Природа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слика из природе
Удар муње током ерупције вулкана Галунгунга на Западној Јави 1982.

Природа је, у најширем смислу, еквивалент природном свету, физичком универзуму, материјалном свету или материјалном универзуму. Природа се односи на феномен физичког света, као и на живот уопште. Њезин распон сеже од субатомског до космичког. Израз обично не укључује произведене објекте, као ни људску интеракцију, осим ако се тако квалификује, као на пример људска природа. Појам природе и природног је такође супротан појму натприродног.

Латинска реч за природу или нарав је natura, тј. „есенцијални квалитет, урођена диспозиција“, а у древна је времена дословно значила „рођење“.[1] Natura је латински превод грчке речи physis (φύσις), која се изворно повезивала с интринзичним карактеристикама које биљке, животиње и остале особине света развијају у складу са собом.[2][3] Концепт природе у целини, физички свемир, један је од неколико проширења изворне идеје; предсократски филозофи почели су примењивати реч φύσις у одређеном језгровитом значењу и отада је она почела стицати своје значење. Ова је употреба била потврђена доласком модерне научне методе током последњих неколико векова.[4][5]

Данас у разним употребама ове речи „природа“ често означава геологију и дивљину. Природа може означивати опште царство разних типова живућих биљака и животиња, а у неким случајевима процесе повезане с неживим објектима – начин на који поједини типови ствари постоје и мењају се у складу са собом, попут времена и геологије Земље, те материје и енергије од којих су све ствари састављене. Често се под природом подразумева „природни околиш“ или дивљина коју чине дивље животиње, стене, шуме, плаже и уопштено све ствари које нису знатно измењене човековом интервенцијом или оне које трају успркос човекове интервенције. На пример, израђени предмети и човекова интеракција уопштено се не сматрају делом природе осим ако нису, на пример, означени као „људска природа“ или „читава природа“. Овај традиционалнији концепт природних ствари, који се још може срести, имплицира разликовање природног и вештачког тако да се вештачко схвата као оно што је настало човековом свешћу или човековим умом. Зависно од појединог контекста појам „природан“ или „нараван“ може се такође разликовати од неприродног (ненаравног), натприродног (наднаравног) или синтетског.

Земља[уреди]

Главни чланци: Земља и Науке о Земљи
Поглед на Земљу, који је 1972. године направила посада Апола 17.

Земља је једина планета за који је познато да подржава живот, и њена природна својства су предмет многих поља научних истраживања. Унутар соларног система, она је трећа планате по удаљености од Сунца. Она је највећа терестричка планета и пета по величини свеукупно. Најпроминентнија климатска својстава земље су њена два велика поларна региона, две релативно уске умерене зоне, и широки екваторијални тропски до субтропског региона.[6] Падавине широко варирају са локацијом, од неколико метара воде годишње до неколико милиметара. 71 проценат земљине површине је покривен океанима са сланом водом. Остатак се састоји од континената и острва, при чему је највећи де насељиве територије на Северној хемисфери.

Земља је еволуирала кроз геолошке и биолошке процесе који су оставили трагове оригиналних околности. Спољашња површина је подељена у неколико постепено мигрирајућих тектонских плоча. Унутрашњост је и даље активна, са дебелим слојем пластичног мантла и са језгром испуњеним гвожђем које генерише магнетно поље. То гвоздено језгоро се састоји од чврсте унутрашње фазе, и течне спољашње фазе. Конвективно кретање у језгру генерише електричне струје путем динамо дејства, и оне затим генеришу геомагнетно поље.

Атмосферски услови су се знатно изменили у односу на оригиналне услове услед присуства животни форми,[7] које креирају еколошки баланс и стабилизују површинске услове. Упркос широког опсега регионалних варијација климе дуж латитуде и других географских фактора, дугорочни просек глобалне климе је веома стабилан током међуледених периода,[8] и варијације од једног или два степена просечне глобалне температуре су историјски имале велике учинке на еколошки баланс, и на саму географију Земље.[9][10]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Izvori[уреди]

  1. Harper, Douglas. "nature". Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 23. 9. 2006.
  2. Користан премда донекле погрешно представљен приказ предсократског поређења концепта φύσις може се наћи у Надаф, Герардовом The Greek Concept of Nature, SUNY Press, 2006. Реч φύσις, премда први пут упорабљена у вези с биљком код Хомера, јавља се врло рано у грчкој филозофији и у неколико значења. Ова се значења уопштено подударају с тренутним значењима у којима се реч природа или нарав користи, као што је потврђено у Guthrie, W. K. C. Presocratic Tradition from Parmenides to Democritus (други том његовог дела History of Greek Philosophy), Cambridge UP, 1965.
  3. Прва позната употреба речи physis забележена је код Хомера као референца на интринзичне квалитете биљке: ὣς ἄρα φωνήσας πόρε φάρμακον ἀργεϊφόντης ἐκ γαίης ἐρύσας, καί μοι φύσιν αὐτοῦ ἔδειξε. (So saying, Argeiphontes [=Hermes] gave me the herb, drawing it from the ground, and showed me its nature.) Odyssey 10.302-3 (ed. A. T. Murray). (О речи се подробније говори у Лиделовом и Скотовом делу Greek Lexicon.) За каснију, али још врло рану грчку употребу овог појма види претходну белешку.
  4. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (1687) Исака Њутна преводи се, на пример, као „Математички принципи природне филозофије“, а одражава тадашњу савремену употребу речи „природне филозофије“ што је сродно „саставном проучавању природе“
  5. Етимологија речи „физички“ указује на њезину употребу као синоним за „природно“ већ од око средине 15. века: Harper, Douglas. "physical". Online Etymology Dictionary. Приступљено 20. 9. 2006.
  6. „World Climates”. Blue Planet Biomes. Приступљено 21. 9. 2006. 
  7. „Calculations favor reducing atmosphere for early Earth”. Science Daily. 11. 9. 2005. Приступљено 6. 1. 2007. 
  8. „Past Climate Change”. U.S. Environmental Protection Agency. Приступљено 7. 1. 2007. 
  9. Anderson, Hugh; Walter, Bernard (28. 3. 1997). „History of Climate Change”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2008. Приступљено 7. 1. 2007. 
  10. Weart, Spencer (2006). „The Discovery of Global Warming”. American Institute of Physics. Приступљено 7. 1. 2007. 

Спољашње везе[уреди]