Принцеза на зрну грашка

С Википедије, слободне енциклопедије
Принцеза на зрну грашка
Page 190 illustration b in fairy tales of Andersen (Stratton).png
Настанак и садржај
АуторХанс Кристијан Андерсен
ЗемљаДанска
Језикдански
Жанрбајка
Издавање
Датум
издавања

8. мај 1835.

Принцеза на зрну грашка (дан. Prinsessen paa Ærten) [1] је бајка данског писца Ханса Кристијана Андерсена о младој жени чији се краљевски идентитет утврђује тестом. Андерсен је причу први пут објавио 8. маја 1835. године у Копенхагену.

Андерсен је причу чуо као дете, чије је порекло вероватно из народног стваралаштва Шведске, јер је прича непозната у данској усменој традицији.[1] Данска критика није добро прихватила ни „Принцезу на зрну грашка“, а ни остале Андерсенове приче из 1835. године, јер им се није допао њихов лежеран стил и недостатак морала.[2]

Прича је класификована у Арни-Томпсон-Утеровом индексу народних прича као ATU 704.[3]

Радња[уреди | уреди извор]

Принцеза на зрну грашка у данском парку Јесперус

Прича говори о принцу који жели да се ожени принцезом, али правом. Имао је потешкоћа у проналажењу одговарјуће жене, јер му је увек нешто сметало код оних које упознаје и није могао бити сигуран да ли су оне праве принцезе јер су имале лоше манире за столом или једноставно нису његов тип.

Једне олујне ноћи млада, покисла девојка је затражила уточиште у принчевом замку. Тврдила је да је права принцеза, па је принчева мајка одлучила да је тестира. Ставила јој је зрно грашка у кревет, и прекрила га огромним душецима и 20 перина.

Ујутро, гошћа каже својим домаћинима да је провела непроспавану ноћ, будна због нечега тврдог у кревету за шта је сигурна да јој је направило модрице. Уз доказ о модрицама леђа, принцеза пролази тест чему се принц веома обрадује. Није могао да верује да је пронашао своју праву принцезу. Јер, само би права принцеза била тако осетљива да осети зрно грашка кроз толико душека. Принц и девојка су се потом венчали. Прича се завршава одношењем грашка у музеј, где се и данас може видети, осим ако га неко није украо или однео.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

У предговору другог тома Бајки и прича из 1863. године Андерсен тврди да је причу чуо у детињству,[5][6] али та прича није била позната у Данској традицији.[7] Могуће је да је као дете чуо шведску верзију приче „Принцеза која је лежала на седам грашака“ („Princessa' som lå' på sju ärter“), која говори о девојчици сирочету која утврђује свој идентитет након што је помагач (мачка или пас) обавести да јој је под душек стављен неки предмет (пасуљ, грашак или сламчица).[1]

Тема ове бајке је понављање теме средњовековне персијско-арапске легенде о ал-Надири..[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Tatar (2008), стр. 70–77
  2. ^ Wullschlager (2000), стр. 159–160
  3. ^ Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: Q-Z. Greenwood Publishing Group. 2008. p. 798.
  4. ^ „Princeza na zrnu graška”. bajke.in.rs. Приступљено 21. 3. 2021. 
  5. ^ de Mylius (2009)
  6. ^ Holbek, Bengt (1990), „Hans Christian Andersen's Use of Folktales”, Merveilles et Contes, 4 (2): 220—32, JSTOR 41380775 
  7. ^ Opie & Opie (1974), стр. 216
  8. ^ Donzel, E. J. Van (1994). Islamic Desk Reference (на језику: енглески). BRILL. стр. 122. ISBN 9789004097384. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]