Примирје у Деулину

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Примирје у Деулину (1618) окончало је пољско-руски рат (1605—1618).

Увод[уреди]

Током Времена Смутње, Пољско-Литванска унија војно је подржала Лажног Димитрија (1605—1606) и Тушинског Разбојника (1607—1610). Шведска интервенција у Русији (1609—1610) довела је до отвореног рата са Пољском, који је кулминирао падом Москве (1610) и Смоленска (1611) у руке Пољака. Ратна срећа изменила се ослобођењем Москве 1612. од стране Мињина и Пожарског, и избором Михаила Романова за цара. [1][2]

Примирје[уреди]

Споразум је склопљен у селу Деулино, у близини Тројице-Сергијеве лавре.[2] Споразумом је утврђено:

Последице[уреди]

Примирјем у Деулину Пољско-Литванска унија је достигла врхунац експанзије на исток, док је Русија добила предах и окончање Времена Смутње. Деулино не представља трајни споразум, пошто Владислав Васа не жели да се одрекне права на Руски престо. Захваљујући примирју, патријарх Филарет се 1619. вратио у Москву и преузео управу државом у име свог сина, цара Михаила.[3]

Изгубљене области Русија ће повратити тек у Пољско-руском рату (1654—1667).[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Živojinović 2000, стр. 326.
  2. 2,0 2,1 Fajfrić 2008, стр. 248–249
  3. ^ The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 429. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  4. ^ Živojinović 2000, стр. 330.

Литература[уреди]