Прнар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Храст прнар, оштрикар
Quercus coccifera Bellotas 2010-10-03 DehesaBoyaldePuertollano.jpg
Грана са листовима и плодовима
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Секција:
Врста:
Q. coccifera
Биномијално име
Quercus coccifera
Quercus coccifera range.svg
Ареал распрострањења храста прнара
Синоними[1]
Храст прнар или оштрикар на природном станишту, у Турској
Прнар или оштрикар типичног хабитуса, на природним стаништима (Француска ривијера)

Прнар (лат. Quercus coccifera) или оштрикар је зимзелено ниско дрво из рода храстова, пореклом са Медитерана.

Распрострањеност[уреди]

Прнар самоникло расте у јужној Европи, Малој Азији, северозападној Африци,[2] Сирији и Палестини. Његов ареал се у Европи простире дуж целог Средоземља, највише на Пиринејском полуострву, а затим на југу Балканског полуострва. На Апенинском полуострву има га у Апулији, а мали ареал простире се и у атлантском приморју. Извесна континенталност огледа се у продирању у Шпанију и Македонију. У Хрватској и Црној Гори јавља се дуж обале Јадранског мора.[3][4]

У Македонији се простире до 670 метара надморске висине, у Бугарској на јужним Родопима до 800 метара, а у Грчкој до 1.100 метара.[4]

Изглед[уреди]

Прнар или оштрикар је ниско, зимзелено дрво. Ретко достиже висину од 10 м, са прсним пречником дебла 10−50 цм. Кора дебла је густо и плитко испуцала. Крошња је густа. Младе гранчице су покривене звездастим длачицама, а пипољци ситни, скоро голи.[3] Коренов систем одликује се јако развијеним централним кореном са бројним бочним жилама.[5]

Листови су ситни, дуги 2−5, а некада и само 1 цм, дугуљасто јајасти. Кожасти су, крути, са јаком кутикулом и голи, осим по нервима где су видљиве ситне длачице. С лица су сјајни, зелени, са наличја бледо зелени. По ободу валовити, трновито назубљени и повијени на доле. Петељка је дуга 3−4 мм. Листови остају на гранама 3−4 године.[3]

Цветови су једнодоми и једнополни, скупљени у цвасти. Мушки цветови су у висећим ресама, а женски седећи, на кратким дршкама. Цвета од марта до маја.[2] Плод је здепасти жир, дуг до 3 цм и широк до 1,5 цм, са купулом која је готово седећа (без петељке). Купола је прекривена љуспама (стипулама) које су тврде, ушиљене, одстојеће од основе. Жир је трећином или већим делом у купули. Сазрева августа−септембра друге године.[3]

Станиште[уреди]

Прнар је топлољубива врста, која најбоље расте на осунчаним положајима. Подноси и полусенку.[2] Одговарају му сиромашна, најчешће кречњачка земљишта, али се јавља и на силикатним. Са другим медитеранским вртстама изграђује макије и гариге[4] Гради састојине са црним јасеном (Orno−Cocciferetu H−ić на јадранској обали) и са грабићем (Coccifero−Carpinetum orientalis (Obrad.) Horv. у јужној Македонији).[3]

Има јаку и трајну изданачку снагу из пања и корена, па се чешће налази у узгојном облику шума пањача и деградацијским стадијумима (макија, гарига), док су појединачна стабла, добијена из семена, врло ретка и могу се наћи углавном на декоративним зеленим површинама.[4]

Употреба[уреди]

У време немаштине и глади и жир плутњака се, као и жиреви многих других врста храстова, користио као храна. Употребљавал се куван у варивима или се сушио и млео у прах. Овако самлевен додавао се житарицама и од добијеног брашна правио се хлеб. Како жиреви плутњака садрже танин, који је изузетно опорог укуса, потапали су се у текућу воду, како би се танин испрао. На жалост, овим испирањем губила се и значајна количина других корисних састојака. Традиционални начин припреме жира био је и да се закопа у мочварну земљу током зиме. Проклијали жиреви, који се ископавају у пролеће, изгубе највећи део опорости. Пржени жир може се користити и као замена за кафу.[6]

Гримизне гале на лишћу храста прнара

Малч од лишћа одбија пужеве, ларве и сл. Свежи листови не би требало да се користе јер танин у њима делује на друге биљке као инхибитор раста.[6]

У оквиру природног ареала прнар се може користити за формирање високих живих ограда.[3]

Занимљивости[уреди]

  • На храстовима се често јављају гале, израслине које су изазване активношћу ларви разних инсеката. Инсекти живе унутар ових гала и из њих црпе хранљиве материје. У галама прнара живе штитасте ваши из рода Kermes (Kermes vermilio). Из тела мртвих женки ових инсеката добија се гримизна боја.[2] Име врсте coccifera потиче од латинских речи coccum (скерлетно црвено).[7] Из коре и семена, богатих танинима, такође се добија црна боја.[6]
  • Храст прнар заштићена је врста на свим природним стаништима у Републици Хрватској од 9. 5. 1969. године.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Plant List, Quercus coccifera L.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Quercus coccifera”. Missouri Botanical Garden. Приступљено 12. 12. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Vukićević 1993, стр. 282−283
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Najvirt, Željko; Miličević, Ante; Meštrović, Šime (јун 2008). „Areal hrasta oštrike (Quercus coccifera l.) u zapadnom dijelu poluotoka Pelješca”. Šumarski list. 132 (5-6): 253—258. Приступљено 13. 12. 2016. 
  5. ^ „QUERCUS COCCIFERA L.”. Moja bašta. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2017. Приступљено 13. 12. 2016. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Quercus coccifera - L.”. Plants For A Future. Приступљено 12. 12. 2016. 
  7. ^ „Oštrika”. Priroda i biljke. Приступљено 13. 12. 2016. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]