Универзитет Принстон
 Грб Универзитета Принстон | |
| лат. Universitas Princetoniensis | |
| Бивша имена | Колеџ Њу Џерси (1746-1896) |
|---|---|
| Мото | Dei sub numine viget |
| Мото (на српском) | Снагом бога она цвета[1] |
| Тип | приватни универзитет |
| Оснивање | 1746. |
| Академске афилијације | AAU, URA, NAICU |
| Буџет | $26,1 милијарди (2019)[2] |
| Проректор | Deborah Prentice |
| Ректор | Christopher L. Eisgruber |
| Академско особље | 1.289[3] |
| Административно особље | 1.103 |
| Број студената | 8.374 (2018)[4] |
| Преддипломци | 5.400 |
| Постдипломци | 2.781 |
| Локација | Принстон, Њу Џерзи[5],  САД |
| Боје | [6] |
| Спортски надимак | Tigers (Тигрови) |
| Спортске афилијације | SPAF, NCAA Division I, Ivy League, ECAC Hockey, EARC, EIAVA, MAISA AAU URA NAICU[7] |
| Веб-сајт | www |
 | |
Универзитет Принстон (енгл. Princeton University) је приватни универзитет који се налази у Принстону, Њу Џерзију, Сједињеним Америчким Државама. Један је од осам универзитета из тзв. Лиге бршљана и спада у колонијалне колеџе. Основан је 1746. године у Елизабету, Њу Џерзију, као колеџ Њу Џерзија.[8][а] Касније, 1747. године премештен је у Њуарк, а потом у Принстон 1756. где је 1896. преименован у садашњи назив.[13] Принстон је био четврта високошколска институција у САД. Једно време био је везан за презбитеријанску цркву, али данас је секуларна институција која не врши притиске и нема верске захтеве према својим студентима.
Принстон пружа додипломску и постдипломску обуку из хуманистике, друштвених наука, природних наука и инжењерства.[14] Универзитет нуди професионалне дипломе кроз Принстонску школу за јавне и међународне послове, Факултет за инжењерство и примењене науке, Архитектонску школу и Бендхајмски центар за финансије. Универзитет такође руководи Лабораторијом за физику плазме у Принстону америчког Министарства енергије. Принстон има највећу задужбину по студенту у Сједињеним Државама.[15]
Историја[уреди | уреди извор]
Универзитет Принстон, основан као Колеџ Њу Џерзија, сматран је наследником „Лог колеџа“ који је основао пречасни Вилијам Тенент у Нешамину у Пенсилванији око 1726. године.[16] Њу Лајт презбитеријанци су основали колеџ у Њу Џерзију 1746. године у Елизабету. Његова сврха била је обука свештеника.[17] Тај колеџ је био образовна и верска престоница шкотске презбитеријанске Америке. За разлику од Харварда, који је првобитно био „интензивно енглески“, и чији дипломци су током Америчке револуције стали на страну круне, Принстон је основан како би задовољио верске потребе тог периода и многи његови дипломци су у рату стали на америчку страну.[16] Године 1754, повереници колеџа у Њу Џерзију предложили су да се, признајући интерес гувернера Џонатана Белчера, Принстон именује као Белчеров колеџ. Белчер је одговорио: „Какво би то име било!“[18] Године 1756, колеџ је преселио свој кампус у Принстону, Њу Џерзи. Његов дом у Принстону био је Насау Хол, назван по краљевској кући Орање-Насау Вилијама III од Енглеске.
Након преране смрти првих пет председника Принстона, Џон Видерспун је постао председник 1768. године и остао је на тој функцији до своје смрти 1794. Током свог мандата, Видерспун је фокус колеџа преусмерио са обуке свештеника на припрему нове генерације за секуларно вођство у новој Америчкој нацији. У том циљу пооштрио је академске стандарде и затражио улагања у колеџ.[19] Видерспуново председништво представљало је дуг период стабилности за колеџ, прекинут Америчком револуцијом и посебно битком код Принстона, током које су британски војници накратко заузели Насау Хол; Америчке снаге, предвођене Џорџом Вашингтоном, гађале су топовима зграду како би их протерали.
