Пробиотик
Пробиотици су живи микроорганизми односно микробни састојци хране који се конзумирају у одговарајућем броју и чија присутност у човековом организму благотворно делује на одржање здравља. Природно се налазе у ферментираним млечним производима и ферментисаном поврћу. Бактерије млечно-киселог врења и бифидобактерије су најчешће употребљавани и најсигурнији микроорганизми који се користе као пробиотик.[1][2]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Пошто микробиотика људскоих црева може да игра главну улогу у здрављу домаћина, тренутно постоји извесно интересовање за манипулацију саставом цревне флоре у правцу потенцијално бољег лечења. Учињени су покушаји да се повећају групе бактерија као што су Bifidobacterium и Lactobacillus за које се сматра да имају својства која промовишу здравље.[3]
Пробиотици, дефинисани као микробиолошки додаци исхрани који благотворно утичу на домаћина побољшавајући његову микробну равнотежу у цревима, коришћени су за промену састава микробиотског састав дебелог црева. Међутим, такве промене могу бити пролазне, а имплантација егзогених бактерија стога постаје ограничена.[3]
Пребиотици су несварљиви састојци хране који благотворно утичу на домаћина тако што селективно стимулишу раст и/или активност једне или ограниченог броја бактеријских врста које већ живе у дебелом цреву, и на тај начин покушавају да побољшају здравље домаћина. Уношење пребиотика може значајно модулирати микробиотски састав дебелог црева повећањем броја специфичних бактерија и тиме мењањем микробиотског састава.[3]
Несварљиви олигосахариди уопште, а посебно фруктоолигосахариди, показали су се као добри пребиотици. Они могу да стимулишу раст ендогених бифидобактерија, које после кратког периода храњења постају доминантне у људском фецесу. Штавише, ови пребиотици модулирају метаболизам липида, највероватније преко производа ферментације.[3]
Пребиотици и синбиотици[уреди | уреди извор]
Поред пробиотика, познајемо и пребиотике и синбиотике.
Пребиотици[уреди | уреди извор]
Пребиотици су посебна врста несварљивих влакана и другихе супстанци које обезбеђују одговарајуће окружење у цревима за раст бактерија цревне флоре. Пребиотици нису живи организми већ супстанце које људско тело не разграђује. Њихово распадање почиње тек у дебелом цреву под утицајем бактерија. Њихови производи разградње уништавају патогене организме и стимулишу раст нормалне цревне флоре.[4]
Најпознатији пребиотик је инулин,[5] полисахарид који се састоји од Д-фруктозе и мале количине (2-3%) Д-глукозе. Инулин стимулише раст бактерија млечно-киселинског врења (пробиотика). Ако се претрера са уносом производа које садрже инулин може доћи до надувавања и надимања.Због немогућност варења инулина у желуцу и танком цреву, његово дејство на ниво шећера у крви је минимално, јер се не разлаже на моносахариде, па га могу користити оболели од шећерне болести.
Инулин у организму побољшава апсорпцију калцијума.
Синбиотици[уреди | уреди извор]
Синбиотик је комбинација пробиотика и пребиотика, у коме пробиотици и пребиотици делују синергистички (појачавају ефекат).[4]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Квалитетан и безбедан пробиотик треба да има следеће карактеристике:[4]
- мора бити људског порекла
- мора имати непатогене карактеристике
- да је отпоран на желучану киселину и жучне соли
- да се ефикасно веже за цревни епител
- да се задржава и умножава у цревима
- да производи антимикробне супстанце
- да разграђује патогене токсине
- да је безбедан и зддравствено безопасан.
Здравствени ефекти[уреди | уреди извор]
Здравствени ефекти пробиотика и пребиотика на побољшање микробне флоре гастроинтестиналног тракта је потврђено уј бројним студијама и, између осталог, односи се и на смањење нивоа холестерола и побољшање метаболизма ксенобиотика.
Иако пробиотици и пребиотици у строгом смислу те речи нису нутријенти, храна која садржи пробиотике и пребиотике има јасне позитивне нутритивне ефекте на здравље и свртава их у функционалну храну.[1][2]
Постоје различити пробиотици, међу којима су (према наведеном редоследу) најчешће коришћени они из рода:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Spence, J. T. (2006): Challenges related to the composition of functional foods, Journal of Food Composition and Analysis, 19 (S4–S6)
- ^ а б Siró I., Kápolna E., Kápolna B., Andrea Lugasi (2008): Functional food. Product development, marketing and consumer acceptance—A review, Appetite 51 (456–467)
- ^ а б в г Gibson, G. R.; Roberfroid, M. B. (1995). „Dietary modulation of the human colonic microbiota: introducing the concept of prebiotics”. The Journal of Nutrition. 125 (6): 1401—1412. ISSN 0022-3166. PMID 7782892. doi:10.1093/jn/125.6.1401.
- ^ а б в „Probiotik, prebiotik, simbiotik...”. Galen Pharm Apoteke (на језику: српски). 2015-02-27. Приступљено 2021-12-09.
- ^ GIBSON, G. R.. Dietary modulation of the human gum microflora using the prebiotcs oligofrutose and inulin. The Jornal of Nutrition, [S.l.], n. 7, p. 1438-1441, 1999.
Литература[уреди | уреди извор]
- GIBSON, G.R.; ROBERFROID, M.B. Dietary modulation of the human colonic microbiota. Introducing the concept of prebiotics. Journal of Nutrition, [S.l.], v. 125, n. 6, p. 1401–1412, 1995.
- FEIJÓ, MBS. Alimentos Funcionais. Apresentação Oral. Universidade Federal do Estado do Rio Janeiro (UNIRIO), Escola de Nutrição, dezembro, 2007.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |