Привремене институције самоуправе
| Привремене институције самоуправе | |
|---|---|
| Provisional Institutions of Self-Government (енглески) Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes (албански) | |
| Преглед | |
| Успостављена | 15. мај 2001. |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Архивирани веб-сајт |
Привремене институције самоуправе (ПИС; енгл. Provisional Institutions of Self-Government, PISG; алб. Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes) органи су регионалне и локалне самоуправе на подручју Косова и Метохије, које је успоставио УНМИК доношењем Уставног оквира за привремену самоуправу од 15. маја 2001. године.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]| Политички систем Србије |
Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија стављено је, по завршетку рата на Косову и Метохији, под управу Уједињених нација.
Резолуцијом 1244 установљена је Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК) са задатком да надгледа развој „привремених, демократских институција самоуправе” на Косову и Метохији. Већ крајем 1999. године, УНМИК је успоставио Полицију Косова, под надзором међународне заједнице. УНМИК је 14. јануара 2000. године установио Заједничку привремену административну структуру (ЗПАС), коју су чинила привремена саветодавна тела и службе.[3][4]
УНМИК је 15. маја 2001. године прогласио Уставни оквир за привремену самоуправу којим су успостављене Привремене институције самоуправе (ПИС).[5] Исте године су одржани и први избори за представнике у привременим институцијама. После избора, УНМИК је почео да преноси разне административне надлежности на ПИС.
Резолуција 1244 из 1999. године дефинисала је Косово[а] као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија. Исте године отпочели су и нови међународни преговори о политичком статусу Косова и Метохије.
У периоду од 2001. до 2008. године, питање о учествовању или неучествовању у изборима и раду органа ПИС било је једно од најзначајнијих политичких питања за косовско-метохијске Србе. Упркос обавезама КФОР-а, УНМИК-а и разним формално проглашеним правима, Срби су на том подручју били изложени константном насиљу и систематском прогону, што је кулминирао мартовским погромом (2004).[6]
Под окриљем органа ПИС, представници албанских политичких странака су почетком 2008. године предузели кораке ка једностраном проглашењу независности, услед чега је Влада Републике Србије 14. фебруара донела одлуку о поништавању свих спорних аката ПИС.[7]
Посланици албанске народности у Скупштини Косова једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност и стварање Републике Косово,[б] услед чега је Народна скупштина Републике Србије 18. фебруара донела одлуку којом се потврђује поништавање свих спорних аката ПИС.[8]
Потоњим усвајањем Устава Републике Косово, који је ступио на снагу 15. јуна 2008. године, албанска страна је престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.[9]
Иако су поменуте одлуке биле у супротности са Уставним оквиром, реакција УНМИК-а је изостала. Упркос трансформацији органа ПИС у органе самопроглашене Републике Косово, државне власти Србије су наставиле да третирају новостворене органе као део претходно успостављеног правног поретка који је дефинисан Уставним оквиром.[10]
Структура
[уреди | уреди извор]Према Уставном оквиру из 2001. године, привремене институције самоуправе су:
- Председник Косова (енгл. President of Kosovo), једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово.
- Скупштина (енгл. Assembly), коју чини 120 посланика, од којих је 10 мандата намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине.
- Влада (енгл. Government), са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина.
- Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.[11]
Избори
[уреди | уреди извор]На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе:
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2001.
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2004.
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2007.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Уједињене нације су избациле реч „Метохија” из назива, оставивши само „Косово”
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „A Constitutional Framework for Provisional Self-Government in Kosovo (UNMIK/REG/2001/9)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2020. г. Приступљено 21. 08. 2025.
- ^ „Уставни оквир за привремену самоуправу (UNMIK/REG/2001/9)” (PDF).[мртва веза]
- ^ „On the Kosovo Joint Interim Administrative Structure (UNMIK/REG/2000/1)”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2022. г. Приступљено 21. 08. 2025.
- ^ „О Заједничкој привременој административној структури Косова (UNMIK/REG/2000/1)” (PDF).
- ^ Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu (2001)
- ^ Батаковић 2008, стр. 227-243.
- ^ Одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 18/2008)
- ^ Одлука Народне скупштине Републике Србије о потврђивању Одлуке Владе Републике Србије о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности (Службени гласник Републике Србије, бр. 19/2008)
- ^ „Accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-21. г. Приступљено 2012-08-19.
- ^ Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини (2023)
- ^ „UNMIK – Civil Administration”. 2008. Архивирано из оригинала 2008-03-11. г. Приступљено 2008-02-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелковић, Зоран (2006). Година истине: Привремено извршно веће АП Косово и Метохија: октобар 1998-октобар 1999. године. Београд: АС Медија.
- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.