Пређи на садржај

Пријевор (Чачак)

Координате: 43° 55′ 04″ С; 20° 16′ 24″ И / 43.917666° С; 20.273333° И / 43.917666; 20.273333
С Википедије, слободне енциклопедије
Пријевор
Пријевор, поглед из села Риђаге
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2022.Пад 1440
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 04″ С; 20° 16′ 24″ И / 43.917666° С; 20.273333° И / 43.917666; 20.273333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина241 m
Пријевор на карти Србије
Пријевор
Пријевор
Пријевор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Пријевор је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 1440 становника.[1]

Овде се налазе Црква Светог великомученика Георгија у Пријевору, Лазаревића чардак у Пријевору, Железничка станица Пријевор и ОШ „Божо Томић” Пријевор. Овде су рођени Предраг Раковић и Божо Томић.

Овде постоји археолошко налазиште Чуљевине.[2]

Култура[уреди | уреди извор]

У селу Пријевор је постојала Народна библиотека и читаоница још 1934. године и она је радила до почетка Другог светског рата. Након завршетка рата мештани отварају библиотеку која је радила до 1963. године. После дванаестогодишње паузе огранак ове библиотеке поново почиње са радом, а током 1985. године добија посебне просторије у обновљеном Дому културе. На лето 1995. године библиотечки стационар је затворен и тек 2002. године огранак је реновиран и поново отворен. Библиотека у Пријевору ради као огранак Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, отворена је четвртком, има око 2.000 књига и 200 чланова.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Пријевор живи 1324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (42,1 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 465 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.526
1953. 1.500
1961. 1.537
1971. 1.522
1981. 1.563
1991. 1.537 1.526
2002. 1.576 1.601
2011. 1.603
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.564 99,23%
Руси
  
2 0,12%
Хрвати
  
1 0,06%
Украјинци
  
1 0,06%
непознато
  
7 0,44%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ Античка гробница налази се у шумадијском селу (14. јануар 2020)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]