Прелом ребара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Грудни капак
Прелом ребара
Rippenserienfraktur Röntgen Thorax.jpg
Прелом 5-7 ребра грудног коша
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност ургентна медицина[*]
ICD-10 S22.3-S22.4
ICD-9-CM 807.0, 807.1
DiseasesDB 11553
eMedicine emerg/204 radio/609
MeSH D012253

Прелом ребара,[1] (лат. fractura costarum), је делимични или потпуни прекид континуитета ребара, настао као последица дејства механичке силе која надмашује отпорност коштаног ткива. Механичка сила на месту деловања оштећује и меке структуре па су преломи ребара често удружени са нагњечењем, огуљотином или раздерином.[2]

Етиологија[уреди]

Пошто грудни кош заузима велики део тела, он има истурени положај и често је склон повредама. У току тих повреда, ребра су највише изложена повредама, па и преломима ребара. Код млађих особа, захваљујући еластичности ребара, појава прелома је знатно ређе него код старијих особа, код којих осим закречености хрскавице настаје и старачка остеопороза.[3]

Како је је средњи део грудног коша најистерунуји, најчешће се преломи ребара јављају код средњих ребара, а најређе код горња три, која су на известан начин заклоњена кључном кости.[4] Локализација прелома је најчешћа на предњим или задњим завојима, а проузрокована је непосредним (директним) или посредним (индиректним) дејством силе.

Фактора ризика[уреди]

Прелому ребра обично претходи значајна повреда и већина прелома ребара су последица несрећног догађаја. Преломи ребра могу настати и спонтано или у току неадекватне повреде у чијој основи су болести као што је остеопороза или коштане метастазе. Најчешћи фактори ризика за прелом ребара су:[3]

Врсте прелома[уреди]

Попречни преломи

Попречни преломи ребара обично су изазвани директним и снажним ударом механичког оруђа у грудни кош. Код ови прелома преломљени крајеви кости понекад бивају утиснути у дубину, па могу изазвати расцеп поребрице и повреде унутрашњих органа (плућеа срце, крвне судове)

Коси преломи

Коси преломи ребара обично су изазвани посредним дејством механичке силе, при компресији грудног коша. Најчешће су локализовани на предњој или задњој кривини. Код ових прелома фрагменти су оштри, а површина прелома је управљена медијално (према средини) или латерално (према споља), те ако је поломљено више ребара настајуе знатна покретљивост и деформација зида грудног коша изнад места повреде.

Прелом у виду капка

Сегментални прелом ребара (два или више) у истим линијама (две или више), клинички је познат као „торакални (грудни) капак“. Са тачке ургентног збрињавања ова врста прелома је значајна јер доводи до поремећаја вентилације плуча, са пратећом хипоксемијом.

Дијагноза[уреди]

За прелом ребара је карактеристично да се у око 40% случајева дијагностикују тек након након неколико дана од повреде. Зато сваки јак бол у пределу груднок коша, у клиничком раду треба схватити као могући прелом ребара.[3]

Понекад се дијагноза прелома ребара поставља посредно, односно може се са сигурношћу закључити на основу постојања плућне контузије, хематопнеумоторакса, великих повреда крвних судова у грудном кошу.[3]

Објективни преглед[уреди]

Дијагноза прелома ребра се често поставља опипавањем (палпацијом) на месту повреде, када се под прстима осећају неравнине на површини ребара, појава оштрог бола праћеног пуцкетањем (крепитацијама) и померањем делова поломљених ребара при јачем притиску.

Код болесника са преломима доњих ребара (9,10,11, ребро), може доћи до повреда трбушних органа и великих крвних судова, па при објективном прегледу то треба имати у виду.

Радиолошка дијагностика[уреди]

3-Д Компјутеризована томографија, серијског прелома ребара (2-10 ребра) с дислокацијом преломљених фрагмената, 5-7 ребра.

Сумња на прелом ребара најпоузааније се потврђује;

Дијагностика прелом ребра није увек лака, као и дијагностика компликација ових прелома који морају правовремено бити уочени јер могу животно да угрозе повређеног због; крварења, повреда срчане и плућне марамице, плућа и органа трбуха.

Веома ретко на радиографији могу се уочити преломи првог и другог ребра. Како је за настанак ових прелома потребна велика контузиона сила, током прегледа треба обратити пажњу и на стање осталих органа у грудној дупљи, због могућих траума срца, расцепа броннхија и повреда великих крвних судова.

Такође радиолошком дијагностиком треба искључити и могуће друге повреде (нпр трбуха и трбушних органа, галаве и врата и удова, укључујући и велике зглобове...) које могу бити удружене са преломом ребара.

