Председнички избори у Србији 2026.
| |||
|
| |||
| |||
Избори за председника Републике Србије треба да се одрже најкасније 26. децембра 2026. године. Ово су ванредни председнички избори, с обзиром да су редовни требали да се одрже на пролеће 2027. Председник Александар Вучић, поднео је оставку 27. септембра 2026, чиме је скратио свој други председнички мандат, с обзиром да за трећи мандат по Уставу нема право да се кандидује. Оставка и ванредни председнички избори су дати у склопу ванредних парламентарних избора, заказаних за 25. октобар 2026, на којима је Вучић предводио листу Српске напредне странке и коалиционих партнера, као кандидат те листе за новог премијера Србије.
Позадина
[уреди | уреди извор]
Александар Вучић (СНС) који је од 2012. био потпредседник Владе Србије, а касније премијер Србије,[1] изабран је први пут за председника Србије 2017. године, а други пут 2022. године.[2][3] Сва истраживања, као и резултати избора показали су знатно већу популарност Александра Вучића од саме странке којој припада (СНС). Стога је оба пута, на председничким изборима 2017. и 2022. победио у првом кругу, своје противкандидате.
Од његовог доласка на власт, посматрачи су проценили да је Србија патила од демократског назадовања у ауторитаризам, након чега је уследио пад слободе медија и грађанских слобода.[4][5] Институт В-Дем је категорисао Србију као изборну аутократију од 2014. године [6] док је Фридом Хаус 2024. године приметио да је СНС „нагризао политичка права и грађанске слободе, вршио притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва“.[7][8] Са друге стране, током његовог периода, Србија је забележила велики економски напредак, фискалну и монетарну стабилност, завршетак капитално значајних инфраструктурних пројеката уз отпочињање нових, као и повећање животног стандарда и запослености.[9][10][11][12]
На спољно политичком плану његова политика је од стране критичара извргавана строгој осуди, док су присталице истицали немерљив значај оваквом приступу. Спољна политика би се могла окарактерисати као фино балансирање између сукобљених великих сила у немирним светским међународним околностима, несврставање ни уз једну страну потпуно, уз грађење односа са свим странама (земље Европске Уније, САД, Русија, Кина, Израел и УАЕ)[13][14][15]
Протести и утицај на изборе
[уреди | уреди извор]Током првог и другог мандата Александра Вучића као председника Србије, одигравале су се читаве серије протеста у Србији са различитом тематиком,али са крајњим усмерењем против његове владавине. Да би након урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. године, отпочели највећи икада забележени антивладини протести у новијој историји Србије. Александар Вучић тада нуди парламентарним опозиционим странкама расписивање народног референдума са питањем подршке гласача њему, те назначава да ће се повучи са места председника уколико народна воља буде таква.[16] Међутим опозиционе странке одбијају такву понуду, сматрајући је неискреном и тактичком.
На челу протеста су се временом нашли студенти државних универзитета у Србији, који су блокирали рад факултета, а затим истакли одређене захтеве, што је подржао знатан број грађана, невладиних организација, удружења и јавних личности, чиме се протест значајно омасовио и проширио на целу земљу.
