Предузеће

С Википедије, слободне енциклопедије
Највеће светске корпорације
Промет у милионима долара, 2005.

Предузеће, фирма, компанија или корпорација (лат. corpus = тело; енгл. corporation; нем. Körperschaft, Kapitalgesellschaft, Aktiengesellschaft или Handelsgesellschaft), или привредно друштво, је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити.[1][2] Корпорација често има слична права као и физичко лице: да поседује имовину, задужује се, тужи или буде тужена. Њена сврха је сједињавање, груписање пословних интереса и представља најчешћи облик пословног удруживања.[3][4]

Ова дефиниција сачињена је по западној теорији, гђе је постојала дуга законодавна пракса која се бавила правима и обавезама индивидуалних трговаца. Политичка економија на територијима бивше Југославије најрадије користи појам „предузеће” и више га третира као економску категорију.

Реч „корпорација” потиче од латинског corpus (тело), представљајући „тело сачињено од људи”; то је група људи овлаштена да делује као појединац (Оксфордски енглески речник). Реч „universitas”, такође је кориштена да представља групу људи, али се данас пре свега односи на групу учењака (види Универзитет). У Великој Британији и Републици Ирској, овај појам се односио и на органе локалних власти који су управљали одређеним градским областима, слично месним заједницама. Након 1973. године у Великој Британији, и од 2001. године у Републици Ирској, уведен је нови термин „савет”. Само је Лондонска корпорација задржала стари назив.

У свакодневном, колоквијалном, говору, корпорација се односи на привредни субјект који послује у складу са владиним правним оквирима.

Цркве, интересне групе (непрофитне или добровољне организације или асоцијације), градови и локалне самоуправе (које се могу назвати и „јавне корпорације”), такође имају, историјски утемељен, корпоративни идентитет.

Корпорација је најразвијенији облик друштва капитала. Један од правних облика трговачких друштава; има бројне предности у односу на друге правне облике трговачких друштава. Корпорација је успела да отклони све слабости ортачких друштава, посебно оне које се односе на ризик, будући да у случају банкрота корпорације власник дионица губи само оно што је уложио у дионице.

Правни положај[уреди | уреди извор]

Корпорација је друштво капитала, које до средстава за оснивање и пословање долази издавањем дионица. Новчани износ потребан за оснивање и рад корпорације зове се основна главница, која се дели на одређени број дионица. Дионице се налазе у рукама деоничара, власника корпорације. Корпорације се најчешће оснивају као деоничка друштва. У гигантским корпорацијама број деоничара се пење на стотине хиљада па, у неким случајевима, и више од милоуна. Корпорација је један од најсавршенијих начина прикупљања капитала, посебно у оним делатностима у којима природа процеса производње захтева велик новац. Корпорације имају сложену организацијску структуру, с већим бројем предузећа (кћери) у свом саставу.

Врсте[уреди | уреди извор]

Предузећа, у зависности од оснивача, могу бити јавна и приватна. Јавна предузећа оснива држава или јединица локалне самоуправе ради обављања делатности од општег интереса. Приватно предузеће може основати свако физичко лице и правно лице.

Правне форме привредних друштава су:

Функције[уреди | уреди извор]

Циљна функција прeдузећа је добит (профит). Ово карактерише све правне форме предузећа. Предузећима која обављају делатност од општег интереса својствено је да, поред ове циљне функције, могу имати и секундарну циљну функцију. Она се састоји у задовољавању потреба корисника услуга из обављања ове делатности. Није искључено да се предузећа оснивају ради уштеде трошкова својим оснивачима, без обзира на то што Закон о предузећима изричито не предвића. У питању су: истраживања тржишта, истраживања налазишта одређених рудних сировина, обављање одређених заједничких функција и слично.

Предузећа организују производњу, нуде на тржиштима одређене количине роба (готових производа), настојећи да максимизирају своје добити. Када одлучују о производњи и понуди, предузећа настоје да своје прозводе (услуге) продају по таквим ценама, како би покрили цене коштања (однос укупних трошкова производње и промета по јединици производа) и остварили одређени износ добити (на пример, у вредности 10% цене коштања). Предузећа се уздржавају од смањивања цена, јер то могу урадити и конкуренти. Тима могу више изгубити него добити. Овакво понашање предузећа својствено је привредама са израженом конкуренцијом и без значајних инфлаторних и монополистичких тенденција.

