Приморскоахтарски рејон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Приморскоахтарски рејон
Приморско-Ахтарский район
Застава Приморскоахтарског рејона
Застава
Грб Приморскоахтарског рејона
Грб
Положај Приморскоахтарског рејона
Ясенская коса.JPG
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Приморско-Ахтарск
Координате46°02′49″N 38°10′31″E / 46.04694° СГШ; 38.17528° ИГД / 46.04694; 38.17528
Статусопштински рејон
Оснивање2. јун 1924.
Површина2.503,6 km2
Становништво2017.
 — број ст.59.425
 — густина ст.23,74 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86143
ОКАТО код03 241 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Приморскоахтарски рејон (рус. Приморско-Ахтарский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Приморско-Ахтарск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 59.425 становника или у просеку око 23,7 ст/км². По броју становника налази се на 29. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 2.504 км².

Географија[уреди]

Јасенска превлака раздваја Бејсушки лиман од отвореног мора

Приморскоахтарски рејон се налази у западном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 2.503,6 км² и по том параметру други је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским и Калињинским рејоном на југу, на југоистоку је Тимашјовски, а на истоку Брјуховечки и Каневски рејон. На северу излази на обале Бејсушког лимана чија акваторија га раздваја од Јејског рејона на северу. На западу излази на обале Азовског мора.

Територија Приморско-ахтарског рејона обухвата најзападнији, а уједно и најнижи део Кубањско-приазовске степе и то је подручје уз обалу Азовског мора са бројним лиманским језерима (део пространије ујезерене зоне познате као Кубањски лимани). Највећи лимани су Ахтарски и Кирпиљски. Најважнији водотоци на овом подручју су река Кирпили која свој ток завршава у Кирпиљском лиману у централном делу рејона, те Протока, највећи рукавац реке Кубањ у њеној истоименој делти на југу рејона. У северном делу у Бејсушки лиман се улива река Бејсуг.

Историја[уреди]

Приморскоахтарски рејон је успостављен 2. јуна 1924. као административна јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно се састојао од 6 сеоских општина. Пре него што је 1937. ушао у састав данашње Краснодарске покрајине, налазио се у границама, прво Севернокавкаске, а потом Азовско-Црноморске покрајине. Краткотрајно је био расформиран у периоду 19631965. године.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 60.327 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 59.425 становника, или у просеку око 23,7 ст/км² (најређе насељен рејон у Покрајини).[2] По броју становника налази се тек на 29. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
47.918 56.234 55.335 54.795[3] 60.913[4] 60.327[1] 59.425*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 34 насељена места административно подељена на 9 другостепених општина (једну урбану и 8 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Приморско Ахтарск са око 32.000 становника. Једино насеље са више од 5.000 становника је још и станица Брињковскаја са око 5,1 хиљада житеља.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]