Након 5. маја 2025. сви захтеви прерасли су у један — расписивање ванредних парламентарних избора. На овим изборима студенти у блокади би изашли са својом листом. Редовни парламентарни избори у том тренутку су се морали одиграти до краја 2027, односно исте године као и наредни редовни председнички избори, на којима Вучић неби имао могућност да се кандидује, с обзиром да је у два мандара обављао ову фукцију. Ово је довело до читаве тактичке изборне калкулације, када би било најцелисходније обавити следеће председничке изборе у Србији. Александар Вучић је у више наврата наговештавао да ће се раније повући са места председника и тиме скратити свој други мандат, те да ће највероватније са ванредним парламентарним изборима бити обједињени и ванредни председнички избори у Србији. Међутим је током јула 2026. јасно најавио да ће председнички избори бити након парламентарних.[17][18][19][20][21][22][23][24][25]
Аналитичари и политичари о датуму избора
[уреди | уреди извор][26][27][28] Александар Вучић је од октобра 2025. године наговештавао да би се председнички избори могли бити одржани крајем 2026. године.[29] Међутим, у марту 2026. године, Вучић је предложио да се избори одрже одвојено.[30] Драган Поповић из Центра за практичну политику предложио је да се председнички и парламентарни избори одрже заједно, док је бивши политичар Бојан Пајтић рекао да је скептичан.[31] Владимир Пејић из Фактор Плуса проценио је да ће се избори одржати одвојено.[32] С друге стране, Душан Вучићевић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, сматрао је да ће се председнички и парламентарни избори одржати заједно.[33]
Током скупа СНС-а 28. јуна 2026, Вучић је најавио да ће поднети оставку у наредним недељама.[34] У случају оставке, Вучића ће привремено заменити председник Народне скупштине до избора следећег председника.[35] Инсајдер је известио да, упркос Вучићевим вишеструким најавама оставке, аналитичари не верују да ће избори бити одржани 2026. године.[36] Здравко Понош, председник Центра Србија, рекао је да ће Вучић поднети оставку 2027. године, непосредно пре почетка Експо 2027.[37] Ивица Дачић, председник СПС-а, рекао је у јуну да није разговарао о председничким изборима са Вучићем, али је рекао да би више волео да се избори одрже у њиховом редовном распореду.[38]
У другој половини августу 2025, Вучић је најавио да ће се ванредни парламентарни избори, које су студенти у блокади захтевали, одржати у октобру исте године, и понудио два датума. Почетком септембра главни одбор СНС-а донео је одлуку да ванредним парламентарним изборима 25.октобра 2026, као први на њиховој листи буде Александар Вучић, који ће бити кандидат за премијера Србије.[39] Вучић је подноси оставку на место председника државе 27. септембра 2026, како би ушао у кампању за председника владе.[40] Тиме је почео је да тече рок за расписивање ванредних председничких избора, који се морају одржати између 60 и 90 дана након оставке председника. Овиме је постигнут циљ, да се председнички избори одрже убрзо после парламентарних, али не истог дана.
Изборни систем
[уреди | уреди извор]Председник Србије се бира сваких пет година на непосредним изборима, тајним гласањем. Кандидатску номинацију може поднети Републичкој изборној комисији (РИК) регистрована политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана, најкасније 20 дана пре избора. Приликом подношења кандидатуре, предлагач мора да поднесе и писану сагласност кандидата, скенирану личну карту, најмање 10.000 важећих потписа, списак потписника и потврду политичке странке, коалиције или групе грађана која је предложила номинацију. Номинација се може повући, а након проглашења, кандидат може и да одустане од избора. Гласачки листић садржи назив и датум избора, редне бројеве, имена кандидата, имена предлагача и напомене којима се бирачу каже да се гласање спроводи тајним гласањем и да може гласати само за једног кандидата. Право гласа на председничким изборима има сваки пунолетни грађанин у Србији који није проглашен неспособним да управља својим пословима.[41]
РИК, локалне изборне комисије и бирачки одбори надгледају изборе. Након завршетка избора, локалне изборне комисије морају да пошаљу све гласачке листиће РИК-у за мање од 96 сати. Када РИК добије све гласачке листиће, има 96 сати да објави резултате председничких избора. Председничке изборе расписује председник Народне скупштине Србије, који мора да распише изборе најмање 90 дана пре истека мандата одлазећег председника. Избори морају бити одржани током викенда. У случају ратног или ванредног стања, избори морају бити одржани најкасније три месеца након проглашења краја ратног или ванредног стања. Исто важи и у случају да председников мандат престане раније, било због смрти или оставке. Кампања може трајати између 30 и 60 дана. Кандидат је изабран за председника ако добије већину гласова, односно најмање 50% +1 глас, од свих важећих гласова. Ако се то не догоди, други круг се одржава у року од 15 дана од проглашења резултата. Два кандидата која су добила највише гласова у првом кругу појављују се на гласачком листићу за други круг. Међутим, ако два или више кандидата заврше на првом или другом месту, и они се појављују на гласачком листићу. Кандидат који добије највише гласова у другом кругу бира се за председника. У случају да један кандидат изгуби право да буде изабран између два круга, цео процес гласања се понављa.[41]
