Примитивно право

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Примитивно право је усмено, еластично, анонимно, древно и примитивно, припада нижим слојевима и сеоским срединама. Односи се на првобитну заједницу, племенска друштва и права која чланови имају у браку.

Првобитна заједница или племенска друштва?[уреди]

Током читаве историје, како истиче Глукман, постојале су људске заједнице које нису биле обухваћене државном организацијом. Првобитна заједница, овај термин означавао би прву и најдужу етапу у развоју човечанства. Обухватала би онај период људске историје који траје од појаве човека до настанка првих држава. То је време сазревања човека и стварања првих облика друштвене организације. Стари век, обележиће народи без државне организације, попут Феничана или Келта. У средњи век, без своје државе ушли су Германи и Словени који ће тек на згаришту Западног римског царства створити своје прве државе.

Дисциплине које изучавају племенска друштва[уреди]

Први антрополози, попут Тејлора и Фрејзера, настојали су да објасне збивања у појединим друштвима помоћу одгонетања начина размишљања појединаца. Археологија се бави проналажењем материјалних остатака прошлости на основу којих долази до сазнања о друштвеној организацији и култури древних друштава. Истраживањем везе између језика одређеног друштва и друштвене политичке организације бави се антрополошка лингвистика. Упоредним проучавањем култура бави се етнологија.

Могу се анализирати обрасци културе у одређеном друштву, и може се указивати на сличности и разлике у односу на друга друштва, то је задатак културне антропологије. Друштвену организацију и друштвене односе у једном друштву проучава социјална антропологија.

Развој брака и породице у племенским друштвима[уреди]

На нижем стадијуму дивљаштва нема никаквог облика породице и брака.

У средњем стадијуму дивљаштва јавља се прва породица, крвносродничка коју прати полигамни ендогамни брак. Издвајају се три старосне групе унутар породице: деца, одрасли који су способни за рад и прокреацију, и стари, неспособни за рад.

Виши стадијум дивљаштва карактерише породица "пуналуа". Група браће из једне породице жени се групом сестара из друге породице. Дакле, брак је и даље полигамни. Сродство се рачуна по мајчинској линији.

На нижем стадијуму варварства видљив је заокрет ка моногамији, која није ипак доследно спроведена.

Средњи стадијум варварства донео је највеће промене унутар породице. Увођењем патријархалне породице јаз између полова је продубљен. Положај жене у породици је погоршан. Сродство се рачуна по мушкој линији уз напомену да се сродницима сматрају само они који живе под истим кровом. Брак је моногаман, мада су мушкарци, а посебно старешина породице, у многим друштвима, могли да имају и више жена до којих су долазили отмицом или куповином.

На вишем стадијуму варварства јавља се инокосна или нуклеарна породица коју чине родитељи и деца. Брак је моногаман.

Према броју брачних партнера, на пример, брак може бити полигамни и моногамни. Полигамни брак се даље дели на три подврсте: полигамни брак у ужем смислу ретко заступљен брак код ког више мужева истовремено узима више супруга; полигинијски брак који мушкарцу допуста да може да има више супруга; полиандријски брак код ког једна жена може имати више супруга.

Литература[уреди]

  • „Упоредна правна традиција“ Сима Аврамовић; Војислав Станимировић