Прибој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прибој
Novi Priboj.JPG
Нови Прибој
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Прибој
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 14920
Географске карактеристике
Координате 43°33′59″ СГШ; 19°32′07″ ИГД / 43.566334° СГШ; 19.535325° ИГД / 43.566334; 19.535325Координате: 43°33′59″ СГШ; 19°32′07″ ИГД / 43.566334° СГШ; 19.535325° ИГД / 43.566334; 19.535325
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 882 м
Прибој на мапи Србије
Прибој
Прибој
Остали подаци
Поштански број 31330
31333
31335
31337
Позивни број 033
Регистарска ознака PB

Прибој је градско насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу и највећи град Полимља. Према попису из 2011. било је 14920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Географија[уреди]

Прибој је град на југозападу Србије на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине односно Републике Српске и Србије.

Прибој се налази на реци Лим, изнад којег се издижу високе планине. Сам град Прибој се налази на 395 метара надморске висине уз обе стране реке Лим.

Југозападно од Прибоја уз границу са БиХ налази се Бић 1386 m , југоисточно од Прибоја налази се планина Побијеник 1423 m, северно од Прибоја налази се прибојски Црни врх 1186 m , a североисточно Бањско брдо 1282 m.

Највиша кота општине Прибој је врх Обер на планини Јаворје 1486 m.

Овде се налази Железничка станица Прибој.

Историја[уреди]

Током средњег века, читава област доњег Полимља припадала је средњовековној српској држави. Званични писани извори дају податке о насеобини Прибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.

Под турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Берлинског конгреса 1879. године у Прибој долази и аустроугарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занатства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја. Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. 12. септембра 1943. године Прибој ослобађа 1. Прибојска бригада Југословенске војске у отаџбини. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

Демографија[уреди]

У насељу Прибој живи 12365 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,1 код мушкараца и 42,8 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.549
1953. 1.902
1961. 5.490
1971. 13.034
1981. 18.295
1991. 22.137 21.949
2002. 19.564 21.999
2011. 14.920
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
10.821 72,52 %
Бошњаци
  
2.274 15,24 %
Муслимани
  
1.229 8,23 %
Црногорци
  
106 0,71 %
Југословени
  
28 0,18 %
Роми
  
22 0,14 %
Хрвати
  
15 0,10 %
Мађари
  
9 0,06 %
Македонци
  
9 0,06 %
Власи
  
5 0,03 %
Руси
  
5 0,03 %
Словенци
  
3 0,02 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Остали
  
14 0,09 %
Регионална припадност
  
8 0,05 %
Неизјашњени
  
237 1,58 %
Непознато
  
130 0,87 %
укупно: 14.920


Види још[уреди]

Привреда[уреди]

Највећа фабрика у Прибоју је ФАП. ФАП Прибој основан је као државно-привредно предузеће уделом владе СФР Југославије 1953. године. Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу произвидњу од 15 000 возила. За четрдесет година постојања ФАП је произвео укупно 147 831 возило. Крајем осамдесетих година представљао је преломни период у домену обима производње. На рачун квантитета растао је и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална возила итд. Данас је у погону око 80 000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70 000 на иностраном. На путевима Русије, Бугарске, Данске, Грчке, Пољске, Румуније, Ирака, Ирана, Чешке, Словачке, Кине, Египта, Сирије и Саудијске Арабије могу се срести возила марке ФАП.

Познати Прибојци[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]