У случају да се парламентарни и председнички избори (општи избори) одржавају истог дана, гласање се одвија на истим бирачким местима, док исте комисије и одбори надгледају изборе.[41]
Потенцијални кандидати
[уреди | уреди извор]Влада
[уреди | уреди извор]Александар Вучић је негирао да ће се кандидовати за трећи мандат.[29] У марту 2026. године, Вучић је рекао да има на уму два или три потенцијална кандидата.[42]
Лист Данас је у још у децембру 2025.писао да СНС још није пронашао харизматичног кандидата за будућег председника државе, те да би стога председнички и парламентарни избори могли бити одржани истог дана, где би Вучић би био кандидат СНС-а за премијера.[43] Лист је такође, у марту 2026, шпекулисао са Дачићем као кандидатом владајуће коалиције,[44] док је часопис Време тада предвиђао Милоша Вучевића, Ђуру Мацута или Ану Брнабић као потенцијалне кандидате.[45] Новинарка Нове Јелена Обућина је у априлу 2026, назначила Владана Петрова, председника Уставног суда, као потенцијалног председничког кандидата СНС-а.[46] Вучић је такође рекао да „није лоша идеја” видети Петрова као председничког кандидата. [47][48] Политички коментатор Небојша Крстић током 2026. рекао је да би Брнабић била „добар кандидат“ за СНС.[49]
Опозиционе странке
[уреди | уреди извор]Бранимир Несторовић, председник политичке странке Ми – Снага народа, најавио је у марту 2026. своје учешће на наредним председничким изборима.[50]
Здравко Понош, опозициони председнички кандидат са избора 2022, 2026. рекао је да, у случају да се парламентарни и председнички избори одрже одвојено, највећи политички покрет треба да номинује заједничког председничког кандидата, а Понош је навео да је то управо студентски покрет.[51] Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије, изјавио је да би опозиција и студенти требали да се договоре око заједничког председничког кандидата.[52][53]
Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке, најавио је у јуну 2026. да би могао да се кандидује на председничким изборима.[54]
Студенти у блокади
[уреди | уреди извор]Студенти у блокади су најавили своје учешће на парламентарним изборима у Србији 2026,[26] као и на председничким изборима.[55] Владан Ђокић, актуелни ректор Универзитета у Београду, у интервјуу за часопис Радар, рекао је да ће о његовој улози на парламентарним или председничким изборима одлучити студенти и јавност.[56] Антивладини медији су га најављивали средином 2026, као „будућег председника Србије”. Политиколог Душан Спасојевић рекао је да би Ђокић био одличан председнички кандидат, али да би уместо тога требало да предводи изборну листу на парламентарним изборима.[57] Ректор Владан Ђокић је, накнадним гласањима студентских пленума који су водили протесте, у септембру искључен са студентске листе за парламентарне изборе, како је тада навођено тесном већином.[58]
Јавно изразили интересовање
[уреди | уреди извор]Закључно са јулом 2026. године, следеће особе су изразиле заинтересованост да се кандидују за председника:
- Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке (1991—); потпредседник Владе Републике Србије (1998—2000)[54]
- Бранимир Несторовић, председник Ми — Снага Народа (2024—), народни посланик (2023—2026)[50]
Након најаве парламентарних избора 2026, своје неучествовање на истим али размишљање о кандидовању на председничким изразио је:
- Бранко Павловић, из Ми — Глас из народа, народни посланик (2024 — 2026) [59]
Током предизборне кампање за парламентарне изборе, кандидовање за председника Србије најавили су :
- Александар Вулин, председник Покрета социјалиста (2008 — 2022),бивши министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања (2014—2017), министар одбране (2017—2020), министар унутрашњих послова (2020—2022), директор Безбедносно-информативне агенције (2022—2023)[60]
- Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије ( 2006 — ), бивши председник владе Србије ( 2012 — 2012), председник Народне скупштине (2020 — 2022), министар унутрашњих послова у више влада (2008—2014 и 2024 —2025), министар спољних послова (2014 — 2020) [61]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vock, Ido; Georgievski, Jovana (10. 12. 2023). „Aleksandar Vucic: The Man Who Remade Serbia”. BBC News. Приступљено 30. 5. 2025.
- ^ Rudić, Filip (2. 4. 2017). „Vučić wins Serbian Presidential elections”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 12. 6. 2020. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Pobeda Vučića i SNS, Beograd još enigma” [The victory of Vučić and SNS, in Belgrade still an engima]. Deutsche Welle (на језику: српски). 4. 3. 2022. Архивирано из оригинала 3. 4. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272
.
- ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670
.
- ^ Nord, Marina; Lundstedt, Martin; Altman, David; Angiolillo, Fabio; Borella, Cecilia; Fernandes, Tiago; Gastaldi, Lisa; Natsika, Natalia; Lindberg, Staffan I. (2024). Democracy Report 2024: Democracy Winning and Losing at the Ballot (PDF). Gothenburg: V-Dem Institute, University of Gothenburg. стр. 14. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 5. 2023. г. Приступљено 29. 5. 2023.
- ^ „Serbia: Freedom in the World 2024 Country Report”. Freedom House. Приступљено 7. 7. 2024.
- ^ Konstantinović, Ivana (9. 3. 2023). „Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici” [Freedom House: Dramatic decline of freedoms in Serbia, democracy in the world at a turning point]. Voice of America (на језику: српски). Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 4. 6. 2023.
- ^ onlajn, Politika. „Srbija ekonomski lider regiona: plate porasle čak 183 odsto od 2012. do danas”. Politika Online. Приступљено 2026-08-23.
- ^ Adria, Bloomberg (2025-11-24). „Kapitalni projekti Srbije za 2026: Koliko će koštati i šta je prioritet”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-08-23.
- ^ „Оцене и мишљења”. www.fiskalnisavet.rs. Приступљено 2026-08-23.
- ^ „Vučić sa EBRD o novim ulaganjima u Srbiju: U fokusu infrastruktura, energija i zeleni projekti”. EUpravo zato (на језику: српски). Приступљено 2026-08-23.
- ^ redakcija (2026-06-07). Снага Југа” (на језику: српски). Приступљено 2026-08-23.
- ^ Ђурић, Марко (2026-07-14). „Србија и Сједињене Америчке Државе подижу односе на ниво стратешког партнерства”. 2026-07-14. Приступљено 2026-08-23.
- ^ KoSSev (2022-02-25). „Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, Ruse i Ukrajince smatra bratskim narodima”. KoSSev (на језику: српски). Приступљено 2026-08-23.
- ^ „vucic referendum o razresenju”. Nova.rs (на језику: српски). 2024-11-04. Приступљено 2026-08-23.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Вучић: Ако поднесем оставку рок од 90 за расписивање избора, нема скраћивања мандата”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2026-08-23.
- ^ „Vučić: Predsednički i parlamentarni izbori razdvojeni, najverovatnije prvo parlamentarni - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2026-07-08. Приступљено 2026-08-23.
- ^ Komarčević, Dušan (31. 12. 2024). „Šta studenti protestom traže i kako je vlast Srbije na to odgovorila?” [What are the students asking for with the protest and how did the Serbian government respond to that?]. Radio Free Europe (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2025.
- ^ „Arhiv javnih skupova: 100.000 ljudi na protestu u Beogradu” [Archive of Public Gatherings: 100,000 people at a Belgrade protest]. Al Jazeera Balkans (на језику: српски). 23. 12. 2024. Приступљено 2. 1. 2025.
- ^ Petrović, Ivica (24. 1. 2025). „Generalni štrajk u Srbiji – samo prvi korak” [General strike in Serbia – only the first step]. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2025.
- ^ Stojsavljević, Vojislav (24. 1. 2025). „"Istorijski trenutak, ali ne i generalni štrajk": Šta kažu sindikati o pozivima na obustavu rada?” ["Historical moment, but not a general strike": What do unions say about calls for suspension of work?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2025.
- ^ „Miloš Vučević podneo ostavku, priznao da su članovi SNS napali studente” [Miloš Vučević resigned, admitted that SNS members attacked students]. N1 (на језику: српски). 28. 1. 2025. Приступљено 28. 1. 2025.
- ^ „Izabrana nova Vlada Srbije: Đuro Macut premijer” [New Government of Serbia elected: Đuro Matsut as Prime Minister]. NOVA portal (на језику: српски). 16. 4. 2025. Приступљено 16. 4. 2025.
- ^ Gočanin, Sonja (7. 4. 2025). „Đuro Macut nije prvi ekspert kandidat za premijera Srbije. Kakva su iskustva?” [Đuro Macut is not the first expert candidate for Prime Minister of Serbia. What are the past experiences?]. Radio Free Europe (на језику: српски). Архивирано из оригинала 15. 4. 2025. г. Приступљено 7. 4. 2025.
