Прича о бацању мреже
Прича о бацању мреже је једна од Исусових алегоријских прича, која говори о хватању риба и одвајању добрих од лоших.
Забележена у канонском јеванђељу по Матеју и неканонском јеванђељу по Томи. Док је Томе дата само парабола, код Матеја следи и тумачење које се односи на коначни суд.[1] Код Матеја, ова алегоријска прича је седма и последња у низу који почиње причом о сејачу.[2]
Прича о бацању мреже је по наравоученију слична причи о кукољу, која такође говори о одвајању добрих од лоших на судњем дану.
Прича
[уреди | уреди извор]По Матеју
[уреди | уреди извор]Јеванђеље по Матеју преноси следеће Исусове речи:
"Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе; Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а лоше бацише напоље. Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба."
Рече им Исус: „Разуместе ли ово?" Рекоше му: „Да, Господе."
А он им рече: „Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо."
— Јеванђеље по Матеју, 13:47–52 (превод Вука Караџића)
По Томи
[уреди | уреди извор]Јеванђеље по Томи преноси следеће Исусове речи:
"Човјек је налик мудру рибару који баци мрежу у море и одатле је извуче пуну ситних риба. Међу њима мудри рибар пронађе велику, добру рибу. Он баци све ситне рибе назад у море, и изабере велику рибу без двоумљења. Ко има уши да чује, нека чује!
— Јеванђеље по Томи, изрека 8
Тумачења
[уреди | уреди извор]Слично као и прича о кукољу, дата раније код Матеја, и ова прича се односи на судњи дан.[1] Реална подлога за ову алегоријску причу је раздвајање јестивих од нејестивих риба ухваћених у мрежи.[3] Код Матеја се каже да ће „анђели доћи и одвојити зле од праведних“ на сличан начин.
Јован Златоусти пише о овој параболи:
А где се ово разликује од приче о кукољу? Јер тамо су такође једни спасени, а други пропали; али тамо, због избора злих учења, и они пре тога опет, због не обраћања пажње на његове речи, али ови због неваљалства живота.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans. 1985. ISBN 978-0-8028-0063-3. стр. 230.
- ^ Catholic Encyclopedia: Parables, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans. 1999. ISBN 978-0-8028-3821-6. стр. 392-394.
- ^ John Chrysostom, Homily 47 on Matthew.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
