Прихваћеност

С Википедије, слободне енциклопедије
Борци прихватају пораз током Другог светског рата.

Прихваћеност у психологији је пристанак особе на реалност ситуације, препознавање процеса или стања (често негативне или непријатне ситуације) без покушаја да се промени. Концепт је по значењу близак сагласности, изведен из латинског acquiēscere (пронаћи одмор у нечему).[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Израз прихваћеност је именица са различитим значењима.[2] Када особа којој је упућен предлог га прихвати представља прихваћеност, која се назива и споразум. На пример, ако неко поклони, а други прими, онда је поклон прихваћен. Друга дефиниција прихваћености се односи на позитивну добродошлицу и припадање, наклоност и подршку. На пример, неко се може свидети некоме и прихватити га због одобрења те особе. Такође, прихваћеност може бити чин веровања или пристанка. Дефиниција се преклапа са трпељивости, али нису синоними.

Прихваћеност се дефинише као изричит чин или импликација понашањем које изражава сагласност са условима понуде на начин који понуда позива или захтева тако да се формира обавезујући уговор.[3]

Екхарт Толе, духовни учитељ, дефинише прихваћеност као „предају садашњем” одговору на све што се догоди у било ком тренутку живота.[4][5] Наводи да треба да се посматра шта се дешава, а да не да се прича о томе. У својој књизи Stillness Speaks[6] наводи како је лако променити причу која не прати чињенице неке ситуације[7] које су увек неутралне.[8] Када неко посматра шта се дешава, долази до свести и тада прихваћеност ситуације постаје опција која је доступна у сваком тренутку.

Прихваћеност представља допуштање, дозвољавајући да нежељена приватна искуства (мисли, осећања и пориви) дођу и оду без задржавања.

Веровања[уреди | уреди извор]

Прихваћеност је фундаментално суштинско уверење већине аврамске религије: реч ислам може се превести као прихватање, предаја или добровољно потчињавање,[9][10] а хришћанство је засновано на прихватању Исуса Христа и прихватање Божје воље. Религије и психолошки третмани често сугеришу прихваћеност када нам се ситуација и судбина не свиђа или када је промена могућа само уз велику цену или ризик. Прихваћеност се дефинише и као недостатак спољашњих покушаја у могућој промени, али се та реч користи и конкретније за когнитивно или емоционално стање.

Унутар хришћанских веровања, прихваћеност се карактерише као прихватање реалности ситуације засноване на поверењу у Божју савршену вољу и контролу. У муслиманској заједници прихватање Алаха је слично хришћанима у прихватању Бога као узвишеног бића (Бејтс, 2002). Јевреји прихватају десет Божијих заповести као начин живљења (Макдауел и Стјуарт, 1983).

Веровање и прихваћеност се по значењу преклапају, али прва узима нешто као истину, док друга представља властита уверења.[11] Прихваћеност пријатеља позитивно утиче на самопоштовање, благостање и емоционалне погледе појединца.[12] Без прихваћености индивидуа пати од низа психолошких проблема.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Acquiesce - Define Acquiesce at Dictionary.com”. Dictionary.com. 
  2. ^ „Acceptance - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. merriam-webster.com. 
  3. ^ Chirelstein, Marvin (2001). Concepts and Case Analysis in the Law of Contracts. New York: Foundation. ISBN 1587781972. 
  4. ^ Brey, Robin L. (јануар 2008). „The Power of Music”. Neurology Now. 4 (1): 7. ISSN 1553-3271. doi:10.1097/01.nnn.0000311163.40929.d2. 
  5. ^ Tolle, Eckhart (1999). Practicing the Power of Now. Vancouver, British Columbia, V6J 4A3, Canada: Namaste Publishing. стр. 107. ISBN 978-1-57731-195-9. 
  6. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. стр. 1—158. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  7. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. стр. 148. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  8. ^ Tolle, Eckhart (2003). Stillness Speaks. Vancouver, Canada: Namaste Publishing. стр. 149. ISBN 978-1-57731-400-4. 
  9. ^ Lewis, Bernard Ellis; Churchill, Buntzie Ellis (2009). Islam: The Religion and the People. Pearson Education Inc. стр. 8. ISBN 9780132716062. 
  10. ^ admin. „What does ISLAM mean?”. The Friday Journal. qaem.org. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2011. Приступљено 13. 4. 2012. 
  11. ^ Israelstam, Kenneth V. (1989). „Interacting Individual Belief Systems in Marital Relationships”. Journal of Marital and Family Therapy (на језику: енглески). 15 (1): 53—63. ISSN 1752-0606. doi:10.1111/j.1752-0606.1989.tb00776.x. 
  12. ^ Arslan, Gökmen (2018-04-01). „Psychological Maltreatment, Social Acceptance, Social Connectedness, and Subjective Well-Being in Adolescents”. Journal of Happiness Studies (на језику: енглески). 19 (4): 983—1001. ISSN 1573-7780. doi:10.1007/s10902-017-9856-z. 
  13. ^ Butler, Jodie; Ciarrochi, Joseph (2007-02-01). „Psychological acceptance and quality of life in the elderly”. Quality of Life Research. 16 (4): 607—615. ISSN 1573-2649. doi:10.1007/s11136-006-9149-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]