пери Џонсон |
|
 |
 9. фебруар 2023. |
[6] | |
 |
1962. | Градоначелник Кренстона, Роуд Ајланд
(2003-2007) |
 |
2. фебруар 2023. | [7] |
 |
17. септембар 1967. |
(2017-2021)
(2001-2009 |
 |
18. децембар 2022. | [8] |
Одлука на чекању[уреди | уреди извор]
Очекује се да ће следеће истакнуте личности објавити своју званичну кандидатуру у одређеном временском року.
- Крис Кристи, 55. гувернер Њу Џерзија (2010−2018), кандидат за председника 2016.
- Рон Десантис, 46. Гувернер Флориде (2019-тренутно) [9]
- Лери Елдер, радио водитељ, аутор, адвокат, и кандидат на Гувернеским изборима у Калифорнији 2021. године
- Аса Хучинсон, 46. гувернер Арканзаса (2015−тренутно), администратор управе за сузбијање дроге (201—2003), амерички представник из 3. конгресног округа Арканзаса (1997−2001)
- Мајк Помпео, 70 државни секретар Сједињених Америчких Држава (2018−2021), 6. директор Централне обавештајне агенције (2017−2018), амерички представник 4. конгресног округа Канзаса (2011−2017)
- Крис Сунуну, 82. гувернер Њу Хемпшира (2017 – данас), члан Извршног већа Њу Хемпшира (2011–2017.)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Јавно изразили интересовање[уреди | уреди извор]
Следеће особе су изразиле интересовање да се кандидују за председника у претходних шест месеци.
- Џон Болтон, 27. саветник за националну безбедност Сједињених Држава (2018–2019), 25. амбасадор Сједињених Држава у Уједињеним нацијама (2005–2006), 3. подсекретар за контролу наоружања и међународне безбедносне послове (2001–2005), 18. помоћник државног секретара за за послове међународне организације (1989–1993), помоћник државног тужиоца САД (1985–1989)
- Мајк Роџерс, представник Сједињених Држава из МИ-08 (2001–2015), члан Сената Мичигена из 26. округа (1995–2001)
- Тим Скот, амерички сенатор из Јужне Каролине (2013 – данас), представник Сједињених Држава из СЦ-01 (2011–2013), члан Представничког дома Јужне Каролине из 117. округа (2009–2011), члан Већа округа Чарлстон из 3. округ (1995–2009)
- Францис Суарез, 43. градоначелник Мајамија (2017–данас), члан градске комисије Мајамија (2009–2017)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Press, WILL WEISSERT Associated (2023-03-04). „Marianne Williamson begins longshot 2024 challenge to Biden”. San Diego Union-Tribune (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-05.
- ^ „TANJUG | Bajden: "Planiram kandidaturu 2024, posebno ako Donald Tramp bude tu"”. www.tanjug.rs. Приступљено 2022-11-18.
- ^ TANJUG (2023-02-14). „Niki Hejli protivkandidat Trampu za republikanskog kandidata na izborima 2024. godine u SAD”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-15.
- ^ „Opinion | Ramaswamy for President? Readers Respond”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-28.
- ^ „TANJUG | Donald Tramp objavio kandidaturu za predsednika SAD”. www.tanjug.rs. Приступљено 2022-11-18.
- ^ „Who is Perry Johnson? Iowans will see a Super Bowl ad announcing his White House plans”. The Des Moines Register (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-19.
- ^ Julia Musto (2. 2. 2023). „Former Rhode Island mayor launches presidential bid”. Fox News (на језику: енглески). Приступљено 2. 2. 2023.
- ^ Montana State News Bureau (18. 11. 2022). „Former MT Secretary of State announces presidential bid”. Helena Independent Record (на језику: енглески). Приступљено 5. 12. 2022.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Bog, sunce i Ron Desantis - trn u oku Donalda Trampa”. www.rts.rs. Приступљено 2022-11-18.
