Призренски управни округ
| Призренски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Метохија |
| Админ. центар | Призрен |
| — број ст. | 376.085 |
| Општине и градови | 4 |
Призренски управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Призрену, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у Штрпцу. У том периоду, функцију начелника Призренског округа обављали су: Блажо Дамњановић (1992-1994), Бранислава Фурјановић (1994-2001), Братислав Зрнзевић (2001-2006), Сокол Ђорђевић (2006-2008), Јовица Будурић (2008-2025) и Ненад Филиповић (од 2025. године).[1]
Призренски управни округ обухвата општине:
- Општина Гора, место Драгаш (измештено седиште: Враниште)
- Општина Ораховац, место Ораховац
- Општина Призрен, место Призрен
- Општина Сува Река, место Сува Река
Историја
[уреди | уреди извор]
За време Краљевине Србије и Краљевина СХС, постојао је стари Призренски округ (1912-1922), који је био формиран након ослобођења Призрена (1912), а укинут је након спровођења административне реформе којом су уместо дотадашњих округа основане шире области (1922).[2]
Окружна управа обновљена је посебном уредбом, коју је Влада Републике Србије донела 29. јануара 1992. године,[3] а којом је прописан делокруг и начин вођења разних послова државне управе које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби Призренски округ је имао шест општина, пошто је поред општина Призрен, Гора, Ораховац и Сува Река обухватао и тадашњу Општину Опоље, као и оближњу Општину Штрпце.
Већ током исте године (1992) дошло је до значајних промена у структури Призренског округа, пошто је Општина Штрпце издвојена из његовог састава и прикључена суседном Косовском округу,[4] док је Општина Опоље укинута и прикључена Општини Призрен.[5]
Након упостављања мисије УН на подручју Косова и Метохије, УНМИК је решењем (бр. 14) од 21. октобра 1999. године установио службу регионалних администратора (енгл. Regional Administrators), од којих је један постављен у Призрену, чиме је формиран паралелни Призренски округ (УНМИК).[6]
Према уредби Владе Републике Србије из фебруара 2006. године, окрузи мењају име у: управни окрузи.[7]
На подручју Призренског округа налазе се географске области, односно жупе: Средачка жупа, Сиринићка жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије. Укупно има 376.085 становника.
Види још
[уреди | уреди извор]- Административна подела Србије
- Територијална организација Србије
- Мартовски погром 2004.
- Призренски округ (УНМИК)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Решење о постављењу начелника Призренског управног округа са седиштем у Призрену (Службени гласник Републике Србије, бр. 49/2025)
- ^ Димић 2001.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о измени Уредбе о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 36/1992)
- ^ Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992)
- ^ „UNMIK (1999): Regulation No. 1999/14: On the Appointment of Regional and Municipal Administrators.”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2024. г. Приступљено 21. 11. 2025.
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Влада Републике Србије (2006): Уредба о управним окрузима
- Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања
