Пркос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пркос
Moss roses.jpg
Пркос
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Caryophyllales
Породица: Portulacaceae
Род: Portulaca
Врста: P. grandiflora
Биномијална номенклатура
Portulaca grandiflora
Hook.

Пркос (лат. Portulaca grandiflora) је врста сукулентних биљака из истоимене фамилије Portulacaceae. Због својих крупних, разнобојних цветова и изузетно малих захтева према условима станишта једна је од омиљених баштенских биљака.

Име рода Portulaca потиче од латинске речи portula, што значи „мала врата”, а односи се на величину ситних отвора на плоду кроз које испада семе. Име врсте grandiflora односи се на величину цветова.[1] Домаће име пркос ова врста добила је захваљујући својој отпорности на неповољне услове средине.

Распрострањеност[уреди]

Потиче из Јужне Америке.[2] Природни ареал простире се на територији Бразила, Аргентине и Уругваја.[3] На природним стаништима расте као перена, али се код нас гаји као једногодишња биљка.[4] Веома је прилагодљива врста, па се често дешава да подивља и из вртова се прошири и нађе се у слободној природи.[5] Иако је у нашем поднебљу једногодишња биљка, његово семе се лако расејава и има велику клијавост, што је разлог успешног ширења у природи ван природних станишта.[6] Понекад је чак потребно применити и неке мере контроле раста, како се не би претворио у инвазивну биљку,[3] јер се тешко искорењује.[7]

Изглед[уреди]

Пркос је сукулентна биљка ниског раста. Стабло је сочно је и меснато, црвенкасте боје, веома разгранато. Достиже висину од 10 до 20 цм. Листови су ситни, цилиндрични, меснати и на врху зашиљени. Цветови су крупни, 2-4 цм у пречнику, појединачни и без мириса, са израженим прашницима. Могу бити једноставни или пуни, са више редова латица. Јављају се у разним бојама: бели, жути, наранџасти, ружичасти, црвени, љубичасти или вишебојни. Цвета непрекидно од јуна до првих мразева. Цветови се у сумрак и за време облачних дана затварају.[6] Плод је чаура са поклопцем, пуна бројног, веома ситног семена.[8] Семе задржава клијавост до четири године.[4]

Услови станишта[уреди]

За успешан раст пркос тражи обиље сунца и топлоте. Изузетно је отпоран на сушу и веома добро подноси летњу жегу, али не подноси дуготрајну влагу. Најбоље расте на топлом и сувом, сиромашном, песковитом земљишту, док на превише богатом и хранљивом формира мање цветова.[9][7] У повољним условима пркос је изузетно здрава биљка и осим биљних ваши које га могу напасти ако расте у претерано влажној средини,[6] нема других штетника.[4]

Употреба[уреди]

Пркос је једна од омиљених баштенских цветних врста. Најчешће се користи за сетву на слободном простору, као покривач тла, или као ниска врста на рубовима цветњака и перењака. Често се користи и за обрубе уз стазе и путеве, као и између камених стаза, на подзидима, алпинумима и сл. Тражи минимално влаге и погодна је за скромне животне услове.[4] Такође се успешно развија и у посудама, па је погодан и као саксијска врста на прозорима, терасама и балконима.[9]

Пркос спада у медоносне врсте и радо га посећују пчеле и други инсекти.

Сорте[уреди]

Познате баштенске сорте пркоса су Cupido и Samba са изразито крупним цветовима и Margarita са полупуним цветовима.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Gligić (1953)
  2. Huxley (1992)
  3. 3,0 3,1 „Prkos cveće - uzgoj, nega, zalivanje, razmnožavanje”. Prirodno i zdravo. Приступљено 3. 8. 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Šikoparija, Dobrila; Kokar, Bojana. „Portulaca grandiflora – cvetovi u bojama spektra”. Agroplus. Приступљено 3. 8. 2017. 
  5. Grlić (1986). стр. 115.
  6. 6,0 6,1 6,2 Milićević, Dragana. „Prkos - biljka koja osvaja skromnošću”. agroklub. Приступљено 3. 8. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „Prkos”. Priroda i biljke. Приступљено 3. 8. 2017. 
  8. Buha (2005)
  9. 9,0 9,1 Вртно цвијеће (1987)

Литература[уреди]

  • Huxley, Anthony (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Приступљено 3. 8. 2017. 
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". (COBISS.SR)
  • Gligić, Vojin (1953). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: Veselin Masleša. 
  • Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7. (COBISS.SR)
  • Вртно цвијеће. Љубљана-Загреб: Младинска књига. 1987. 

Спољашње везе[уреди]