Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су адвербијали којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку итд. реализације ситуације означене реченицом или неличних глаголских јединица.

Функција, значење и облик

Прилошке одредбе нам дају додатну информацију о некој ситуацији која може бити изражена предикатом (глаголом), субјектом и допунама.

На пример, једноставна информација:

Милица вози бицикл.

Може се проширити различитим информацијама:

Милица вешто вози бицикл у парку.

Значење:

Овакве одредбе су јединице са прилошким значењем: месним, временским, начинским, узрочним и сл. Да би се окарактерисао допринос прилошке одредбе значењу реченице или глаголске синтагме, није довољно само утврдити да се ради о прилошкој одредби, већ је потребно навести и њено значење:

• одредбе за место;
• одредбе за време;
• одредбе за начин;
• одредбе за узрок итд.

Тип и облик конституентских јединица: То су прилошке јединице (прилози и прилошке синтагме) или именичке јединице у таквом конституантском облику (зависни падеж, предлошко-падежна конструкција) који им даје прилошко значење (месно, временско, начинско, узрочно итд.)

Опште и посебне прилошке одредбе

По својој повезаности са глаголом, прилошке одредбе могу се поделити на два типа:

• опште и
• посебне.

Опште одребде не зависе од типа глаголског значења, него од чињенице да одређује ситуацију односно њену реализацију, јер се подразумева да је та реализација локализована, да се врши у одређено време, на одређен начин, да је нечим проузокована и слично. Зато, ако реченица почне са:

• Овде ...;
• Јуче ...;
• Често ...;
• Због лошег времена ... и слично,

не може се предвидети тип глаголског значења.

Посебне одредбе су условљене значењем глагола и по томе су сродне са допунама. На пример, уз глаголе кретања јављају се посебне одредбе којима се пружа информација у вези са кретањем, као што је одредба за правац.

На пример:

Милица иде кући.

Поред опште одредбе за узрок (због + генитив), која одговара на питање Зашто? Постоји и посебна одредба за исказивање проузроковача стања, у облику: од + генитив, која одговора на питање: Од чега? И стоји уз глаголе који значе стање.

На пример:

Никола се уморио од трчања.

Подела прилошких одредби

Прилошке одредбе се деле на:

• прилошка одредба за време,
• прилошка одредба за место,
• прилошка одредба за начин,
• прилошка одредба за количину,
• прилошка одредба за узрок,
• прилошка одредба за циљ,
• прилошка одредба за друштво.

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање КАДА?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за време:

• јуче,
• данас,
• сутра,
• никад,
• ноћу,
• увече и др.

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: ГДЕ? КУДА? ОДАКЛЕ? ДОКЛЕ?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за место:

• тамо,
• овде,
• доле,
• близу,
• далеко,
• напред и др.

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање КАКО?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за начин:

• брзо,
• добро,
• слабо,
• заједно,
• весело,
• тихо и др.

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?

Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за количину и меру:

• много,
• мало,
• превише,
• доста,
• нимало,
• седам сати и др.

Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања

ЗАШТО? ЗБОГ ЧЕГА? РАДИ ЧЕГА?

Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за узрок и циљ:

• зато,
• због сестре,
• због болести,
• од страха,
• од узбуђења,
• ради успеха и др.

Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање С КИМ?

Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за друштво:

• са сестром
• са друговима и сл.