Принц Ајмоне, војвода од Аосте

С Википедије, слободне енциклопедије
Принц Ајмоне, војвода од Аосте
Краљ Независне Државе Хрватске
Scanner aimone second version.jpg
Датум рођења(1900-03-09)9. март 1900.
Место рођењаТорино
 Краљевина Италија
Датум смрти29. јануар 1948.(1948-01-29) (47 год.)
Место смртиБуенос Ајрес
 Аргентина
ДинастијаСавоја

Принц Ајмоне, четврти војвода од Аосте (пуно име: Ајмоне Роберто Маргерита Мариа Ђузепе Тироино, итал. Aimone Roberto Margherita Maria Giuseppe Torino, познат и као Томислав II; Торино, 9. март 1900Буенос Ајрес, 29. јануар 1948) је био италијански принц из династије Савоја и официр Италијанске краљевске ратне морнарице.

Од 18. маја 1941. до 31. јула 1943. године, био је краљ Независне Државе Хрватске под титуларним именом Томислав II, а на њену територију никада није ступио.

Биографија[уреди | уреди извор]

Предратни живот[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. марта 1900. године у Торину. Његов деда је био шпански краљ Амадео I. Од 1. априла 1921. године, био је члан италијанског Сената.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Хрватски краљ[уреди | уреди извор]

Десигнација принца Ајмонеа за краља НДХ: испред њега стоји Анте Павелић, а поред њих Славко Кватерник

У складу са одредбама Римских уговора, принц Ајмоне је 18. маја 1941. године постао краљ Независне Државе Хрватске, одлуком његовог рођака италијанског краља Виториа Емануелеа III, а на предлог поглавника Анте Павелића који му је понудио „Томиславову круну".[1][2] Одлуку о избору за хрватског краља саопштио му је гроф Галеацо Ћано, министар спољних послова и Мусолинијем зет.[3] Церемонији проглашења за краља у Квириналној палати у Риму, присуствовао је и Павелић. Тада је узео име Томислав II, у спомен на првог средњовековног хрватског краља Томислава. На тај начин, НДХ је формално постала подређена Италији.

Било је предвиђено да се крунисање одржи у Томиславграду, али је он одбио отићи услед неслагања око решавања питања Далмације.[4] Тако ни Ајмоне није имао никакву ефективну власт над усташким режимом, већ је био само симбол.

Након смрти права принца Амедеа у британском заробљеничком логору у Кенији, Ајмоне је преузео титулу војводе од Аосте. Од јесени 1942. године, тајно је ступио у контакт са Савезницима и отпочео разговоре о могућем примирју.

Јула 1943. године, са падом фашистичког режима у Италији, принц Ајмоне је по наређењу краља Виториа Емануелеа III абдицирао са престола НДХ, дана 31. јула 1943. године. Међутим, уочи његове формалне абдикације по паду Италије, дана 12. октобра исте године, родио му се син Амедео, који је постао престолонаследник НДХ са именом Звонимир II.

Наставак рата[уреди | уреди извор]

У последњим месецима Другог светског рата, постао је командант италијанске поморске базе Таранто, али је разрешен дужности. Током своје поморске каријере достигао је чин адмирала.

Смрт[уреди | уреди извор]

Годину дана после пада монархије у Италији, напушта је 1947. године и одлази у Аргентину. Преминуо је 29. јануара 1948. године у Буенос Ајресу.

Титуле[уреди | уреди извор]

  • Краљ Хрватске, принц Босне и Херцеговине, војвода Далмације, Тузле и Книна, војвода Аосте (1942 - 12. октобар 1943)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Карановић, Огњен. „Стварање злочиначке НДХ и српско-хрватски односи 1940-1941. године”. Културни центар Новог Сада. 
  2. ^ Miladinović, Veljko (10. 04. 2016). „Princ Amedeo, rođen kao prestolonaslednik NDH: Nikad me nije zanimala hrvatska kruna”. Nedeljnik. 
  3. ^ "Pravni aspekti i političke posljedice rimskih ugovora od 18. svibnja 1941. godine", Vladimir Đuro Degan, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 45 (2008), Broj 2 (88)
  4. ^ Rodogno, Davide (2006). Fascism's European Empire: Italian Occupation During the Second World War. Cambridge University Press. стр. 95. ISBN 0521845157.