Прекерамички неолит

Плодни полумесец, око 7500. године пре нове ере, са главним преткерамичким неолитским локалитетима (црни квадрати за препољопривредна налазишта). Подручје саме Месопотамије још увек није било насељено људима.

Прекерамички неолит је термин у археологији који се користи да би означио културе које су у погледу привређивања, друштвених односа и духовности достигле стадијум неолита, али не познају израду керамичких посуда. Ова појава је прво уочена у области Блиског истока, где се прекерамички неолит надовезује на натуфијен а дефинисан је на основу налаза са локалитета Јерихон. Убрзо су уследили и налази који су потврдили постојање прекерамичког неолита и у области Анадолије, на Кипру и Тесалији у Грчкој. Стабилне климатске прилике почетком холоцена, условиле су даљи развој заједница на овим просторима које у својој исхрани користе култивисане биљке и доместиковане животиње, а све је то постепено довело до пораста броја становника и формирања великих насеља, а у Анадолији и на Блиском истоку и до појаве првих урбаних центара.

Види још

• Неолит