,_President_(1768-94).jpg)
Године 1812, осми председник Колеџа Њу Џерзија, Ашбел Грин (1812–23), помогао је у успостављању суседне Принстонске богословије.[20] План за проширење теолошког наставног плана и програма наишао је на „ентузијастично одобравање дела власти на Колеџу у Њу Џерзија“.[21] Данас Принстонски универзитет и Принстонска богословија одржавају одвојене институције које имају везе које укључују услуге попут унакрсне регистрације и узајамног библиотечког приступа.[22][23]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Принстон је четврта високошколска установа која је стекла повељу колеџа, која изводи наставу или додељује дипломе, судећи по подацима за које се сматра да нису спорни. Принстон и Универзитет Пенсилваније оба тврде да су четврти најстарији по датуму оснивања, а Универзитет Пенсилваније је једном тврдио да је 1749. његов датум оснивања, што га чини петим најстаријим, али су 1899. његови повереници усвојили резолуцију која је утврдила 1740. годину као датум оснивања.[9][10] Поређење датума оснивања додатно компликује чињеница да су Лог колеџом управљали Вилијам и Гилберт Тенент, презбитеријански свештеници, у округу Бакс у Пенсилванији, од 1726. до 1746, и некада је било уобичајено да се успостави формална веза између њега и Колеџа Њу Џерзија, што би оправдало да Принстон потисне своје оснивање све од 1726. Међутим, Принстон то никада није учинио, и историчар Принстона наводи да чињенице „не гарантују“ такво тумачење.[11] Универзитет Колумбија је основан и започео је школску наставу 1754. године. Колумбија себе сматра петом високошколском институцијом у Сједињеним Државама, на основу датума своје повеље из 1754. и датума Пенсилванијске повеље из 1755.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Princeton Profile (PDF) (2015-16 изд.). Princeton. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2015. г. Приступљено 12. 10. 2015.
- ^ As of June 30, 2019. „U.S. and Canadian 2019 NTSE Participating Institutions Listed by Fiscal Year 2019 Endowment Market Value, and Percentage Change in Market Value from FY18 to FY19 (Revised)”. National Association of College and University Business Officers and TIAA. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ „Facts & Figures”. Princeton University. Приступљено 25. 12. 2019.
- ^ „Common Data Set 2018-2019” (PDF). Princeton University. Приступљено 23. 12. 2019.
- ^ „Princeton University”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey.
- ^ Guide to Princeton University's Graphic Identity (PDF). Princeton University Trademark Licensing. 15. 12. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2015. г. Приступљено 14. 3. 2017.
- ^ „Member Directory”. NAICU. P (list by institution). Архивирано из оригинала 9. 11. 2015. г. Приступљено 12. 10. 2015.
- ^ „Princeton in the American Revolution”. Princeton University, Office of Communications. Приступљено 7. 5. 2007. „the fourth college to be established in British North America.”
- ^ „Building Penn's Brand”, Gazette, University of Pennsylvania
- ^ „Princeton vs. Penn: Which is the Older Institution?” (FAQ). Princeton. 5. 2. 2003. Архивирано из оригинала 19. 3. 2003. г.
- ^ „Log College”. Princeton. 1978. Архивирано из оригинала 17. 11. 2005. г.
- ^ History, Columbia, Архивирано из оригинала 17. 05. 2016. г., Приступљено 20. 02. 2021
- ^ „"Princeton's History" — Parent's Handbook, 2005–06”. Princeton University. август 2005. Архивирано из оригинала 4. 9. 2006. г. Приступљено 20. 9. 2006.
- ^ „About Princeton”. Princeton University, Office of Communications. Приступљено 28. 1. 2010.
- ^ „College Endowment Rankings”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2013. г. Приступљено 28. 4. 2013.
- ^ а б Holland, J. G. (1876). „Princeton College”. Scribner's Monthly. XIII: 626 — преко actual book.