Терапија[уреди]

Не постоји посебан третман за лечење прелома ребара, а основне мере терапије предвиђају;

Опште мере
  • Купирање интеркосталног бола, је на првом месту, јер бол може озбиљно компромитовати дисања. Бол се трајније може купирати епидуралном блокадом или пласирањем епидуралног катетера.
  • Мировање.
  • Сузбијање кашља.
  • Спречавање секундарне инфекције плућа.
Симптоматске мере
  • Заустављање крварења.
  • Санација расцепа срчане и плућне марамице, дијафрагме, јетре, слезине, црева.
  • Санација пнеумоторакса и хемоторакса итд.

Компликације[уреди]

Као последица прелома ребара могу да настану разне компликације, прећене лакшим или тежим последицама;

Инфекција

На месту прелома, може настати инфекција изливене крви, са појавом остеомијелитиса (гнојења костију) или апсцеса (лат. abscessus) зида грудног коша, са могућом сепсом.

Повреде крвних судова

Сломљени крајеви ребара могу изазвати расцеп међуребарних крвних судова, и додуше ретко, довести до масне емболије, или смртоносног крварења у грудну дупљу, ако је истовремено поцепана и поребрица.

Повреде унутрашњих органа

Као последица прелома ребара могу настати повреде унутрашњих органа (грудног коша или трбуха) фреагментима поломљених ребара, као што су;

Функционални поремећаји

Као последица прелома ребара могу настати следећи функционални поремећаји у грудном кошу:

  • Умањен обим дисања, јер прелом ребара прати јак бол, који често, ограничава физиолошке покрете грудног коша.
  • Ателектаза и секундарна упала плућа, јер код прелома ребара покрети ребара могу бити и веома опсежни и да спљоште грудни кош и тиме спрече ширење плућа код инспирације (удаха).[5]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Rib Fracture. 2015. Приступљено 1. 4. 2016.. 
  2. Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986
  4. * Wang HW, Xiang Q, Li CQ, Zhou Y. Traumatic vertebral fractures with concomitant fractures of the first rib. Orthop Surg. 2013 May. 5(2):100-4.
  5. 5,0 5,1 Wanek S, Mayberry JC (January 2004). „Blunt thoracic trauma: Flail chest, pulmonary contusion, and blast injury”. Critical Care Clinics 20 (1): 71–81. doi:10.1016/S0749-0704(03)00098-8. PMID 14979330 

Литература[уреди]

  • Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973
  • Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  • Ochi K, Furuya T, Ikari K, Taniguchi A, Yamanaka H, Momohara S. Sites, frequencies, and causes of self-reported fractures in 9,720 rheumatoid arthritis patients: a large prospective observational cohort study in Japan. Arch Osteoporos. 2013. 8(1-2):130. *
  • Colosimo AJ, Byrne E, Heidt RS Jr, Carlonas RL, Wyatt H. Acute traumatic first-rib fracture in the contact athlete: a case report. Am J Sports Med. 2004 Jul-Aug. 32(5):1310-2.
  • Lee SJ, Chu SJ, Tsai SH. Isolated Bilateral First-rib Fractures. J Emerg Med. 2008 Jul 21.
  • Recinos G, Inaba K, Dubose J, et al. Epidemiology of sternal fractures. Am Surg. 2009 May. 75(5):401-4.
  • Ziegler DW, Agarwal NN. The morbidity and mortality of rib fractures. J Trauma. 1994 Dec. 37(6):975-9.
  • Lotfipour S, Kaku SK, Vaca FE, Patel C, Anderson CL, Ahmed SS. Factors associated with complications in older adults with isolated blunt chest trauma. West J Emerg Med. 2009 May. 10(2):79-84.
  • Bulger EM, Arneson MA, Mock CN, Jurkovich GJ. Rib fractures in the elderly. J Trauma. 2000 Jun. 48(6):1040-6; discussion 1046-7.
  • Shorr RM, Rodriguez A, Indeck MC, Crittenden MD, Hartunian S, Cowley RA. Blunt chest trauma in the elderly. J Trauma. 1989 Feb. 29(2):234-7. .
  • Richardson JD, McElvein RB, Trinkle JK. First rib fracture: a hallmark of severe trauma. Ann Surg. 1975 Mar. 181(3):251-4. [
  • Logan PM. Is there an association between fractures of the cervical spine and first- and second-rib fractures?. Can Assoc Radiol J. 1999 Feb. 50(1):41-3.
  • Hassan AN, Ballester J, Slater N. Bilateral first rib fractures associated with Horner's syndrome. Injury. 2000 May. 31(4):273-4. * Al-Hassani A, Afifi I, Abdelrahman H, El-Menyar A, Almadani A, Recicar J, et al. Concurrent rib and pelvic fractures as an indicator of solid abdominal organ injury. Int J Surg. 2013. 11(6):483-6.
  • Peters ML, Starling SP, Barnes-Eley ML, Heisler KW. The presence of bruising associated with fractures. Arch Pediatr Adolesc Med. 2008 Sep. 162(9):877-81.
  • Boele van Hensbroek P, Mulder S, Luitse JS, van Ooijen MR, Goslings JC. Staircase falls: high-risk groups and injury characteristics in 464 patients. Injury. 2009 Aug. 40(8):884-9.
  • Maxwell CA, Mion LC, Dietrich MS. Hospitalized injured older adults: clinical utility of a rib fracture scoring system. J Trauma Nurs. 2012 Jul. 19(3):168-74.
  • Coris EE, Higgins HW 2nd. First rib stress fractures in throwing athletes. Am J Sports Med. 2005 Sep. 33(9):1400-4. [Medline].
  • Holmes JF, Wisner DH, McGahan JP, Mower WR, Kuppermann N. Clinical prediction rules for identifying adults at very low risk for intra-abdominal injuries after blunt trauma. Ann Emerg Med. 2009 Oct. 54(4):575-84.
  • Park S. Clinical Analysis for the Correlation of Intra-abdominal Organ Injury in the Patients with Rib Fracture. Korean J Thorac Cardiovasc Surg. 2012 Aug. 45(4):246-50.
  • Leport T, Baudrit P, Potier P, Trosseille X, Lecuyer E, Vallancien G. Study of rib fracture mechanisms based on the rib strain profiles in side and forward oblique impact. Stapp Car Crash J. 2011 Nov. 55:199-250.
  • Murphy J, Nyland J, Lantry J, Roberts C. Motorcyclist "biker couples": a descriptive analysis of orthopaedic and non-orthopaedic injuries. Injury. 2009 Nov. 40(11):1195-9.
  • Connolly LP, Connolly SA. Rib stress fractures. Clin Nucl Med. 2004.
  • Chan SS. Emergency bedside ultrasound for the diagnosis of rib fractures. Am J Emerg Med. 2009 Jun. 27(5):617-20. [Medline].
  • Griffith JF, Rainer TH, Ching AS, Law KL, Cocks RA, Metreweli C. Sonography compared with radiography in revealing acute rib fracture. AJR Am J Roentgenol. 1999 Dec. 173(6):1603-9.
  • Kara M, Dikmen E, Erdal HH, Simsir I, Kara SA. Disclosure of unnoticed rib fractures with the use of ultrasonography in minor blunt chest trauma. Eur J Cardiothorac Surg. 2003 Oct. 24(4):608-13.
  • Rainer TH, Griffith JF, Lam E, Lam PK, Metreweli C. Comparison of thoracic ultrasound, clinical acumen, and radiography in patients with minor chest injury. J Trauma. 2004 Jun. 56(6):1211-3.
  • Hurley ME, Keye GD, Hamilton S. Is ultrasound really helpful in the detection of rib fractures?. Injury. 2004 Jun. 35(6):562-6.
  • Magu S, Yadav A, Agarwal S. Computed tomography in blunt chest trauma. Indian J Chest Dis Allied Sci. 2009 Apr-Jun. 51(2):75-81.
  • Ingalls NK, Horton ZA, Bettendorf M, Frye I, Rodriguez C. Randomized, double-blind, placebo-controlled trial using lidocaine patch 5% in traumatic rib fractures. J Am Coll Surg. 2010 Feb. 210(2):205-9.
  • Easter A. Management of patients with multiple rib fractures. Am J Crit Care. 2001.
  • Karmakar MK, Ho AM. Acute pain management of patients with multiple fractured ribs. J Trauma. 2003 Mar. 54(3):615-25. [Medline].
