Привреда

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је стара верзија странице коју је уредио Autobot (разговор | доприноси) у 04:40, 13. јун 2019. (ciscenje dupliranih poziva). Садашња адреса (URL) трајна је веза ка овој верзији која се може значајно разликовати од тренутне.

Иди на навигацију Иди на претрагу

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привреде

Према сроднсти привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

  • Производни сектори:
    • примарни сектор и секундарни сектор.
  • Непроизводни сектори:
    • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

Делатности
Производне Непроизводне
Примарни сектор Терцијарни сектор
Секундарни сектор Квартни сектор

Примарни сектор

Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни сектор

Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угња, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

Подела индустрије
Лака индустрија Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија Рударство
Текстилна индустрија Енергетика
Дрвна индустрија Металургија
Дуванска индустрија Машиноградња
Индустрија коже и обуће Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија Машинска индустрија

Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор

Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

Квартни сектор

Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:

Тржишна привреда

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привреди

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

Развој привреде

Подела

На развој привреде утичу:

  • природни фактори и
  • друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

Види још

Напомене

  1. 1,0 1,1 Квартни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7. 

Референце