- ^ „Princeton University 250th Anniversary Celebration Collection”. Library Finding Aids. Princeton University. Приступљено 11. 11. 2012.
- ^ Princeton Alumni Weekly. 1933. стр. 487.
- ^ Morrison, Jeffry H (2005), John Witherspoon and the Founding of the American Republic
- ^ University, Princeton. „Ashbel Green – The Presidents of Princeton University”. Приступљено 29. 6. 2015.
- ^ „Princeton Theological Seminary”. Архивирано из оригинала 19. 5. 2015. г. Приступљено 29. 6. 2015.
- ^ „FAQ Princeton Theological Seminary”. Seeley G. Mudd Manuscript Library. Princeton. 24. 4. 2012. Архивирано из оригинала 19. 5. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ „Partnerships, Exchanges, and Cross-Registration”. Princeton University Graduate School. Princeton. 15. 4. 2014. Архивирано из оригинала 7. 6. 2014. г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Axtell, James (2006). The Making of Princeton University: From Woodrow Wilson to the Present. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12686-9.
- Bragdon, Henry. Woodrow Wilson: The Academic Years (1967).
- Kemeny, P. C. Princeton in the Nation's Service: Religious Ideals and Educational Practice, 1868–1928 (1998). 353 pp.
- Rhinehart, Raymond (2000), Princeton University: The Campus Guide (guide to architecture), 188 pp.
- Smith, Richard D (2005), Princeton University, 128 pp.
- Synnott, Marcia Graham (1979), The Half-Opened Door: Discrimination and Admissions at Harvard, Yale, and Princeton, 1900–1970. 310 pp.
- Wilson, Woodrow (1972), Link, Arthur S; et al., ур., The Papers of Woodrow Wilson, 14–21.
- McLachlan, James (1976), Princetonians, 1748–1768: A Biographical Dictionary. 706 pp.
- Harrison, Richard A (1981), Princetonians, 1776–1783: A Biographical Dictionary, 2. 585 pp.
- ——— (1981), Princetonians, 1776–1783: A Biographical Dictionary, 3. 498 pp.
- Woodward, Ruth L; Craven, Wesley Frank (1991), Princetonians, 1784–1790: A Biographical Dictionary. 618 pp.
- Looney, J Jefferson; Woodward, Ruth L (1991), Princetonians, 1791–1794: A Biographical Dictionary. 677 pp.
- Bradley, Stefan M. (2010). „The Southern-Most Ivy: Princeton University from Jim Crow Admissions to Anti-Apartheid Protests, 1794-1969”. American Studies. Mid-America American Studies Association. 51 (3/4): 109—130. JSTOR 41472298. S2CID 144474494. doi:10.1353/ams.2010.0129.
- Fiske, Edward B.; Lecuyer, Michelle (2019). Fiske Guide to Colleges 2020. Naperville: Sourcebooks. ISBN 978-1-4926-6494-9.
- Gunning, Wanda S. (2005). „The Town of Princeton and the University, 1756–1946”. The Princeton University Library Chronicle. 66 (3): 439—492. JSTOR 10.25290/prinunivlibrchro.66.3.0439. doi:10.25290/prinunivlibrchro.66.3.0439 — преко JSTOR.
- Leitch, Alexander (1978). A Princeton Companion. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04654-9. JSTOR j.ctt13x0zx2.
- Morrison, Jeffry H. (2005). John Witherspoon and the Founding of the American Republic. Notre Dame: University of Notre Dame Press. ISBN 978-0-268-03485-6. doi:10.2307/j.ctvpg86g6.7.
- Noll, Mark A. (2004) [1989]. Princeton and the Republic, 1768-1822: The Search for a Christian Enlightenment in the Era of Samuel Stanhope Smith. Vancouver: Regent College Publishing. ISBN 978-1-57383-315-8.
- Oberdorfer, Don (1995). Princeton University: The First 250 Years (First изд.). Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01122-6.
- Durkee, Robert K. (2022). The New Princeton Companion. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-21044-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