  • Mohta M, Verma P, Saxena AK, Sethi AK, Tyagi A, Girotra G. Prospective, randomized comparison of continuous thoracic epidural and thoracic paravertebral infusion in patients with unilateral multiple fractured ribs--a pilot study. Journal of Trauma. 2009.
  • Carrier FM, Turgeon AF, Nicole PC, et al. Effect of epidural analgesia in patients with traumatic rib fractures: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Can J Anaesth. 2009 Mar. 56(3):230-42.
  • Short K, Scheeres D, Mlakar J, Dean R. Evaluation of intrapleural analgesia in the management of blunt traumatic chest wall pain: a clinical trial. Am Surgery. 1996.
  • Shields JF, Emond M, Guimont C, Pigeon D. Acute minor thoracic injuries: evaluation of practice and follow-up in the emergency department. Can Fam Physician. 2010 Mar. 56(3):e117-24.
  • Misthos P, Kakaris S, Sepsas E, Athanassiadi K, Skottis I. A prospective analysis of occult pneumothorax, delayed pneumothorax and delayed hemothorax after minor blunt thoracic trauma. Eur J Cardiothorac Surg. 2004 May. 25(5):859-64.
  • Bansidhar BJ, Lagares-Garcia JA, Miller SL. Clinical rib fractures: are follow-up chest X-rays a waste of resources?. Am Surg. 2002.
  • Guideline Brasel KJ, Guse CE, Layde P, Weigelt JA. Rib fractures: relationship with pneumonia and mortality. Crit Care Med 2006. 2006. 34(6):1642.
  • Karmy-Jones R, Holevar M, Sullivan RJ, et al. Residual hemothorax after chest tube placement correlates with increased risk of empyema following traumatic injury. Can Respir J. 2008.
  • Bruno VD, Batchelor TJ. Late aortic injury: a rare complication of a posterior rib fracture. Ann Thorac Surg. 2009 Jan. 87(1):301-3.
  • Kristine A Karlson, MD, Section EditorsPatrice Eiff, MD & John A Marx, MDDeputy Editor Jonathan Grayzel, MD, et al. Rib fractures. UpToDate. Available at http://www.uptodate.com/ribfractures. Accessed: April 3, 2012.
  • Albers JE, Rath RK, Glaser RS, Poddar PK. Severity of intrathoracic injuries associated with first rib fractures. Ann Thorac Surg. 1982 Jun. 33(6):614-8.
  • Baker CC, Oppenheimer L, Stephens B, Lewis FR, Trunkey DD. Epidemiology of trauma deaths. Am J Surg. 1980 Jul. 140(1):144-50. [Medline].
  • Carrier FM, Turgeon AF, Nicole PC, Trépanier CA, Fergusson DA, Thauvette D, et al. Effect of epidural analgesia in patients with traumatic rib fractures: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Can J Anaesth. 2009.
  • Colosimo AJ, Byrne E, Heidt RS Jr, Carlonas RL, Wyatt H. Acute traumatic first-rib fracture in the contact athlete: a case report. Am J Sports Med. 2004 Jul-Aug. 32(5):1310-2.
  • Flagel BT, Luchette FA, Reed RL, et al. Half-a-dozen ribs: the breakpoint for mortality. Surgery. 2005 Oct. 138(4):717-23; discussion 723-5.
  • Fulda GJ, Giberson F, Fagraeus L. A prospective randomized trial of nebulized morphine compared with patient-controlled analgesia morphine in the management of acute thoracic pain. J Trauma. 2005 Aug. 59(2):383-8; discussion 389-90.
  • Garcia VF, Gotschall CS, Eichelberger MR, Bowman LM. Rib fractures in children: a marker of severe trauma. J Trauma. 1990 Jun. 30(6):695-700.
  • Hurley ME, Keye GD, Hamilton S. Is ultrasound really helpful in the detection of rib fractures?. Injury. 2004 Jun. 35(6):562-6.
  • Lee RB, Bass SM, Morris JA Jr, MacKenzie EJ. Three or more rib fractures as an indicator for transfer to a Level I trauma center: a population-based study. J Trauma. 1990 Jun. 30(6):689-94.
  • LoCicero J 3rd, Mattox KL. Epidemiology of chest trauma. Surg Clin North Am. 1989 Feb. 69(1):15-9.
  • Love JC, Symes SA. Understanding rib fracture patterns: incomplete and buckle fractures. J Forensic Sci. 2004 Nov. 49(6):1153-8.
  • Newman RJ, Jones IS. A prospective study of 413 consecutive car occupants with chest injuries. J Trauma. 1984 Feb. 24(2):129-35.
  • Richardson JD, Adams L, Flint LM. Selective management of flail chest and pulmonary contusion. Ann Surg. 1982 Oct. 196(4):481-7.
  • Ruddy RM. Trauma and the paediatric lung. Paediatr Respir Rev. 2005 Mar. 6(1):61-7.
  • Stawicki SP, Grossman MD, Hoey BA, Miller DL, Reed JF 3rd. Rib fractures in the elderly: a marker of injury severity. J Am Geriatr Soc. 2004 May. 52(5):805-8.
  • Trinkle JK, Richardson JD, Franz JL, Grover FL, Arom KV, Holmstrom FM. Management of flail chest without mechanical ventilation. Ann Thorac Surg. 1975 Apr. 19(4):355-63.
  • Wilson JM, Thomas AN, Goodman PC, Lewis FR. Severe chest trauma. Morbidity implication. Arch Surg. 1978 Jul. 113(7):846-9.
  • Woodring JH, Fried AM, Hatfield DR, Stevens RK, Todd EP. Fractures of first and second ribs: predictive value for arterial and bronchial injury. AJR Am J Roentgenol. 1982 Feb. 138(2):211-5.
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).