Прелом због премора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Прелом због премора
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 M48.4, M84.3
ICD-9 733.93, 733.94, 733.95
DiseasesDB 7842
eMedicine radio/783 orthped/446 pmr/134
MeSH D015775

Прелом због премора, прелом замора, марш фрактура (енгл. stress fracture) је прелом, најчешће костију доножја, у облику напрснућа—пукотине, који настаје услед дејстава нагомиланих, понављајућих сила мале јачине које премашују отпорност костију и превазилазе њихову способност репарације.[1]

Историјат[уреди]

  • Први клинички опис прелома због премора, датира из 1855. од стране пруског војног лекара нем. Breithauptu-а. Он је појаву преломе метатарзалних кости доножја уочио код пруских војника након дуготрајних и напорних маршева, и по томе је ову врсту прелома назвао „марш фрактура“.[2]
  • A.W. Stechow 1897. први је описао радиолошку слику ових прелома.
  • Код спортиста, прелом услед премора уочен је на бедраној кости трупа, 1934. код 18 година старог, свестраног спортисте, који се истовремено бавио скијањем, пливањем и рукометом.
  • Године 1940. описан је прелом дисталног дела фибуле, изазван премором, као нека врста „професионалне болести“, код професионалних спортиста. Ова врста прелома постала је све бројнија и код спортиста-рекреативаца као последица масовног и све интензивнијег бављења разним облицима тренинга у свету у другој половини 20. века.

Етиологија[уреди]

Прелом костију изазвани премором, најчешће се јавља код млађих хиперактивних особа[3] на костима доножја. У лекарској пракси веома често за ову врсту прелома користи се и назив „марш фрактура“ јер је ова врста повреде први пут уочена и описан код војника и припадника сличних професија након дуготрајних маршева у миру и рату.

Одмах иза војника, по учесталости, ови преломи су најзатупљенији код спортиста, и на другом месту су одмах иза прелома голењаче (лат. tibiae). Код утренираних спортиста код којих је успостављен одређени ритам тренинга који је адекватан њиховој коштано мишићној издржљивости на одређене физичке напоре који тренажни процес захтева ова врста прелома се у начелу не јавља. Међутим код неприпремљености спортиста за теже физичке напоре, односно нарушен анатомско физиолошки статус костију у коме се у току напора не обнавља хрскавица и везивно ткиво, дејство различите, понављајуће и максимално концентрисане силе на костима доножја изазива пукотине у здравој кости.

Преломи костију изазвани премором могу настати и код особа са хроничним (патолошким) променама на костима, нпр код остеопорозе или Паџетове болести, након излагања физичким напрезањима.

Патофизиологија[уреди]

Величина и облик кости условљава њену отпорност на деловање механичких сила, које у свакодневним активностима делују на скелетно-мишићни систем човека. На основу закона биомеханике јачина кости зависи од интензитета силе која делује на кост и броја понављања или учесталости (фрекфенције) исте. Кост може бити оптерећена силама истезања, компресије, савијања, смицања и увртања, а најчешће комбинованом или истовременом деловања свих тих сила на кост. Тако прелом кости може бити последица деловања једнократне јаке силе (краћег трајања) или бројних понављајућих сила мање јачине (дужег трајања).

Прелом услед премора спада у другу категорију, или у категорију сидрома пренапрезања. Понављајуће силе које делују на кост узрокују њено редмоделовање, а јачина кости повећава се у смеру деловања дејствујуће силе. Иако кости имају велику способност обнављања, до прелома услед премора долази када оптерећење надвлада способност обнављања кости.

У патофизиологији постоје две теорије које објашњавају настанак прелома услед премора:

  • Прва теорија, је теорија Нордина и Франкела који сматрају да је прелом услед премора последица дејства понављајућих оптерећења које доводе до замора мишића и губитка њихове способности за упијање и правилну прерасподелу стресних сила које делујући на појединим подручјима кости концентришу њихово ненормално снажно дејство.
  • Друга теорија, је теорија Станитског и сар. који сматрају да је прелом услед премора последица директног дејства сила мишића на кост и тако доводе до прелома услед замора. Како су преломи услед премора описани на костима које су статички оптерећене, тако и на онима које то нису то иду у прилог ставу да су обе теорије о настанка прелома услед премора тачне.

Премором изазван прелом последица је дејства понављајуће силе у дужем временском која на кости узрокују њено ремоделовање, које обично почиње фазом разградњом кости (остеокластичном активношћу) што доводи до настанка прелома изазваног премором. Након ове фазе следи фаза обнављања или стварање новога коштанога ткива (остеобластична активност), што на крају завршава зарастањем прелома костију изазваног премором.

Овај феномен среће се у војсци, милицији, након дуготрајних исцрпљујућих маршева, код спортиста на базичним припремама, у којима млађи људи превазилазе свој физиолошко анатомских статус пратећи ритам хода или трчања утренираних својих колега, излажу организам (посебно локомоторни апарат) стресном ситуацијом због превеликог напора који за последицу има прелом у облику пукотине (напрснућа) кости.

Прелом се у начелу јавља на телу кости и то најчешће на телу кости (нпр метатарзалне кости доножја). У појединим (тежим случајевима) прелом може бити истовремено локализован и на више (нпр метатарзалних костију доножја).

Клиничка слика[уреди]

Клиничком сликом доминира болни едем (оток) меких ткива доножја. Радиолошким прегледом открива се слабије изражена пукотина (фисура) са перифокалним периосталним калусом.

Ова врста прелом може бити локализован и на горњим удовима, најчешће у пределу ручја на телу навикуларне, полумесечасте, главичасте кости, као и доњим крајевима подлакатних костију (улне и радијуса).

Терапија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Ivan Bojanić Prijelomi zamora kostiju donožja, na sajtu: PLIVA zdravlje, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Bojanić I, et all, Prijelomi zamora, Arh.Hig.Rada Toksikol:2001, 52:471-472
  3. ^ Pommering TL, Kluchurosky L. Overuse injuries in adolescents. Adolesc Med State Art Rev. May 2007;18(1):95-120, ix. Medline.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).