Преоптичка област хипоталамуса
| Преоптичка област хипоталамуса | |
|---|---|
Преоптичка област је означена са РО | |
Преоптичка облас у мозгу миша | |
| Детаљи | |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | area praeoptica |
| MeSH | D011301 |
| NeuroNames | 377 |
| NeuroLex ID | birnlex_1706 |
| TA98 | A14.1.08.407 |
| TA2 | 5710 |
| FMA | 62313 |
| Анатомска терминологија | |
Преоптичка област хипоталамуса (ПОХ) иако је функционално део хипоталамуса (и диенцефалона).[1] Са развојне тачке гледишта, хипоталамус и преоптичка област имају различито порекло, али, упркос онтогенетским разликама, хипоталамус и преоптичка област се обично посматрају као континуум, изведен из теленцефалона.
ПОХ састоји се првенствено од медијалних и латералних преоптичких једара. Неки истраживачи сматрају да су једра преоптичке области део супраоптичког региона медијалне хипоталамичне зоне.
Медијално преоптичко једро
[уреди | уреди извор]Медијално преоптичко једро (МПЈ) које анатомски припада медијалном региону хипоталамуса, шири се према оптичкој раскрсници (хијазми). Састаоји се од врло малих неурона који производе гонадотропин-ослобађајући хормон (ГнРХ), који се транспортује дуж тубероинфундибуларног тракта.
Сматра се да МПЈ учествује у регулацији жеђи, сексуалном развоју и репродуктивним способностима али и понашања која су повезана са исхраном, и локомоцијом.
Гонадотропин ослобађајући хормон МПЈ стимулише лучење гонадотропина у аденохипофизи, који стварају фоликустимулишући (ФСХ) и лутеинизирајући хормон (ЛХ). ФСХ контролише раст, развој и пубертетско сазревање а ЛХ код жена изазива овулацију, а код мушкараца подстиче лучење тестостерона. Пошто је ослобађање гонадотропина континуирано код мушкараца и циклично код жена, медијално преоптичко језгро код мушкараца има тенденцију да буде активније и сходно томе веће од оног код жена. Сходно томе, медијално преоптичко језгро се често назива једро преоптичког подручја.
Један од главних улога МПЈ је терморегулација. Чак 30% неурона овог једра је осетљиво на промену температуре у мозгу. Информације које ти неурони примају, утичу на одговор хипоталамуса и самим тим на температуру тела.[2] Преоптички термосензитивни неурони такође добијају обиље соматосензорних инпута од терморецептора коже и кичме. На овај начин, преоптички неурони упоређују и интегришу централне и периферне термалне информације. Као резултат ове сензорне интеграције и њене контроле над нижим ефекторским областима, преоптички регион изазива терморегулаторне одговоре који су најприкладнији и за унутрашње и за термичке услове околине. На термосензитивне преоптичке неуроне утичу и ендогене супстанце, као што су пирогени. Смањењем активности неурона осетљивих на топлоту и повећањем активности неурона осетљивих на хладноћу, пирогени изазивају грозницу, стање у коме сви терморегулаторни одговори имају повишене задате температуре.[2]
Такође МПЈ кроз своје везе са вентралним палидумом, може делимично функционисати у регулацији локомоторне функције.
Латерално преоптичко једро
[уреди | уреди извор]Латерално преоптичко једро припада латералном региону хипоталамуса. Сматра се да учествује у контроли локомоторних активности и да је примарни извор орексина или хипокретина побуђивачког неуропептидног хормона (који промовише будност) а открила су га две групе истраживача у мозгу пацова. Ту улогу остварују стимулишући и остале делове мозга који имају побуђивачку способност. Главни узрок нарколепсије јесте недостатак орексина. Сматра се да орексин подстиче и апетит. Постоји мишљење да је то последица генерално побуђеног стања организма. Сазнања о орексину су иницирала довођење у везу метаболизам и сан. Примећено је да недостатак сна резултира увећаним апетитом. Сада знамо да је разлог томе орексин. Такође, орексин остварује своју улогу и у расположењу. Показано је да су људи са већом концентрацијом орексина срећнији и боље расположени. Дакле, латерални регион свој удео у лимбичком систему врши преко орексина, а захваљујући њему представља и центар за глад у мозгу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McGurk, Simon (2013-12-18). „Junqueira’s Basic Histology Text and Atlas – 13th edition Mescher Anthony L Junqueira’s Basic Histology Text and Atlas – 13th edition 544pp + CD-ROM £45.99 McGraw-Hill Professional 978 1 2590 7232 1 1259072320”. Nursing Standard. 28 (16): 34—34. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns2013.12.28.16.34.s39.
- ^ а б Boulant, J. A. (2000). „Role of the preoptic-anterior hypothalamus in thermoregulation and fever”. Clinical Infectious Diseases: An Official Publication of the Infectious Diseases Society of America. 31 Suppl 5: S157—161. ISSN 1058-4838. PMID 11113018. doi:10.1086/317521.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |