Пређи на садржај

Природни сателити Јупитера

С Википедије, слободне енциклопедије
Јупитерови сателити: Ио, Европа, Ганимед и Калисто

Око планете Јупитер до сада[Note 1] је откривено укупно 95 познатих природних сателита.

7. јануара 1610. у раним вечерњим сатима Галилео Галилеј посматрајући Јупитер налази у његовој близини три звјездице: двије источно и једну западно од планете. Следеће вечери је примијетио да се Јупитер помјерио и да се све три звјездице налазе западно од планете. 9. јануара је било облачно и Галилеј је поново посматрао Јупитер 10. Двије ситне звијезде сада су стајале источно од Јупитера. 11. јануара Галилеј је схватио да су звездице у ствари три Јупитерова сателита. 13. јануара Галилеј је открио и четврти сателит Јупитера.[1][2]

Сви Галилејеви сателити имају синхрону ротацију. Четири најдаља сателита, Ананке, Карме, Пасифе и Синопе, имају ретроградне путање што наводи на претпоставку да се ради о заробљеним астероидима. У прилог томе говори и прилично слаб албедо ових сателита што опет сугерише да су они грађени од стјеновитог материјала, а не од леда као остали Јупитерови сателити.[3]

Галилејеви сателити: Приказани слева надесно су сателити по близини Јупитеру, Ио, Европа, Ганимед и Калисто.

Сателити које је Галилео открио су: Ио, Европа, Ганимед и Калисто (сада знани и као Галилејеви сателити).

Сателити

[уреди | уреди извор]

Списак Јупитерових сателита (удаљеност од Јупитера, полупречник, проналазач, година открића):

Сателит Удаљеност Полупречник Проналазач Година
Метис 128.000 km 20 km Синот 1979.
Адрастеја 129.000 km 10 km Џуит 1979.
Амалтеја 181.000 km 98 km Бернард 1892.
Теба 222.000 km 50 km Синот 1979.
Ио 422.000 km 1.815 km Галилеј 1610.
Европа 671.000 km 1.569 km Галилеј 1610.
Ганимед 1070.000 km 2631 km Галилеј 1610.
Калисто 1883.000 km 2400 km Галилеј 1610.
Леда 11.094.000 km 8 km Ковал 1974.
Хималиа 11.480.000 km 93 km Перин 1904.
Лиситеа 11.720.000 km 18 km Николсон 1938.
Елара 11.737.000 km 38 km Перин 1905.
Ананке 21.200.000 km 15 km Николсон 1951.
Карме 22.600.000 km 20 km Николсон 1951.
Пасифе 23.500.000 km 25 km Мелот 1908.
Синопе 23.700.000 km 18 km Николсон 1908.

Вредности за мање сателите су приближни док многи мањи сателити нису наведени.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Јупитерови сателити”. Астрономски магазин. Приступљено 4. 2. 2019. 
  2. ^ Agatonović, Predrag (2019-01-07). „Na današnji dan: Galilleo Gallilej i Jupiterovi sateliti”. SVEMIR (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-22. 
  3. ^ „Jupiter”. znanje.org. Приступљено 2026-01-22. 

Белешке

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Последњи потврђени су S/2022 J 1, S/2022 J 2, и S/2022 J 3, од 23. марта 2023. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Природни сателити Јупитера на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Природни_сателити_Јупитера&oldid=30813143”