Пређи на садржај

Прекодолце

Прекодолце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2022.1537
Географске карактеристике
Координате42° 42′ 16″ С; 22° 05′ 12″ И / 42.704333° С; 22.086666° И / 42.704333; 22.086666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина394 m
Прекодолце на карти Србије
Прекодолце
Прекодолце
Прекодолце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Прекодолце је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 1537 становника (према попису из 2011. било је 1667 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

У месту је јула 1933. године основана чета Соколског друштва. За старешину је изабран Светомир Пејчиновић иначе тамошњи председник Набављачке задруге.[1]

У прекодолцу је 1914. године рођен српски револуционар Градимир Михајловић. Током окупације Југославије у Другом светском рату ухапшен је у Београду и спроведен у логор Бањица, одакле је одведен на стрељање.[2] У Владичином Хану једна улица је носила његово име,[3] али је преименована.[4] Његово име носио је и Центар културе у овом граду до 2009. године када је интегрисан са општинском Туристичком организацијом и Библиотеком „Вук Караџић“ у нову установу – Центар за културне делатности, туризам и библиотекарство општине Владичин Хан.[5] Данас његово име носи само КУД „Градимир” из Београда, који то име носи од самог оснивања 1945. године.[6]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Прекодолце живи 1233 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 36,7 година (35,4 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 465 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 872
1953. 960
1961. 1.007
1971. 1.212
1981. 1.471
1991. 1.848 1.810
2002. 1.625 2.153
2011. 1.667
2022. 1.537
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
1.138 70,03%
Роми
  
392 24,12%
Бугари
  
24 1,47%
Југословени
  
8 0,49%
Македонци
  
2 0,12%
Црногорци
  
1 0,06%
непознато
  
26 1,6%
Становништво према полу и старости[9]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 158 180 213 278 390 477 465


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 60 83 88 116 61 40 13 2 1 1 3,49
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 652 167 445 33 5 2
Женски 662 105 455 89 10 3
УКУПНО 1.314 272 900 122 15 5
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 258 24 0 0 103
Женски 139 15 0 0 42
Укупно 397 39 0 0 145
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 26 15 0 12
Женски 0 7 12 0 0
Укупно 4 33 27 0 12
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 14 5 5
Женски 2 0 4 12 18
Укупно 2 1 18 17 23
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 47
Женски 3 0 0 24
Укупно 5 0 0 71

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Правда", Београд 1933. године
  2. ^ „Логор Бањица - БАЗА ПОДАТАКА - Историјски архив Београда”. www.arhiv-beograda.org. Приступљено 2026-01-12. 
  3. ^ „Mrak u ulici Gradimira Mihajlovića”. Vesnik017 (на језику: српски). 2022-12-02. Приступљено 2026-01-12. 
  4. ^ „Vladičin Han - indeks ulica”. PlanPlus.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12. 
  5. ^ „ВЛАДИЧИН ХАН - ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРНЕ ДЕЛАТНОСТИ, ТУРИЗАМ И БИБЛИОТЕКАРСТВО ОПШТИНЕ ВЛАДИЧИН ХАН”. аСрбија - Владичин Хан. Приступљено 2026-01-12. [мртва веза]
  6. ^ „О нама”. KUD Gradimir, Beograd (на језику: српски). Приступљено 2026-01-12. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]