Пркос (биљка)
| Пркос | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Caryophyllales |
| Породица: | Portulacaceae |
| Род: | Portulaca |
| Врста: | P. grandiflora
|
| Биномно име | |
| Portulaca grandiflora | |
| Синоними[1] | |
|
Списак
| |
Пркос (лат. Portulaca grandiflora) је врста сукулентних биљака из истоимене породице Portulacaceae. Због својих крупних, разнобојних цветова и изузетно малих захтева према условима станишта једна је од омиљених баштенских биљака.
Име рода Portulaca потиче од латинске речи portula, што значи „мала врата”, а односи се на величину ситних отвора на плоду кроз које испада семе. Име врсте grandiflora односи се на величину цветова.[2] Домаће име пркос ова врста добила је захваљујући својој отпорности на неповољне услове средине.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Потиче из Јужне Америке.[3] Природни ареал простире се на територији Бразила, Аргентине и Уругваја.[4] На природним стаништима расте као перена, али се код нас гаји као једногодишња биљка.[5] Веома је прилагодљива врста, па се често дешава да подивља и из вртова се прошири и нађе се у слободној природи.[6] Иако је у нашем поднебљу једногодишња биљка, његово семе се лако расејава и има велику клијавост, што је разлог успешног ширења у природи ван природних станишта.[7] Понекад је чак потребно применити и неке мере контроле раста, како се не би претворио у инвазивну биљку,[4] јер се тешко искорењује.[8]
Изглед[уреди | уреди извор]
Пркос је сукулентна биљка ниског раста. Стабло је сочно је и меснато, црвенкасте боје, веома разгранато. Достиже висину од 10 до 20 цм. Листови су ситни, цилиндрични, меснати и на врху зашиљени. Цветови су крупни, 2-4 цм у пречнику, појединачни и без мириса, са израженим прашницима. Могу бити једноставни или пуни, са више редова латица. Јављају се у разним бојама: бели, жути, наранџасти, ружичасти, црвени, љубичасти или вишебојни. Цвета непрекидно од јуна до првих мразева. Цветови се у сумрак и за време облачних дана затварају.[7] Плод је чаура са поклопцем, пуна бројног, веома ситног семена.[9] Семе задржава клијавост до четири године.[5]
-
Сочно стабло са листићима -
Сорта са простим цветовима -
Сорта са полупуним цветовима -
Сорта са пуним цветовима -
Сорта са вишебојним цветовима
Услови станишта[уреди | уреди извор]
За успешан раст пркос тражи обиље сунца и топлоте. Изузетно је отпоран на сушу и веома добро подноси летњу жегу, али не подноси дуготрајну влагу. Најбоље расте на топлом и сувом, сиромашном, песковитом земљишту, док на превише богатом и хранљивом формира мање цветова.[10][8] У повољним условима пркос је изузетно здрава биљка и осим биљних ваши које га могу напасти ако расте у претерано влажној средини,[7] нема других штетника.[5]
Употреба[уреди | уреди извор]
Пркос је једна од омиљених баштенских цветних врста. Најчешће се користи за сетву на слободном простору, као покривач тла, или као ниска врста на рубовима цветњака и перењака. Често се користи и за обрубе уз стазе и путеве, као и између камених стаза, на подзидима, алпинумима и сл. Тражи минимално влаге и погодна је за скромне животне услове.[5] Такође се успешно развија и у посудама, па је погодан и као саксијска врста на прозорима, терасама и балконима.[10]
Пркос спада у медоносне врсте и радо га посећују пчеле и други инсекти.
Сорте[уреди | уреди извор]
Познате баштенске сорте пркоса су Cupido и Samba са изразито крупним цветовима и Margarita са полупуним цветовима.[5]
-
Пркос као покривач тла -
Пркос у ниском цветњаку на градском скверу -
Пркос у алпинуму -
Пркос као обруб уз ивицу стазе, поред каменог зида -
Пркос у посуди на прозору
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Архивирано из оригинала 16. јул 2019. г. Приступљено 21. јун 2015.
- ^ Gligić 1953
- ^ Huxley 1992
- ^ а б „Prkos cveće - uzgoj, nega, zalivanje, razmnožavanje”. Prirodno i zdravo. Приступљено 3. 8. 2017.
- ^ а б в г д Šikoparija, Dobrila; Kokar, Bojana. „Portulaca grandiflora – cvetovi u bojama spektra”. Agroplus. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017.
- ^ Grlić 1986, стр. 115
- ^ а б в Milićević, Dragana. „Prkos - biljka koja osvaja skromnošću”. agroklub. Приступљено 3. 8. 2017.
- ^ а б „Prkos”. Priroda i biljke. Приступљено 3. 8. 2017.
- ^ Buha 2005
- ^ а б Вртно цвијеће 1987
Литература[уреди | уреди извор]
- Huxley, Anthony (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Приступљено 3. 8. 2017.
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
- Gligić, Vojin (1953). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: Veselin Masleša.
- Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7.COBISS.SR 120104972
- Вртно цвијеће. Љубљана-Загреб: Младинска књига. 1987.
- Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Prkos - portulak”. artnit. Приступљено 3. 8. 2017.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
