Присака (Караш-Северин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Присака
рум. Prisaca
Насеље
RO
RO
Присака
Локација у Румунији
Координате: 45°29′58″N 22°9′23″E / 45.49944° СГШ; 22.15639° ИГД / 45.49944; 22.15639Координате: 45°29′58″N 22°9′23″E / 45.49944° СГШ; 22.15639° ИГД / 45.49944; 22.15639
Земља Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаКонстантин Даиковичу
Надморска висина176 m (577 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно458
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод669625

Присака (рум. Prisaca) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Константин Даиковичу.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 176 m.

Прошлост[уреди]

Име представља румунску варијанту српског појма "Пресек(а)".[4] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Букошничком округу, Карансебешког дистрикта. У Присаки је био управни подуред а становништво је претежно влашко.[5]

У месту је православна парохија која припада Карансебешком протопрезвирату. Ту службују 1824-1847. године два свештеника: Србин, поп Константин Поповић и Румун, поп Захариј Зуза.[6] Православно парохијско звање је основано 1791. године, од када се воде све црквене матрикуле. Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу. У народну школу иде 1846/1847. године 15 ученика које учи Петар Поповић, поп Костин син.[7]

Ту се налазио у 19. веку спахилук српске властелинске породице Андрејевић "от Присаке". Племић Авксентије Андрејевић живео је у Сегедину и јавља се често као претплатник српских књига.[8] Андрејевићу је, своје дело "Усамљени јуноша", књижевник Милован Видаковић посветио 1810. године свом мецени и пријатељу као "земљедршцу от Присаке" - а сегединском грађанину.[9] "Благородни" Авксентије је познат и као финансијер израде портрета ученог Атанасија Стојковића и редован наручилац дела Вука Караџића.[10] Аксентијев сродник - унук? сличних манира Лазар бавио се и у оближњем Лугошу.[11]

Године 1846. ту је живело 843 православне душе Срба и Румуна. У првој половини маја 1862. године сеоски атар је пострадао од најезде скакаваца.[12]

Почетком 20. века у месту је живео само један Србин.[13]

Становништво[уреди]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 458 становника.[1]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
428 94,3 %
Украјинци
  
26 5,7 %

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Зоран Колунџија: "Војводина од најстаријих времена до велике сеобе", Нови Сад 2008.
  5. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  6. ^ "Сербски летописи за 1825", Будим 1824. године
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Будим 1846.
  8. ^ Fénelon, François de Salignac de La Mothe, превод Živković Stefan: "Priključenija Telemaka sina Uliseva", Vienа, 1814.
  9. ^ "Годишњица Николе Чупића", Београд 1928.
  10. ^ "Библиотекар", Београд 1961.
  11. ^ Arnovljev, Antonij: "Virginija ili krvava zertva osvobozdenija. Zalostno pozoriste u 4 dejstvija", Беч 1832.
  12. ^ "Србобран", Нови Сад 1866.
  13. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.

Спољашње везе[уреди]