Пркосава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пркосава
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 259
Географске карактеристике
Координате 44°23′23″ СГШ; 20°25′19″ ИГД / 44.389666° СГШ; 20.421833° ИГД / 44.389666; 20.421833Координате: 44°23′23″ СГШ; 20°25′19″ ИГД / 44.389666° СГШ; 20.421833° ИГД / 44.389666; 20.421833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 283 м
Пркосава на мапи Србије
Пркосава
Пркосава
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Пркосава је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 259 становника.

Историја[уреди]

Село се налази источно од Лазаревца. Први писани траг о постојању места налази се у књизи Др. Хазим Шабановић: „Турски извори за историју Београда“ страна 180, где стоји да село Пркосава има 11 домова. У арачки списковима из првих десетина 19.века помиње се Пркосава; имала је 1818. г. 16, и припадала је Катићевој Кнежини. По попису из 1921. г. Пркосава је имала 49 кућа са 308 становника. Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вучићи и Вуличићи. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 393
1953. 445
1961. 448
1971. 367
1981. 351
1991. 339 339
2002. 317 317
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
309 97,47 %
Македонци
  
6 1,89 %
Југословени
  
1 0,31 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из описа Пркосава од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]