Приступање Босне и Херцеговине Европској унији

С Википедије, слободне енциклопедије

Приступање Босне и Херцеговине Европској унији
СтатусКандидат
Отворених поглавља14
Затворених поглавља0
Веб-сајт
Статистика
ЕУ просекБосна и Херцеговина
ПКМ БДП ($ М)552.78067.919
ПКМ per capita ($)40.60019.690
Површина (km²)165.04851.129
Становништво18.583.5983.219.415
Босна и Херцеговина
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине
Устав
Дејтонски споразум
Уставни суд
Високи представник
Кристијан Шмит (оспорено)
Предсједништво
Жељко Комшић (ДФ) [предсједавајући]
Денис Бећировић (СДП БиХ) [члан]
Жељка Цвијановић (СНСД) [члан]
Парламентарна скупштина
Представнички дом
Дом народа
Савјет министара
Предсједавајући:
Борјана Кришто
Министарства:
Одбрана
Безбједност
Спољни послови
Цивилни послови
Правда
Финансије
Спољна трговина
Комуникације и транспорт
Људска права и избјеглице
Судска власт
Суд
Тужилаштво
Високи судски и тужилачки савјет
Избори
Локални 2020.
Општи 2022.
Административна подјела
Ентитети:
Федерација Босне и Херцеговине
({{политика}})
Република Српска
({{политика}})
Брчко Дистрикт

Приступање Босне и Херцеговине Европској унији је циљ садашњих односа два ентитета. Босну и Херцеговину је ЕУ признала као „земљу кандидата“ за приступање од одлуке Европског савета 2022. године и налази се на актуелној агенди будућег проширења ЕУ. Босна и Херцеговина учествује у Споразуму о стабилизацији и придруживању, а трговински односи су регулисани привременим споразумом.

Босна и Херцеговина је формално поднела захтев за чланство у ЕУ 15. фебруара 2016. године, након година уставних реформи и ангажмана на Дејтонском мировном споразуму. Неуспех Босне и Херцеговине да испуни услове за затварање Високог представника за Босну и Херцеговину, укључујући решавање питања власништва над државном и војном имовином и спровођење уставних реформи, спречило је земљу да поднесе захтев до 2016. године.

Босна и Херцеговина је 9. децембра 2016. године примила приступни упитник од Европске комисије, а одговори на упитник су достављени у фебруару 2018. године. Европска комисија је 20. јуна 2018. године послала 655 додатних питања на упитник. Тадашњи председавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик уручио је одговоре на додатна питања 5. марта 2019. године. Мишљење о апликацији БиХ објавила је Европска комисија у мају 2019. године.[1] Двадесет два политичка питања и даље су остала без одговора када је Босна и Херцеговина доставила свој најновији одговор 5. марта 2019. Она остаје потенцијална земља кандидат све док не буде могла успешно одговорити на сва питања у упитнику Европске комисије, као и „осигурати функционисање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање и развој националног програма за усвајање правних тековина ЕУ“.[2]

Веће Европске комисије је 12. октобра 2022. године препоручило да се додели статус кандидата Босни и Херцеговини, јер је предузет низ корака.[3] То укључује испуњење 14 кључних концепата које је предложила ЕУ који траже напредак у јачању демократије и људских права, као и 8 даљих циљева који морају бити испуњени: „реформа правосуђа, спречавање сукоба интереса, борба против корупције и организованог криминала, управљање границама и миграцијама, слобода медија, заштита новинара и стварање превентивних механизама против тортуре и злостављања.“[4] Европски савет је 15. децембра 2022. године званично дао статус кандидата Босни и Херцеговини.[5]

Многи оцењују да је Босна и Херцеговина на дну по питању европских интеграција међу државама западног Балкана које траже чланство у ЕУ.[6][7][8][9] Ипак у 2024. години има нескривених назнака са стране руководства Европске комисије, да би се требали што прије отворити преговори о приступању Босне и Херцеговине у Европску унију.[10][11][12]

Односи[уреди | уреди извор]

ЕУ је успоставила регионални приступ Западном Балкану 1997. године, са политичким и економским критеријумима условљености за развој билатералних односа. Следеће године успостављена је Консултативна радна група ЕУ/Босна и Херцеговина која је започела процес. Од 2006. године, радну групу је заменио Мониторинг процеса реформи.

Привремени споразум о трговини и питањима везаним за трговину је потписан и ступио је на снагу 1. јула 2008. године. Привремени споразум је био правни оквир за трговину између БиХ и ЕУ између 2008. и 2015. године. ЕУ је главни трговински партнер Босне и Херцеговине и 73,5% извоза из земље отишло је у ЕУ 2014. године, након приступања Хрватске.[13]

Првог јануара 2008. године ступио је на снагу споразум о визним олакшицама и реадмисији између Босне и Херцеговине и ЕУ. Босна и Херцеговина је учествовала у дијалогу за либерализацију визног режима са земљама Шенгена, који је покренула Европска комисија 26. маја 2008. године. Веће Европске уније је 8. новембра 2010. године одобрило безвизни режим путовања у ЕУ за грађане Босне и Херцеговине.[14] Одлука је ступила на снагу 15. децембра 2010. године.[15]

Догађаји 2022.[уреди | уреди извор]

Два бивша висока представника за Босну и Херцеговину Валентин Инцко и Кристијан Шварц Шилинг су 2. марта 2022. године апеловали на ЕУ за брже приступање Босне и Херцеговине: „24. фебруар 2022. представља црни дан у историји Европе, јер постоји опасност да би ова врста агресије на суверену државу могла да подстакне друге диктаторе на сличне кораке“. Овим речима су се два бивша висока представника у Босни и Херцеговини обратила председнику Европске комисије, реагујући на драматичан развој ситуације у Украјини и нападе руске војске на цивилне циљеве.[16]

Јуна 12. 2022. године неколико политичких лидера у Босни и Херцеговини позвано је у Брисел на захтев Шарла Мишела, председника Европског већа. Већина учесника састанка у Бриселу, који је трајао више од осам сати, прихватио је документ: „Политички договор о принципима за осигурање функционалне БиХ“. Документ, чији су циљеви осигурање функционалне Босне и Херцеговине која напредује на европском путу, дефинише опредељење за очување и изградњу мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске Босне и Херцеговине. Истовремено посвећен поштовању владавине права и спровођењу слободних и демократских избора. Истиче се важност провођења реформи које унапређују европске интеграције БиХ.[17]

Председник Словеније Борут Пахор је 3. септембра 2022. године изнео своје ставове: „Прва ствар је да Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија убрзају преговоре за придруживање ЕУ, да Босна и Херцеговина добије статус кандидата до краја године, а да ЕУ испуни своју обавезу о либерализацији визног режима“. То је изазвало забуну у Босни и Херцеговини јер словеначки председник није раније спомињао кандидатски статус Босне и Херцеговине.[18]

Босна и Херцеговина је 6. септембра 2022. године потписала споразум са Европском унијом о приступању Европском механизму цивилне заштите. Овај споразум омогућио је Босни и Херцеговини да искористи све погодности чланица ЕУ, да добије подршку и помоћ у смислу образовања, опреме, школовања, али и да отклони последице природних непогода.[19]

Европска комисија је 12. октобра 2022. године препоручила да Веће додели статус кандидата Босни и Херцеговини, уз разумевање да је подузет низ корака:

  • усвајање измена интегритета у постојећем закону о Високом савету судства и тужилаштва;
  • доношење новог закона о Високом савету судства и тужилаштва;
  • усвајање закона о судовима Босне и Херцеговине;
  • доношење закона о спречавању сукоба интереса;
  • унапређење борбе против корупције и организованог криминала;
  • унрапрађен рад на управљању границом и миграцијама, као и обезбеђивању функционисања система азила;
  • обезбеђивање забране тортуре, посебно успостављање националног превентивног механизма против тортуре и злостављања;
  • гарантовање слободе изражавања и слободе медија;
  • усвајање националног програма за усвајање правних тековина ЕУ.[20]

Европски савет је 15. децембра 2022. године званично дао статус кандидата Босни и Херцеговини.[21]

Хронологија[уреди | уреди извор]

  • 1997. Успостављен регионални приступ Западном Балкану.
  • Јун 2003. Босна и Херцеговина идентификована као потенцијални кандидат за чланство у ЕУ током самита Европског савета у Солуну.
  • 25. новембар 2005. У Сарајеву званично отворени преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП).
  • 18. септембар 2007. Потписани споразуми о визним олакшицама и реадмисији.
  • 4. децембар 2007. ЕУ парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању.
  • 1. јануар 2008. Споразуми о визним олакшицама и реадмисији ступају на снагу.
  • 18. фебруар 2008. Савет усваја нови програм европског партнерства.
  • 16. јун 2008. Потписани Споразум о стабилизацији и придруживању и Привремени споразум о трговини и питањима везаним за трговину.
  • 1. јул 2008. Привремени споразум о трговини и питањима везаним за трговину ступа на снагу.
  • 31. јул 2007. Босна и Херцеговина и ЕУ потписале споразум о финансирању инструмента за претприступну помоћ (ИПА) Национални програм 2007.
  • 27. мај 2010. Комисија усвојила предлог којим се грађанима Албаније и Босне и Херцеговине омогућава да путују у земље Шенгена без краткорочних виза.
  • 15. децембар 2010. Уведен безвизни режим за шенгенски простор за све држављане БиХ који имају биометријски пасош.
  • 1. септембар 2011. Делегација Европске уније и Канцеларија специјалног представника ЕУ постају једно појачано присуство ЕУ.
  • 27. јун 2012. ЕУ и Босна и Херцеговина покренуле Дијалог на високом нивоу о процесу приступања.
  • 1. јун 2015. Ступио на снагу ССП са Босном и Херцеговином.
  • 15. фебруар 2016. БиХ предаје захтјев за чланство у ЕУ.
  • 20. септембар 2016. Вијеће ЕУ позива Комисију да поднесе мишљење о апликацији БиХ.
  • Фебруар 2018. Босна и Херцеговина враћа Европској комисији приступни упитник
  • 20. јуна 2018. Европска комисија послала је 655 додатних питања на Упитник.
  • 5. марта 2019. Босна и Херцеговина је доставила највише одговора на додатна питања.
  • 29. мај 2019. Европска комисија констатује напредак, али земља тек треба да донесе неке уставне промене, као и да „осигура функционисање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање и развије национални програм за усвајање правних тековина ЕУ“.[22]
  • Јун 2022. Европски савет позива Европску комисију да извештава о напретку Босне и Херцеговине.
  • 12. октобар 2022. Европска комисија препоручује да Европски савет одобри Босни и Херцеговини статус кандидата, уз девет услова за имплементацију.
  • 15. децембар 2022. Европски савет даје Босни и Херцеговини статус кандидата.[23]

Јавно мњење[уреди | уреди извор]

Анкета из 2019. коју је спонзорисао Национални демократски институт показала је да постоји укупна подршка приступању ЕУ од 75%.[24] Дошло је до подела по етничким линијама:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Key findings of the Opinion on Bosnia and Herzegovina's EU membership application and analytical report” (PDF). Европска комисија. 2019-05-29. Приступљено 2019-06-01. 
  2. ^ „Commission Opinion on Bosnia and Herzegovina's application for membership of the European Union” (PDF). Европска комисија. 29. 5. 2019. Приступљено 5. 6. 2019. 
  3. ^ „EU's von der Leyen: proposed candidate status for Bosnia and Herzegovina”. 2022-10-12. 
  4. ^ Liboreiro, Jorge (2022-10-12). „Brussels backs Bosnia as candidate to join EU... but with conditions”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-26. 
  5. ^ „'Huge, historic move': EU grants Bosnia and Herzegovina Candidate Status”. Sarajevo Times. Приступљено 2022-12-15. 
  6. ^ Reuters (5. 11. 2014). „UK, Germany offer plan to break Bosnia's EU deadlock”. Reuters. Приступљено 2. 1. 2015. 
  7. ^ Radio Televizija Republike Srpske. „Evropska politika proširenja” (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2015. 
  8. ^ Klix.ba. „Sretno Albanijo, BiH ostaje posljednja "crna rupa" Balkana i Evrope” (на језику: бошњачки). Приступљено 2. 1. 2015. 
  9. ^ Radio Free Europe/Radio Liberty. „Najveća povijesna nepravda: BiH u zadnjem vagonu jugoistočnog vlaka prema EU” (на језику: бошњачки). Приступљено 2. 1. 2015. 
  10. ^ tagesschau.de. „EU-Kommission empfiehlt Beitrittsgespräche mit Bosnien und Herzegowina”. tagesschau.de (на језику: немачки). Приступљено 2024-03-12. 
  11. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Фон дер Лајен: Зелено свјетло БиХ за преговоре за чланство (ВИДЕО)”. БИХ - РТРС. Приступљено 2024-03-12. 
  12. ^ „Oslobođenje - Ursula von der Leyen: Dajemo zeleno svjetlo BiH”. www.oslobodjenje.ba (на језику: бошњачки). 2024-03-12. Приступљено 2024-03-12. 
  13. ^ „BIH AND THE EU”. Delegation of the European Union to Bosnia and Herzegovina & European Union Special Representative in Bosnia and Herzegovina. Приступљено 4. 6. 2019. 
  14. ^ „Visa liberalisation for Albania and Bosnia and Herzegovina” (PDF). Council Of The European Union. 2010-11-08. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 01. 2011. г. Приступљено 8. 11. 2010. 
  15. ^ „Regulation (EU) no. 1091/2010 in the Official Journal”. Eur-lex.europa.eu. Приступљено 4. 1. 2018. 
  16. ^ „Apel bivših visokih predstavnika za brzi prijem BiH u EU i slanje NATO snaga”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 2022-09-06. 
  17. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „BiH i briselski krešendo | DW | 13.06.2022”. DW.COM (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-09-06. 
  18. ^ „Iznenađujuća izjava Boruta Pahora: Moguće da BiH dobije kandidatski status do kraja sedmice”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 2022-09-06. 
  19. ^ „Cikotić i Lenarčič potpisali sporazum, Civilna zaštita u BiH postaje dio Mehanizma EU”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 2022-09-06. 
  20. ^ „Opening remarks by Commissioner Olivér Várhelyi at the press conference on the 2022 Enlargement package”. European Commission. 2022-10-12.  Text was copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
  21. ^ „'Huge, historic move': EU grants Bosnia and Herzegovina Candidate Status”. Sarajevo Times. Приступљено 2022-12-15. 
  22. ^ „Commission Opinion on Bosnia and Herzegovina's application for membership of the European Union”. European Commission. 29. 5. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  23. ^ „Bosnia and Herzegovina”. European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations. European Commission. Приступљено 13. 10. 2022. 
  24. ^ а б "Public opinion poll Bosnia and Herzegovina" by National Democratic Institute.https://www.ndi.org/sites/default/files/BiH%202019%20Poll.pdf

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Приступање_Босне_и_Херцеговине_Европској_унији&oldid=27541513”