Прилошке одредбе

С Википедије, слободне енциклопедије

Прилошке одредбе су адвербијали којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд. реализације ситуације означене реченицом или неличних глаголских јединица.[1]

Функција, значење и облик[уреди | уреди извор]

Прилошке одредбе нам дају додатну информацију о некој ситуацији која може бити изражена предикатом (глаголом), субјектом и допунама.

На пример, једноставна информација:

Милица вози бицикл.

Може се проширити различитим информацијама:

Милица вешто вози бицикл у парку.

Значење:

Овакве одредбе су јединице са прилошким значењем: месним, временским, начинским, узрочним и сл. Да би се окарактерисао допринос прилошке одредбе значењу реченице или глаголске синтагме, није довољно само утврдити да се ради о прилошкој одредби, већ је потребно навести и њено значење:

  • одредбе за место;
  • одредбе за време;
  • одредбе за начин;
  • одредбе за узрок итд.

Тип и облик конституентских јединица: То су прилошке јединице (прилози и прилошке синтагме) или именичке јединице у таквом конституантском облику (зависни падеж, предлошко-падежна конструкција) који им даје прилошко значење (месно, временско, начинско, узрочно итд.)

Опште и посебне прилошке одредбе[уреди | уреди извор]

По својој повезаности са глаголом, прилошке одредбе могу се поделити на два типа:

  • опште и
  • посебне.

Опште одребде не зависе од типа глаголског значења, него од чињенице да одређује ситуацију односно њену реализацију, јер се подразумева да је та реализација локализована, да се врши у одређено време, на одређен начин, да је нечим проузокована и слично. Зато, ако реченица почне са:

  • Овде ...;
  • Јуче ...;
  • Често ...;
  • Због лошег времена ... и слично,

не може се предвидети тип глаголског значења.

Посебне одредбе су условљене значењем глагола и по томе су сродне са допунама. На пример, уз глаголе кретања јављају се посебне одредбе којима се пружа информација у вези са кретањем, као што је одредба за правац.

На пример:

Милица иде кући.

Поред опште одредбе за узрок (због + генитив), која одговара на питање Зашто? Постоји и посебна одредба за исказивање проузроковача стања, у облику: од + генитив, која одговора на питање: Од чега? И стоји уз глаголе који значе стање.

На пример:

Никола се уморио од трчања.

Подела прилошких одредби[уреди | уреди извор]

Прилошке одредбе се деле на:[2]

  • прилошка одредба за време,
  • прилошка одредба за место,
  • прилошка одредба за начин,
  • прилошка одредба за количину,
  • прилошка одредба за узрок,
  • прилошка одредба за циљ,
  • прилошка одредба за друштво.

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање КАДА?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за време:

  • јуче,
  • данас,
  • сутра,
  • никад,
  • ноћу,
  • увече и др.

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: ГДЕ? КУДА? ОДАКЛЕ? ДОКЛЕ?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за место:

  • тамо,
  • овде,
  • доле,
  • близу,
  • далеко,
  • напред и др.

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање КАКО?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за начин:

  • брзо,
  • добро,
  • слабо,
  • заједно,
  • весело,
  • тихо и др.

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?

Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за количину и меру:

  • много,
  • мало,
  • превише,
  • доста,
  • нимало,
  • седам сати и др.

Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања

ЗАШТО? ЗБОГ ЧЕГА? РАДИ ЧЕГА?

Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за узрок и циљ:

  • зато,
  • због сестре,
  • због болести,
  • од страха,
  • од узбуђења,
  • ради успеха и др.

Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање С КИМ?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за друштво:

  • са сестром
  • са друговима и сл.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stanojčić, Živojin S. (2005). Gramatika srpskog jezika : udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Popović, Ljubomir. (10. изд.). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 861712430X. OCLC 456703780. 
  2. ^ Милошевић, Јадранка. Граматика српског језика.