Припјат (река)
| Припјат Припять; Прыпяць | |
|---|---|
 Припјат у близини града Мазира | |
 Басен Дњепра са Припјатом | |
| Опште информације | |
| Дужина | 775 km |
| Басен | 114.300 km2 |
| Пр. проток | 370 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | 591 km |
| Водоток | |
| Извор | Волинска Гора |
| Ушће | Дњепар (северно од Кијева) |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Украјина Белорусија |
| Насеља | Пинск, Туров, Петрикав, Мазир |
| Притоке | десне: Горињ, Стир, Уж леве: Јасељда, Птич, Лањ |
| Река на Викимедијиној остави | |
Припјат (укр. Припять; блр. Прыпяць) река је која протиче кроз Украјину и Белорусију. Десна је притока Дњепра.
Ток
Укупна дужина водотока је 775 km, а површина слива 114.300 km².[1] Припјат извире испод Волинске горе, северозападно од града Ковељ у Украјини. Након 204. километра тока река прелази у Белорусију. Дужина тока кроз Белорусију је око 500 km — тече кроз Полеску низију где има јако миран ток, а обале су доста мочварне. У средњем делу тока обале су песковите, а корито је делимично каналисано. Последњих 50 km тока је поново кроз територију Украјине где се неколико километара јужније од Чернобиља улива у Дњепар.
Припјат је каналима повезан са Западним Бугом и Њеменом. 1930-их година су значајне површине Полеских мочвара исушене преусмеравањем њихове воде у Припјат.
Речни режим
Река углавном има снежни режим храњења pa је највиши водостај од почетка марта до средине априла.[1] У том периоду водостај расте у горњем делу тока за 2 метра, у средњем до 3,5 метара, а у доњем делу тока 5 до 7 метара (са честим поплавама).[1] Просечан проток је око 370 m³/s, док је на ушћу око 460 m³/s.[1] Апсолутни максимум протока је 6000 m³/s, док проток на годишњем нивоу износи 14,5 km³.[1] Река је замрзнута од средине децембра до краја марта.
Река је пловна у дужини од 591 km узводно од ушћа. Река је богата рибом (деверика, караш, штука, смуђ, црвенперка, сом, шаран), а уз обале су бројни вештачки рибњаци. На реци постоји и мноштво мањих ада.
Највеће притоке су Горињ, Стоход, Стир, Уж, Ствига (десне) и Виц, Ипа, Лањ, Птич, Случ и Јасељда (леве).
Градови
Највећи градови који леже на обалама Припјата су Пинск и Мозир, и оба се налазе у Белорусији. Припјат протиче и кроз данас мртве градове Припјат и Чернобиљ, који су напуштени након хаварије у Чернобиљској нуклераној електрани 1986. године. У доњем току река је јако загађена радиоактивним елементима из Чернобиљске нуклеарне електране.[2]
Референце
- ^ а б в г д Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя: Pripяtь[мртва веза] (језик: руски)
- ^ Чернобыль, Припять, Чернобыльская АЭС и зона отчуждения: Река Припять (језик: руски)
