Прекиди функције

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У математичкој анализи, за функцију се каже да има прекид у некој тачки x0 ако није непрекидна у x0.

Функцију која има прекид се може замислити тако да када се црта њен график, мора се подићи оловка са папира да би се нацртао цео график. Ово објашњење треба схватити строго интуитивно, јер се и график неких непрекидних функција црта са подизањем оловке.


Функција са прекидом[уреди]

Функција је непрекидна у тачки , ако је:


Негацијом ове дефиниције добијамо: Функција има прекид у тачки , ако је:


Врсте прекида[уреди]

Дефиниција: Постоје две врсте прекида:

  1. Прекид прве врсте:
  • Када постоје коначне граничне вредности и
  • Када је тачка тачка нагомилавања једног од скупова или и постоји одговарајући од та два лимеса и .

Специјално, прекид прве врсте је отклоњив када је .

  1. Прекид друге врсте:
  • Ако није прве врсте.

Отклоњив (привидан) прекид[уреди]

Отклоњив, тј. привидан, прекид јавља се у првом случају, односно када је .

Као што и назив прекида каже, можемо га отклонити, тј. додефинисати функцију, тако да она буде непрекидна. То можемо тако што ћемо дефинисати нову функцију :

Напомена[уреди]

Како би се избегла могућа грешка, када се за функцију која у тачки има једнаке граничне вредности, а у самој тој тачки функција није дефинисана, тврди да има прекид у тој тачки, треба водити рачуна о томе да функција не може имати прекид у тачки у којој није дефинисана, односно у тачки која не припада њеном домену.

Литература[уреди]

  • Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.

Види још[уреди]