Прекодунавска Мађарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прекодунавска регија у Мађарској

Прекодунавска Мађарска (мађ. Dunántúl), односно Задунавска Мађарска или Западна Мађарска, је једна од три мађарске статистичке регије по НУТСовој подели. Прекодунавска регија је од друге две регије највећим делом одељена реком Дунавом, па одатле и потиче и њено име, гледано из угла Будимпеште.

Историја[уреди]

Балатонска кнежевина у време владавине кнеза Коцеља

У античко доба, на простору данашње западне Мађарске су живела панонска племена, која су у 1. веку нове ере покорили Римљани, створивши провинцију Панонију.[1] Током 4. и 5. века, ова област је била често пустошена од стране варварских народа, а у 6. веку је потпаа под власт Авара. Тада се на просторима данашње разорене римске провинције Паноније настањује словенско становништво, које је познато под именом Панонских Словена. Средином 9. века, на тим просторима је постојала и посебна словенска држава - Балатонска кнежевина. Крајем 9. века, започиње мађарско освајање ових области,[2] које су укључене у састав мађарске државе, односно потоње Краљевине Угарске. Данашњи просторни опсег ове области је дефинисан након 1918. године, када су повучене нове границе према суседним државама.

Административна подела[уреди]

Језеро Балатон са врхом Бадачоњ

Ова регија заузима западни део Мађарске и има три мање регионалне јединице:

Водене површине у регији[уреди]

Језера[уреди]

Реке[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Литертура[уреди]