Призренски управни округ
| Призренски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Косово и Метохија |
| Историјске области | Метохија |
| Админ. центар | Призрен |
| — број ст. | 376.085 |
| Општине и градови | 4 |
Призренски управни округ је управни округ у административном систему Републике Србије, на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Званично седиште округа налази се у граду Призрену, али окружна управа је почевши од 1999. године измештена и потом се налазила у Штрпцу. У том периоду, функцију начелника Призренског округа обављали су: Бранислава Фурјановић (до 2001. године), Братислав Зрнзевић (2001-2006), Сокол Ђорђевић (2006-2008) и Јовица Будурић (од 2008. године).
Призренски управни округ обухвата општине:
- Општина Гора, место Враниште
- Општина Ораховац, место Ораховац
- Општина Призрен, место Призрен
- Општина Сува Река, место Сува Река
Историја
[уреди | уреди извор]
За време Краљевине Србије и Краљевина СХС, постојао је стари Призренски округ (1912-1922), који је био формиран након ослобођења Призрена (1912), а укинут је након спровођења административне реформе којом су уместо дотадашњих округа основане шире области (1922).[1]
Окружна управа обновљена је посебном уредбом, коју је Влада Републике Србије донела 29. јануара 1992. године,[2] а којом је прописан делокруг и начин вођења разних послова државне управе које министарства обављају изван својих седишта, у окрузима као подручним огранцима државне власти. Према тој уредби Призренски округ је поред општина Призрен, Гора, Ораховац и Сува Река обухватала и тадашњу општину Опоље, као и оближњу општину Штрпце, која је већ средином исте године издвојена из састава Приизренског округа и прикључена суседном Косовском округу.[3]
Према уредби Владе Републике Србије из фебруара 2006. године, окрузи мењају име у: управни окрузи.[4]
На подручју Призренског округа налазе се феографске области, односно жупе: Средачка жупа, Сиринићка жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије. Укупно има 376.085 становника.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Димић 2001.
- ^ Уредба о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 3/1992)
- ^ Уредба о измени Уредбе о начину вршења послова министарстава и посебних организација ван њиховог седишта (Службени гласник Републике Србије, бр. 36/1992)
- ^ Уредба о управним окрузима (Службени гласник Републике Србије, бр. 15 од 27. фебруара 2006. године)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Влада Републике Србије (2006): Уредба о управним окрузима
- Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања
