Привреда Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Привреда Црне Горе
Podgorica National bank of Montenegro.JPG
Централна банка Црне Горе
Валутаевро
Фискална годинакалендарска година
Чланство у организацијамаЦЕФТА
Статистика
БДП (номинална)7.4 милијарди (2013.)
БДП раст2,1 % (2013.)
БДП по становнику13.444 односно 7.375 номинално (2013.)
БДП по секторупољопривреда (12.7 %), индустрија (23.5 %), услуге (63.8 %) (2010 [1])
Инфлација (ИПЦ)4.0 % (2012.)
Становништво
испод линије сиромаштва
6.6 %
Џини индекс24.3 (2010.)
Радна снага251.000 (2011.)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда: 6,3%
индустрија: 20,9%
услуге: 72,8% (2011.)
Размена
Извоз$489.2 милиона (2012.)
Извозна добрапрерађен метал
Главни извозни партнериХрватска (22,7 %), Србија (22,7 %), Словенија (7,8 %)
Увоз$2,4 милијарди (2012.)
Увозна добрахрана, нафта, електрична енергија
Главни увозни партнериСрбија (29.3 %), Грчка (8,7 %), Кина (7,1 %)
Бруто спољни дуг$1,7 милијарди (2012.)
Јавне финансије
Приходи$1,68 милијарди (2012.)
Расходи$1,58 милијарди (2012.)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Привреда Црне Горе је махом заснована на услужним делатностима, тренутно у процесу транзиције. Економија ове мале државе се тренутно опоравља од последица распада Југославије и пада индустријске производње.

Историја[уреди]

Зачеци индустрије у Црној Гори се јављају се јављају на прелазу из XIX у XX век. Разлози релативно касног индустријског развоја су мала популација, недостатак сировина и лоша путна мрежа. Прве фабрике су подигнуте почетком XX века (пилане, пивара, рафинерија и електране). Између два светска рата, доминирала је пољопривреда.

Привреда за време СФРЈ[уреди]

Главни напредак је уследио после Другог ветског рата. Био је праћен брзом урбанизацијом и индустријализацијом. Развила се индустрија заснована на добијању електричне енергије, челика, алуминијума, вађењу угља, шумарству и преради дувана. Туризам добија на значају осамдесетих година XX века.

Привреда после распада СФРЈ[уреди]

Распад југословенског тржишта и међународне санкције 1992. године су довеле до највећег пада индустријске производње у Црној Гори. Током наредне две године, 2/3 становништва Црне Горе је живело испод границе сиромаштва. Због излаза на Јадранско море, деведесетих година се развио шверц нафте и цигарета, проузрокован колапсом индустријске производње. Мило Ђукановић, који је дошао на чело ДПС-а 1997. године, почео је да кида везе са Србијом, оптужујући председника Милошевића за слом црногорске економије. Влада Црне Горе је потом увела немачку марку. После тога је уследила убрзана приватизација и прелазак на евро. Упркос томе, животни стандард становништва није значајно порастао. Затим је уследио референдум, одржан 21. маја 2006. године, после кога је Црна Гора постала независна држава.

Циљеви Црне Горе постају јачање туризма и придруживање Европској унији. Услед страних инвестиција и куповине имовине на црногорском приморју, економија је бележила велики привредни раст. Међутим, светска економска криза успорава овај раст и највише погађа алуминијумски комбинат у Подгорици.

Спољашње везе[уреди]