Обележја[уреди | уреди извор]

Основна обележја предузећа су:

  • предузеће има своју економију;
  • економију остварује у окружењу са којим је у перманентној комуникацији;
  • предузеће је сложен, динамички, економски систем;
  • предузеће је пословно-финансијски ентитет, те се као такав руководи, пре свега, пословно-финансијским циљевима;
  • процесима и појавама у предузећу управља компетентан менаџмент.

Корпоративно управљање[уреди | уреди извор]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Корпоративно управљање је систем надзорних механизама помоћу којих сви добављачи пресудних ресурса осигуравају поврате на своја улагања у корпорацију, с пажњом да не угрозе дугорочни просперитет и опстанак пословног система, односно корпорације. Корпоративно управљање је подручје које се бави односима унутар управљачких структура као и односима корпорације са свим битним интересно-утицајним скупинама.

Основни је критеријум управљања корпорацијским подузећима у њезином саставу посредством већинског власништва над дионицама тих подузећа. Велике корпорације, с обзиром на сложеност своје структуре, приступају процесима дивизионализације организацијске структуре и децентрализације руковођења, те формирању релативно аутономних јединица по делатностима, профитним центрима и стратешким пословним јединицама, како би избегли њихову велику тромост и подстицали прилагођавање захтевима околине у којој делују.

Корпорације имају, посебно оне највеће, на стотине па и више локалних компанија (подузећа), широм света. Све се те локалне компаније обједињавају у мањи или већи број пословних подручја, односно програма. Једно пословно подручје односно програм може објединити већи број фабрика из различитих земаља које по сродности спадају у одређено пословно подручје.

Проблем концентрације власништва[уреди | уреди извор]

Истраживање концентрације власништва указује на низак ниво одвојености власништва и контроле у многима корпорацијама. Висока концентрација власништва у већини случајева спречава опортуно понашање менаџмента у смислу кориштења контроле за своју особну корист. Међутим, висока концентрација власништва има своју цену – велики власници, с уделима који осигуравају контролу могу пратити личне интересе на рачун других интересно-утицајних група, а пре свега на рачун малих деоничара.[5]

Подручја корпоративног управљања[уреди | уреди извор]

Подручје корпоративног управљања обухвата корпоративни правни оквир и праксу доношења одлука у надзорним одборима и управама корпорација, разне аспекте корпоративних финансија, закона који регулишу пословање вредносним папирима, стечајне законе, законе који регулишу пословање финансијских институција, односе са запосленицима, уговорно право и теорију, власничка права, компензацијске системе и системе интерног информирања и контроле.

Кодекс корпоративног управљања[уреди | уреди извор]

Свесне важности одговорног и етички утемељеног понашања пословних субјеката у оквиру привреде, светске корпорације усвојиле су деломично на властиту иницијативу, а и по препоруци Организације за економску сурадњу и развој (ОЕЦД) етички кодекс пословању којим се обвезују да поштују начела етике у свим својим пословним односима, те су прихватиле обвезу деловања у складу с начелима одговорности, истинитости, делотворности, транспарентности, квалитете, поступања у добром духу, те поштовања добрих пословних обичаја према пословним партнерима, пословном и друштвеном окружењу и властитим запосленицима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Types Of Corporations | Incorporate A Business”. www.corpnet.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2017. 
  2. ^ „PREDUZEĆE: Šta je to preduzeće – osnovni pojmovi!”. Сonsulting. Архивирано из оригинала 01. 02. 2019. г. Приступљено 31. 1. 2019. 
  3. ^ Pettet, B. G. (2005). Company Law. Pearson Education. стр. 151. „Reading the above, makes it possible to forget that the shareholders are the owners of the company. 
  4. ^ Courtney, Thomas B. (2002). The Law of Private Companies (2nd изд.). Bloomsbury Professional. 4.001. 
  5. ^ Hruška, D.: Razina koncentracije vlasništva u hrvatskim korporacijama – što je najveći problem korporativnog upravljanja u Hrvatskoj Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2007) izlaganje

Литература[уреди | уреди извор]