- ^ а б Ivković, Aleksandar (15. 12. 2025). „Hoće li studenti imati kandidata za predsedničke izbore?” [Will the students have a candidate for the presidential elections?]. Savremena politika (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2026.
- ^ „O izborima za predsednika Republike” [About the elections for the President of the Republic]. Republic Electoral Commission (на језику: српски).
- ^ „Vučić: Naredni parlamentarni izbori 2027. godine sa predsedničkim, a novi beogradski 2028.” [Vučić: The next parliamentary elections will be held in 2027 with presidential elections, and the new one in Belgrade in 2028]. Tanjug (на језику: српски). 6. 4. 2024. Приступљено 11. 4. 2026.
- ^ а б „Vučić: Predsednički i parlamentarni izbori krajem 2026, neću se ponovo kandidovati” [Vučić: Presidential and parliamentary elections at the end of 2026, I will not run again]. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 5. 10. 2025. Приступљено 11. 4. 2026.
- ^ Šanjević, Ivana (12. 3. 2026). „Narod da odluči kako želi” [Let the people decide as they wish]. FoNet (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ Milošević, Milana (8. 11. 2025). „Da li će predsednički izbori biti raspisani istovremeno sa parlamentarnim: Novi broj Nedeljnika je na kioscima” [Will the presidential elections be announced at the same time as the parliamentary elections: The new issue of Nedeljnik is on newsstands]. Nedeljnik (на језику: српски). Приступљено 11. 4. 2026.
- ^ Luković, Danijela (2. 4. 2026). „Čeka nas glasanje "u paketu"? Parlamentarni i predsednički izbori zajedno ili ipak ne: Ovo su sve opcije i mogući termini održavanja” [Are we waiting for a vote "in a package"? Parliamentary and presidential elections together or not: These are all options and possible dates]. Blic (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ „Vučićević: Prilično sam siguran da predsedničkih izbora neće biti bez parlamentarnih” [Vučićević: I am quite sure that there will be no presidential elections without parliamentary elections]. N1 (на језику: српски). 26. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ „Vučić: Još nekoliko nedelja da budem predsednik, pa da podnosim ostavku” [Vučić: I will be president for a few more weeks, and then I will resign]. N1 (на језику: српски). 27. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ „Šta zakon kaže o ostavci predsednika” [What does the law say about the resignation of the president?]. N1 (на језику: српски). 27. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ Radovanović, Vojin (28. 5. 2026). „Vučić najavio moguću ostavku, sagovornici Insajdera: Reč je o političkom spinu” [Vučić announced his possible resignation, Insajder interlocutors: It's about political spin]. Insajder (на језику: српски). Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ Nikolić, Maja (28. 5. 2026). „Vučić najavljuje ostavku: Da li menja predsedničku fotelju za premijersku bez parlamentarnih izbora?” [Vučić announces his resignation: Is he changing the presidential chair for the prime minister's chair without parliamentary elections?]. N1 (на језику: српски). Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ „Dačić o izborima i da li će se kandidovati za predsednika” [Dačić about the elections and whether he will run for president]. N1 (на језику: српски). 7. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ „ГО СНС одлучио да Вучић буде носилац листе и кандидат за премијера”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-09-29.
- ^ „Председник Вучић за РТС: Одлазим поносан на резултате, радим на помиловањима, аболираћу “новосадску групу“”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2026-09-29.
- ^ а б в „Zakon o izboru predsednika Republike” [Law on the Election of the President of the Republic]. Pravno-informacioni sistem (на језику: српски). 7. 2. 2022.
- ^ „Vučić: Razmišljam o dve ili tri osobe koje bi mogle biti predsednički kandidati” [Vučić: I am thinking about two or three people who could be presidential candidates]. Danas (на језику: српски). 1. 3. 2026. Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ Milenković, Mirjana R. (11. 12. 2025). „Izvesno je da će se Vučić kandidovati za premijera Srbije, u igri za predsednika navodno tri imena” [It is certain that Vučić will run for prime minister of Serbia, there are allegedly three names in the running for president]. Danas (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ Valtner, Lidija (12. 3. 2026). „Može li Dačić da bude kandidat vlasti na predsedničkim izborima?” [Can Dačić be the government's candidate in the presidential elections?]. Danas (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ Ivanji, Andrej (19. 12. 2025). „Predsednički izbori: Ko će na crtu Vučićevom kandidatu” [Presidential elections: Who will line up with Vučić's candidate]. Vreme (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ „Obućina: Vladan Petrov bi mogao da bude kandidat SNS za predsednika” [Obućina: Vladan Petrov could be the SNS candidate for president]. N1 (на језику: српски). 4. 4. 2026. Приступљено 28. 4. 2026.
- ^ „Vučić: Vladan Petrov nije loša ideja za predsedničkog kandidata” [Vučić: Vladan Petrov is not a bad idea for a presidential candidate]. Danas (на језику: српски). 5. 4. 2026. Приступљено 28. 4. 2026.
- ^ „Vučić o predsedničkom kandidatu: Petrov je Ajnštajn za Đokića u svakom smislu i svakom pogledu” [Vučić on the presidential candidate: Petrov is Einstein for Đokić in every sense and in every respect]. N1 (на језику: српски). 5. 4. 2026. Приступљено 28. 4. 2026.
- ^ „Da li je Vučićeva ideja da Ana Brnabić bude prva predsednica Srbije?” [Is it Vučić's idea that Ana Brnabić be the first female president of Serbia?]. Vreme (на језику: српски). 22. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ а б Radovanović, Vojin (19. 3. 2026). „Prva najava kandidature za neraspisane predsedničke izbore: Koja je snaga Nestorovićeve "Snage naroda"?” [The first announcement of the candidacy for the unannounced presidential elections: What is the strength of Nestorović's "Power of the People"?]. Insajder (на језику: српски). Приступљено 12. 4. 2026.
- ^ „Ponoš: Zajednički predsednički kandidat ako su izbori odvojeni” [Ponoš: Joint presidential candidate if the elections are separate]. Danas (на језику: српски). 27. 4. 2026. Приступљено 28. 4. 2026.
- ^ „Jovanović: Bilo bi dobro da opozicija na predsedničkim izborima izađe sa jednim kandidatom” [Jovanović: It would be good if the opposition came out with one candidate in the presidential elections]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 17. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ „Jovanović (NDSS): Studenti i opozicija da se dogovore oko zajedničkog kandidata za predsednika” [Jovanović (NDSS): Students and the opposition should agree on a common candidate for president]. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 19. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ а б „Šešelj se oglasio o svojoj predsedničkoj kandidaturi” [Šešelj announced his presidential candidacy]. Danas (на језику: српски). 15. 6. 2026. Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ Ilić, Mladen (20. 6. 2026). „Studenti najavili svog kandidata za predsednika: "Nema potrebe da SNS ima više od jednog protivnika"” [Students announced their candidate for president: "There is no need for SNS to have more than one opponent"]. Danas (на језику: српски). Приступљено 28. 6. 2026.
- ^ Preradović, Zoran (9. 4. 2026). „Moju premijersku ili predsedničku ulogu odrediće studenti i građani” [My prime ministerial or presidential role will be determined by students and citizens]. Radar (на језику: српски). Приступљено 9. 4. 2026.
- ^ Jelovac, Jelena (10. 4. 2026). „Intervju Profesor Dušan Spasojević: Rektor Đokić bi bio odličan predsednički kandidat, ali ga treba čuvati za nosioca liste” [Interview Professor Dušan Spasojević: Rector Đokić would be an excellent presidential candidate, but he should be kept as the list holder]. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 28. 4. 2026.
- ^ „N1: Đokić vetiran za studentsku listu, ali odluka nije konačna - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2026-09-07. Приступљено 2026-09-29.
- ^ Tanjug (2026-09-01). „Pavlović: "Mi- glas iz naroda" neće nastupiti na parlamentarnim izborima, nemamo logistiku”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-10-12.
- ^ „Вучићев 'дијалог са каменом за купус', Вулин најавио кандидатуру за председника”. BBC News на српском (на језику: српски). 2026-10-06. Приступљено 2026-10-12.
- ^ „SPS održao centralni predizborni skup: Dačić najavio i kandidaturu za predsednika Srbije”. N1 Info RS (на језику: српски). 2026-10-11. Приступљено 2026-10-12.