Преров
| Преров чеш. Přerov | |
|---|---|
Преров | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Оломоуцки крај |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 40.906 |
| — густина | 699,25 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 27′ 20″ С; 17° 27′ 04″ И / 49.455556° С; 17.451111° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 210 m |
| Површина | 58,50 km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Јиржи Лајтох |
| Веб-сајт | |
| www | |
Преров (чеш. Přerov, нем. Prerau) град је у Чешкој Републици, у области Моравске. Преров је други по величини град самоуправне јединице Оломоуцки крај, а и седиште је истоименог управног округа Преров.
Географија
[уреди | уреди извор]Преров се налази у источном делу Чешке републике. Град је удаљен од 280 км источно од главног града Прага, а од првог већег града, Брна, 83 км североисточно.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Преров се налази у средишњем делу чешке историјске земље Моравске. Град се налази у долини речице Бечве, притоке веће Мораве, на приближно 210 м надморске висине. Терен у граду и околини је заталасан.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима области Прерова је умерено континентална.
Воде
[уреди | уреди извор]Град Преров се налази на речици Бечви, притоке веће Мораве, која протиче пар километара јужно од града.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Прерова било је насељено још у доба праисторије. Насеље под данашњим називом први пут се у писаним документима спомиње у 1133. године као словенско насеље, а насеље је у 1256. добило градска права.
1919. године Преров је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован. После осамостаљења Чешке дошло је до опадања активности тешке индустрије и до проблема са преструктурирањем привреде.
Становништво
[уреди | уреди извор]Преров данас има око 45.000 становника и последњих година број становника у граду стагнира. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква Марије Магдалине
-
Горњи трг
-
Тржни центар
-
Нови део града