Пређи на садржај

Призренски управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Призренски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионКосово и Метохија
Историјске областиМетохија
Админ. центарПризрен
 — број ст.376.085
Општине и градови4

Призренски управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Призрену, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у Штрпцу. У том периоду, функцију начелника Призренског округа обављали су: Бранислава Фурјановић (до 2001. године), Братислав Зрнзевић (2001-2006), Сокол Ђорђевић (2006-2008) и Јовица Будурић (од 2008. године).

Призренски управни округ обухвата општине:

  1. Општина Гора, место Враниште
  2. Општина Ораховац, место Ораховац
  3. Општина Призрен, место Призрен
  4. Општина Сува Река, место Сува Река

Историја

[уреди | уреди извор]
Призренски управни округ

За време Краљевине Србије и Краљевина СХС, постојао је стари Призренски округ (1912-1922), који је био формиран након ослобођења Призрена (1912), а укинут је након спровођења административне реформе којом су уместо дотадашњих округа основане шире области (1922).[1]

Окружна управа обновљена је посебном уредбом, коју је Влада Републике Србије донела 29. јануара 1992. године,[2] а којом је прописан делокруг и начин вођења разних послова државне управе које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби Призренски округ је поред општина Призрен, Гора, Ораховац и Сува Река обухватала и тадашњу општину Опоље, као и оближњу општину Штрпце, која је већ средином исте године издвојена из састава Приизренског округа и прикључена суседном Косовском округу.[3]

Према уредби Владе Републике Србије из фебруара 2006. године, окрузи мењају име у: управни окрузи.[4]

На подручју Призренског округа налазе се феографске области, односно жупе: Средачка жупа, Сиринићка жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије. Укупно има 376.085 становника.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]