Пренатални хормони и сексуална оријентација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пренатални хормони и сексуална орјентација једна је од теорија која се бави етиологијом развоја хомосексуалности и која се заснива на посматрању по коме су хормони једна од главна одредница сексуалне оријентације одраслих, или један од кофактор заједно са генима, биолошким факторима и/или условима средине и другим друштвеним условима.[1] Подаци добијени у истраживањима појединаца са генетским поремећајима, уз податке из популације уобичајеног хормонског утицаја, указују да пренатални ниво тестостерона одређују колико ће се, након рођења, игра детета подударати са његовим полом. Подаци такође указују на сложеност процеса полне диференцијације људског понашања.

Полазећи од наведеног развијена је хрмонска теорија сексуалности, која сматра да као што утицај одређеним хормонима има улогу у диференцијацији пола фетуса, тако и њихово дејство може да утиче и на сексуалну оријентацију која се у пуном облику нешто касније испољава код одрасле особе, али највероватније почиње у пренаталном периоду.[2]

И поред спроведених бројних истраживања у разним подручјима, повезаност хормона и људске пола и до данас остаје неисцрпна тема истраживања у којима се и даље тражи одговор на неодговорена питања, што отвара пут даљњим истраживањима.

Хормони и развој полова[уреди]

Од открића хормона, почетком 20. века они представљају широко подручје истраживања која убрзо дају одговоре на многа, дотада неодговорена, питања из области различитих подручја човекове физиологије и свакодневног живота.

Хормони се називају још и хемијским гласницима у организму јер се путем крвотока преносе до разних ћелија и ткива, у којима утичу на бројне метаболичке процесе, општи раст и развој, формирање полних функција и репродукцију, расположење и сл. О њиховом утицају и важности говоре примери хормоналних поремећаја, код којих кратки период неуобичајеног деловања одређеног хормона или мања промена у нивоу хормона може резултовати далекосежним последицама.[3]

Једно од, такође, широких и неисцрпних тема везано за дејство хормона је развој пола код људи. Од полног развоја и диференцијације, који се великим делом одвијају још за време феталног развоја, све до сексуалне функције и њених промене током живота, хормони леже у основи свих тих значајнијих процеса у формирању људског пола. У том смислу укупан учинак хормона на развој пола код човека може се сврстати у две групе: организацију и активацију.

Посебну улогу хормони имају у процесу пренаталне полне диференцијације, као и поремећаји до којих може доћи уколико током процеса диференцијације настану промена у нивоу излучених хормона. Значај хормона огледа се иу развоју полно типизираног понашања, укључујући развој родних улога и сексуалне оријентације, с раним назнакама обеју карактеристика током дечје родно типизиране игре. На крају треба рећи да полни хормони утичу и на сексуалну жељу мушкараца и жена, као и да одређеним периодима имају при томе већи значај мушки или женски полни хормони.

Хормони и неурохуморални фактори[уреди]

Као један од могућих етиолошких фактора хомосексуалности, наводи се хормонална предиспозиција, због различитог нивоа хормона у крви одрасле особе. Будући да полни хормони, нарочито тестостерон, делимично регулишу сексуално понашање, једна од првих биолошких хипотеза о хомосексуалности била је да је у њеној основи поремећај лучења полних хормона или гонадотропина.

Хормонски тестови открили су чудну асиметрију. Док ће новорођени мужјак пацова лишен тестостерона, како је открио Харис, нагињати ка женским особинама, новорођена женка пацова лишена естрогена ће наставити да се развија као женка. У одраслом добу она неће изгледати некако мушки. Када се пацовима уклони јајник, њихов мозак ће и даље производити подстицај за овулацију. Научници су схватили да без тестостерона генетички основ за мушкост је у суштини безвредан. Зато су закључили, да би се мозак мушког пацова могао и стварно да организује као мушкарац, његов мозак мора бити изложен утицају тестостерона у првих пет дана живота. Након петог дана простор за маскулинизацију је затворен, а генетички мушко ће се развити и расти са „женским“ мозгом. Насупрот томе, мозак женке пацова не треба естроген за своју организацију. Препуштен сам себи, он ће постати „женски“ мозак.

Међутим животиње су једно а људи друго. Бројна истраживања дефинитивно су показала да нема хормоналног утицај на хомосексуалност у одраслом добу, јер је код већине хомосексуалних мушкараца ниво хормона иста као и код хетеросексуалних.

Хормони и поремећаји полног развоја[уреди]

Подаци донекле говоре у прилог хипотези да пренатални нивои полних хормона имају улогу у јављању хомосексуалне оријентације, али налазе на основу малог броја аберантних случајева не можемо генерализовати на општу популацију хомосексуалаца и зато наводимо неке могуће варијанте (хипотезе);

Пренатална андрогенизација

Код жена би према овој хипотези пренатална андрогенизација могла утицати на хомосексуалност код жена. Наиме жене са конгениталном адреналном хиперплазијом су се у једном истраживању у 30% случајева изјасниле као хомосексуалне или бисексуалне.

Синдром неосетљивости на андрогене

Мушкарци који имају тестисе, али и женске спољне полне органе, док су им унутрашњи неразвијени - увек имају родни идентитет жене те су у правилу сексуално оријентисане према мушкарцима

Теорија Martin-а i Nguyen-а (2004) о утицају хормона

Ова теорија тумачи да је разлика у релативној дужини костију у рукама и ногама између хетеросексуалних и хомосексуалних мушкарца и жена, највероватније узрокована разликом у њиховој изложености полним хормонима у току интраутериног развоја.

Хипотеза пренаталног стреса

Ова теорија се заснива се на претпоставци да мајчин стрес, има за последицу мању производњу андрогена и мања полно диморфна језгра у преоптичком подручју.

Женке пацова које су у трудноћи изложене стресу коте (рађају) мушко потомство које је у сексуалном понашању демаскулинизовано и феминизирано, што се приписују одложеном лучењу тестостерона.

Хипотезом пренаталног стреса обијашњава се већим бројем „дијагностикованих“ хомосексуалаца у генерацијама рођеним у Немачкој током и непосредно након Другог светског рата. Каснија поређења између броја стресних догађаја у трудноћама мајки које су родиле хомосексуалну и хетеросексуалну децу, нису показала значајну разлику.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Garcia-Falgueras A, Swaab DF. Sexual hormones and the brain: an essential alliance for sexual identity and sexual orientation
  2. ^ Hines,M. (2006). Prenatal testosterone and gender-related behaviour. European Journal of Endocrinology. London: Department of Psychology
  3. ^ Grubić, M. (2010). Utjecaj ranog izlaganja androgenima na ponašanje povezano sa spolom u bolesnika s kongenitalnom adrenalnom hiperplazijom. Zagreb: Medicinski fakultet

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).