  • A Comparative Bibliography: Regulatory Competition on Corporate Law
  • Blumberg, Phillip I., The Multinational Challenge to Corporation Law: The Search for a New Corporate Personality, (1993)
  • Bromberg, Alan R. Crane and Bromberg on Partnership. 1968.
  • Brown, Bruce. The History of the Corporation (2003)
  • Cadman, John William. The Corporation in New Jersey: Business and Politics, , (1949)
  • Conard, Alfred F. Corporations in Perspective. 1976.
  • Cooke, C.A., Corporation, Trust and Company: A Legal History, (1950)
  • Davis, John P. Corporations Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2011) (1904)
  • Davis, Joseph S. Essays in the Earlier History of American Corporations Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2011) (1917)
  • Dignam, A and Lowry, J (2006) Company Law, Oxford University Press ISBN 978-0-19-928936-3
  • Dodd, Edwin Merrick. American Business Corporations until 1860, With Special Reference to Massachusetts, (1954)
  • DuBois, A.B. The English Business Company after the Bubble Act, , (1938)
  • Freedman, Charles. Joint-stock Enterprise in France, : From Privileged Company to Modern Corporation (1979)
  • Freund, Ernst. MCMaster.ca, The Legal Nature of the Corporation (1897)
  • Hallis, Frederick. Corporate Personality: A Study in Jurisprudence (1930)
  • Hessen, Robert. In Defense of the Corporation. Hoover Institute. 1979.
  • Hunt, Bishop. The Development of the Business Corporation in England (1936)
  • Klein and Coffee. Business Organization and Finance: Legal and Economic Principles. Foundation. 2002.
  • Majumdar, Ramesh Chandra. Corporate Life in Ancient India Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011), (1920)
  • Means, Robert Charles. Underdevelopment and the Development of Law: Corporations and Corporation Law in Nineteenth-century Colombia, (1980)
  • Micklethwait, John and Wooldridge, Adrian. The Company: a Short History of a Revolutionary Idea. New York: Modern Library. 2003.
  • Owen, Thomas. The Corporation under Russian Law, : A Study in Tsarist Economic Policy (1991)
  • Rungta, Radhe Shyam. The Rise of the Business Corporation in India, 1851–1900, (1970)
  • Scott, W.R. Constitution and Finance of English, Scottish and Irish Joint-Stock Companies to 1720 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011) (1912)
  • Sobel, Robert. The Age of Giant Corporations: a Microeconomic History of American Business. (1984)
  • Barnet, Richard; Muller, Ronald E. (1974). Global Reach: The Power of the Multinational CorporationНеопходна слободна регистрација. New York: Simon & Schuster. 
  • PG Mahoney, 'Contract or Concession? An Essay on the History of Corporate Law' (2000) 34 Ga. Law Review 873
  • PI Blumberg, The Multinational Challenge to Corporation Law (1993)
  • PL Davies and LCB Gower, Principles of Modern Company Law (6th edn Sweet and Maxwell 1997) chapters 2–4
  • RR Formoy, The Historical Foundations of Company Law (Sweet and Maxwell 1923) 21
  • P Frentrop, A History of Corporate Governance 1602–2002 (Brussels et al., 2003)
  • S Kyd, A Treatise on the Law of Corporations (1793–1794)
  • J Micklethwait and A Wooldridge, The company: A short history of a revolutionary idea (Modern Library 2003)
  • W Blackstone, Commentaries on the Laws of England (1765) 455–473
  • Tooze, Adam, "Democracy and Its Discontents", The New York Review of Books, vol. LXVI, no. 10 (6 June 2019), pp. 52–53, 56–57. "Democracy has no clear answer for the mindless operation of bureaucratic and technological power. We may indeed be witnessing its extension in the form of artificial intelligence and robotics. Likewise, after decades of dire warning, the environmental problem remains fundamentally unaddressed.... Bureaucratic overreach and environmental catastrophe are precisely the kinds of slow-moving existential challenges that democracies deal with very badly.... Finally, there is the threat du jour: corporations and the technologies they promote." (pp. 56–57.)
  • Harold Joseph Berman, Law and Revolution (vol. 1): The Formation of the Western Legal Tradition, Cambridge: Harvard University Press, 1983, ISBN 0-674-51776-8
  • Gepken-Jager, Ella; van Solinge, Gerard; Timmermann, Levinus (eds.): VOC 1602–2002: 400 Years of Company Law (Series Law of Business and Finance, Vol. 6). (Deventer: Kluwer Legal Publishers, 2005, ISBN 90-13-01915-3)
  • Brook, Timothy, Vermeer's Hat: The Seventeenth Century and the Dawn of the Global World. (Profile Books, 2008, ISBN 1-84668-120-0)
  • Wilson, Eric Michael: The Savage Republic: De Indis of Hugo Grotius, Republicanism and Dutch Hegemony within the Early Modern World-System (c. 1600–1619). (Martinus Nijhoff, 2008, ISBN 978-90-04-16788-9)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]