Пређи на садржај

Предња церебрална артерија

С Википедије, слободне енциклопедије
Предња церебрална артерија
Спољна површина мождане хемисфере, приказује области које снабдевају церебралне артерије. Области које снабдева предња церебрална артерија приказане су плавом бојом.
Детаљи
Системциркулаторни систем
Подручје дренажевелики мозак
Подручје уливањаунутрашња каротидна артерија
Венецеребралне вене
Називи и ознаке
Латински називarteria cerebri anterior
MeSHD020771
TA98A12.2.07.022
TA24502
FMA50028
Анатомска терминологија

Предња церебрална артерија (ПЦА) је једна од церебралних артерија које снабдевају оксигенисану крв до већине средњих делова фронталних режњева и супериорних медијалних паријеталних режњева мозга. Две предње церебралне артерије настају из унутрашње каротидне артерије и део су Вилисовог круга. Лева и десна предња церебрална артерија су повезане предњом комуникационом артеријом.

Синдром предње церебралне артерије се односи на симптоме који прате мождани удар који се јавља у подручју које нормално снабдева једна од артерија. Карактерише га слабост и губитак чула у потколеници и стопалу насупрот лезији и променама понашања.

Предња церебрална артерија се развија из примитивног предњег дела унутрашње каротидне артерије која у почетку снабдева оптички и мирисни регион. Ова предња подела, која се појављује на двадесет осмом дану развоја, такође формира средњу церебралну артерију и предњу хороидну артерију. Предње церебралне артерије расту једна према другој и формирају предњу комуникациону артерију у стадијуму ембриона од 21–24 mm.[1]

Варијација

[уреди | уреди извор]

Предња церебрална артерија показује значајне варијације. У студији направљеној коришћењем МРА, најчешћа варијација била је неразвијен А1 сегмент (5,6%), праћен присуством додатног А2 сегмента (3%). У 2% случајева постојао је само један А2 сегмент.[2]

Функција

[уреди | уреди извор]

Предња церебрална артерија снабдева део фронталног режња, тачније његову медијалну површину и горњу границу. Такође снабдева предње четири-петине жуљевитог тела и дубоке структуре као што су предњи екстремитет унутрашње капсуле, део каудатног једра и предњи део глобуса палидуса.[3]

Клинички значај

[уреди | уреди извор]
Области мозга које снабдева лева предња церебрална артерија (представљена зеленом бојом).

Оклузија

[уреди | уреди извор]

Мождани удари који се јављају у делу артерије пре предњег комуницирања обично не производе много симптома због колатералне циркулације. Ако дође до блокаде у сегменту А2 или касније, могу се приметити следећи знаци и симптоми:[4]

  • Парализа или слабост стопала и ноге на супротној страни, због захватања дела моторног кортекса
  • Кортикални сензорни губитак у супротном стопалу и нози
  • Апраксија хода (поремећај хода и става)
  • Абулија, акинетички мутизам, спорост и недостатак спонтаности
  • Уринарна инконтиненција која се обично јавља са обостраним оштећењем у акутној фази
  • Фронтални кортикални рефлекси ослобађања: контралатерални рефлекс хватања, рефлекс сисања, паратонична ригидност

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Menshawi, K; Mohr, JP; Gutierrez, J (мај 2015). „A Functional Perspective on the Embryology and Anatomy of the Cerebral Blood Supply.”. Journal of Stroke. 17 (2): 144—58. PMC 4460334Слободан приступ. PMID 26060802. doi:10.5853/jos.2015.17.2.144. 
  2. ^ Uchino, A; Nomiyama, K; Takase, Y; Kudo, S (септембар 2006). „Anterior cerebral artery variations detected by MR angiography.”. Neuroradiology. 48 (9): 647—52. PMID 16786350. S2CID 8019565. doi:10.1007/s00234-006-0110-3. 
  3. ^ Ropper, A.; Samuels, M.; Klein, J. (2014). Adams and Victor's Principles of Neurology (10th изд.). McGraw-Hill. стр. 798. ISBN 978-0071794794. 
  4. ^ Longo, D; Fauci, A; Kasper, D; Hauser, S; Jameson, J; Loscalzo, J (2012). Harrison's Principles of Internal Medicine (18th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 3286. ISBN 978-0071748896. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]