Привремени административни црногорски комитет

С Википедије, слободне енциклопедије

Јово Поповић и Душан Вучинић са групом сепаратиста из вођства Црногорске федералистичке странке преузели су општинску управу у своје руке, затим су формирали један одбор, назвавши га Привремени управни одбор, који је преузео власт (у Бановини) од тадашњег бана Блажа Ђукановића. Привремени управни одбор је истог дана издао проглас у коме се каже да су силе Осовине ослободиле Црну Гору од двадесетогодишњег југословенског ропства и да су створени услови за „васпостављање старе племените и поносне Црногорске државе”. Привремени Управни одбор обавјештава јавност да се под заштитом италијанских војних власти „устоличио у Владиној палати и почео његово дјело грађанске изградње”, па позива све Црногорце на сарадњу на „повраћају нормалних прилика”.

Привремени упранни одбор је, међутим, био кратког вијека. Он је требало да има карактер бановинске власти до формирања привремене владе, али је ускоро прерастао у Привремени административни црногорски комитет, који је требало да представља провизорну владу.

Дефинитивно утврђена листа чланова Комитета изгледала је овако: Јово Поповић, предсједник, Михаило Ивановић, почасни предсједник, и чланови: Душан Вучинић, инж. Богдан Ивановић, др Јован Клисић, Саво Милуновић, Петар Ломпар, др Иво Јовићевић, Крсто Петровић, Ђуро Ђуришић, Иво Радоњић, Васо Бановић и Ђуро Поповић. Неки су од ових унесени у списак и без пристанка као на примјер Саво Милуновић. који се касније прикључио народноослободилачнок покрету, а било је и других који на то нијесу дали писмени пристанак, јер се нијесу у то вријеме налазили на Цетињу, али оу прихватили понуђени положај.

Пошто је Комитет требало да представља провизорну владу, извршена је расподјела ресора, по којој је Јово Поповић постао предсједник Комитета и министар спољних послова; Душан Вучинић министар правде, црквених послова и просвјете; инж. Богдан Ивановић министар саобраћаја, пошта, телеграфа и телефона; др Јован Клисић министар за социјалну политику, народно здравље и исхрану; др Иво Јовићевић министар унутрашњих послова — полиције; Петар Ломпар министар финансија, трговине и индустрије; Крсто Петровић министар државних добара.

Привремени црногорски административни комитет на Цетињу био подређен команданту италијанске дивизије Месина, чије се сједиште налазило на Цетињу.

Привремени црногорски административни комитет, који је ионако био без ауторитета и подршке народа, и чији је рад већ био квалификован као издаја, није био дуга вијека. Наредбом команданта италијанских оружаних снага у Албанији генерала Уга Кавалера од 28. априла 1941. године формиран је за територију Црне Горе Цивилни комесаријат на челу са цивилним комесаром са сједиштем на Цетињу. Одлуком цивилног комесара од 5. маја 1941. године распуштен је Привремени црногорски административни комитет, а сву његову имовину преузео је Цивилни комесаријат.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Formiranje Privremenog administrativnog crnogorskog komiteta, Dr Radoje Pajović: KONTRAREVOLUCIJA U CRNOJ GORI — ČETNIČKI I FEDERALISTIČKI POKRET 1941—1945