Прича о играчкама 4

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Прича о играчкама 4
Прича о играчкама 4.png
Српски постер филма
Изворни насловToy Story 4
Жанркомедија
авантура
РежијаЏош Кули
СценариоСтефан Фолсом
Ендру Стантон
ПродуцентЏонас Ривера
Марк Нилсен
УредникАксел Гедес
Главне улогеТом Хенкс
Тим Ален
МузикаРенди Њумен
КинематографијаПатрик Лин
Жан-Клод Калаче
Година2019.
Трајање100 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет200 милиона долара
Зарада1,073 милијарди долара
Претходни
Веб-сајтwww.pixar.com/toy-story-4,%20www.disney.co.jp/movie/toy4.html
IMDb веза

Прича о играчкама 4 (енгл. Toy Story 4) је амерички рачунарски-анимирани филм студија Пиксар из 2019. године. Четврти је филм у серијалу Прича о играчкама и наставак је филма Прича о играчкама 3 (2010). Режију потписује Џош Кули, према сценарију који су написали Стефан Фолсом и Ендру Стантон. Том Хенкс, Тим Ален, Ени Потс, Џоун Кјузак, Дон Риклс (преко архивских снимака), Волас Шон, Џон Ратзенбергер, Естел Харис, Блејк Кларк, Бони Хант, Џеф Гарлин, Кристен Шал и Тимоти Далтон репризирају своје улоге из претходна три филма. Њима се придружују Тони Хејл, Киган-Мајкл Кеј, Џордан Пил, Кристина Хендрикс, Кијану Ривс и Али Маки, који позајмљују гласове новим ликовима.

Радња се директно наставља на филм Прича о играчкама 3 и прати шерифа Вудија, База Светлосног и остале играчке, који су пронашли нову сврху живећи са Бони. Њима се придружује Форки, виљушка коју је Бони претворила у играчку, након чега сви одлазе на породично путовање. Филм је посвећен Риклсу, који је преминуо 2017. и аниматору Адаму Берку, који је преминуо 2018. године.

Филм је премијерно приказан 11. јуна 2019. у Лос Анђелесу, док је у америчким биоскопима реализован 21. јуна исте године. У Србији, филм је синхронизован на српски језик премијерно приказан 11. септембра 2019. године. Дистрибуцију је радио Тарамаунт филм, а синхронизацију Ливада продукција. Зарадио је 1,073 милијарди долара широм света, тако постајући најуспешнији филм у серијалу, као и осми најуспешнији филм из 2019. године. Добио је позитивне критике од стране критичара, који су нарочито похвалили причу, хумор, емоције, музику, анимацију и гласове. Освојио је Оскара за најбољи анимирани филм, што је учинило овај серијал првим који је ову награду освојио двапут, док је био номинован за исту награду у категорији за најбољу оригиналну песму.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Kада Форки, играчка коју је Бони направила као део задатка, себе прогласи отпатком а не играчком, Вуди сматра да је његова улога да помогне Форкију да прихвати то да је он играчка. Али када Бони на породично путовање понесе целу банду играчака, Вуди ће се наћи у неочекиваној авантури у којој ће поново срести своју давно изгубљену пријатељицу, Бо Пип. После много година које је провела сама, њен авантуристички дух и живот у покрету изменили су њену нежну, порцеланску спољашњост. Вуди и Бо ће схватити да су, када оживе као играчке, потпуно различити, али и да им је то једна од најмањих брига.

Улоге[уреди | уреди извор]

Лик Глас
Вуди Том Хенкс
Баз Светлосни Тим Ален
Бо Пип Ени Потс
Форки Тони Хејл
Даки Киган-Мајкл Кеј
Бани Џордан Пил
Бони Маделејн Мекгро
Габи Габи Кристина Хендрикс
Дјук Кабум Кијану Ривс
Гиги Пегица Али Маки
Бонин тата Џеј Хернандез
Бонина мама Лори Алан
Џеси Џоун Кјузак
Доли Бони Хант
Трикси Кристен Шал
Рекс Волас Шон
Хем Џон Ратзенбергер
Слинки Блејк Кларк
Господин Кромпироглави Дон Риклс
Госпођа Кромпироглава Естел Харис
Шећерко Џеф Гарлин
Барон Бодигаћа Тимоти Далтон
Ванземаљци Џеф Пиџон
Мали Енди Џек Макграу
Енди тинејџер Џон Морис
Госпођа Дејвис Лори Меткалф
Маргарет Џун Сквиб
Борбени Карл Карл Ведерс
Хармони Лила Сејџ Бромли
Изгубљена девојчица Малија Баркас Гуд
Госпођица Венди Џулијана Хансен
Слонче Мел Брукс
Старина Алан Опенхајмер
Столичка Керол Барнет
Бити Вајт Бети Вајт
Карл Ринцерос Карл Рајнер
Аксел Бил Хејдер
Хармонина мама Патриша Аркет
Кабум ТВ водитељ Фли
Карен Беверли Мелиса Виласењор

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]