Прибој

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Прибој (вишезначна одредница).
Прибој
Novi Priboj.JPG
Нови Прибој
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Прибој
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 14920
Положај
Координате 43°33′59″ СГШ; 19°32′07″ ИГД / 43.566334° СГШ; 19.535325° ИГД / 43.566334; 19.535325 Координате: 43°33′59″ СГШ; 19°32′07″ ИГД / 43.566334° СГШ; 19.535325° ИГД / 43.566334; 19.535325
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 882 m
Прибој на мапи Србије
Прибој
Прибој
Прибој на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31330
31333
31335
31337
Позивни број 033
Регистарска ознака PB

Прибој је градско насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу и највећи град Полимља. Према попису из 2011. било је 14920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Географија[уреди]

Прибој је град на југозападу Србије на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине односно Републике Српске и Србије.

Прибој се налази на реци Лим, изнад којег се издижу високе планине. Сам град Прибој се налази на 395 метара надморске висине уз обе стране реке Лим.

Југозападно од Прибоја уз границу са БиХ налази се Бић 1386 m , југоисточно од Прибоја налази се планина Побијеник 1423 m, северно од Прибоја налази се прибојски Црни врх 1186 m , a североисточно Бањско брдо 1282 m.

Највиша кота општине Прибој је врх Обер на планини Јаворје 1486 m.

Историја[уреди]

Током средњег века, читава област доњег Полимља припадала је средњовековној српској држави. Турци освајају овај крај средином 15. века. Под турском влашћу постоји Прибојска нахија. У времену од 1880. до 1912. године, Прибој је припадао Пљеваљском санџаку. Током Првог балканског рата, Прибој је 1912. године ослобођен и припојен Краљевини Србији.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Прибој живи 12365 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,1 код мушкараца и 42,8 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.549
1953. 1.902
1961. 5.490
1971. 13.034
1981. 18.295
1991. 22.137 21.949
2002. 21.999 19.564
2011. 14.920
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
10.821 72,52 %
Бошњаци
  
2.274 15,24 %
Муслимани
  
1.229 8,23 %
Црногорци
  
106 0,71 %
Југословени
  
28 0,18 %
Роми
  
22 0,14 %
Хрвати
  
15 0,10 %
Мађари
  
9 0,06 %
Македонци
  
9 0,06 %
Власи
  
5 0,03 %
Руси
  
5 0,03 %
Словенци
  
3 0,02 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Остали
  
14 0,09 %
Регионална припадност
  
8 0,05 %
Неизјашњени
  
237 1,58 %
Непознато
  
130 0,87 %
укупно: 14.920


Види још[уреди]

Привреда[уреди]

Највећа фабрика у Прибоју је ФАП. ФАП Прибој основан је као државно-привредно предузеће уделом владе СФР Југославије 1953. године. Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу произвидњу од 15 000 возила. За четрдесет година постојања ФАП је произвео укупно 147 831 возило. Крајем осамдесетих година представљао је преломни период у домену обима производње. На рачун квантитета растао је и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална возила итд. Данас је у погону око 80 000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70 000 на иностраном. На путевима Русије, Бугарске, Данске, Грчке, Пољске, Румуније, Ирака, Ирана, Чешке, Словачке, Кине, Египта, Сирије и Саудијске Арабије могу се срести возила марке ФАП.

Познати Прибојци[уреди]

Референце[уреди]

  1. Прибој: Када протерасмо Турке? („Вечерње новости“, 1. октобар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. Етничка структура након пописа 2011.
  4. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]