Производња „у право време“

Из Википедије, слободне енциклопедије

Основна идеја је да је главни извор неефикасности претерана залиха и гомилање продуката производње. У УПВ филозофији то је изгубљена употреба капитала који је могао бити употребљен много продуктивније. Циљ је да се избаце све непотребне активности у произвођачкој линији. Процес се надзире изнутра па тако сваки радник има право изнети притужбе на производни процес и упозорити на грешке. Док се све не усклади, треба времена и стрпљења, али када се одлука почне враћати, процес боље функционише. Радник има право зауставити производњу ако сматра да нешто није у реду и да може боље.

Карактеристике производње "У право време"[уреди]

Основна идеја производње "У право време" је правовременско управљање и кретање робе. Циљ је елиминисање свега непотребног из производног процеса, идентификовање неефикасних делова производње и добијање што квалитетнијег производа. Неким произвођачима који су је правилно применили је уштедела милионе долара.

Историјат[уреди]

Сматра се да је ову технологију у производњи први пут применио Тајичи Оно. ЈИТ је настао у аутомобилској индустрији, тачније у Тоyоти[1]. Тајичи Оно и Шигео Шинго су развили програм који је назван „Тоyота произвођачки системи“.[2] Касније је постао познат као Just-in-time технологија. Јапанци на понављање процеса гледају као на расипање, и труде се да постигну савршен квалитет. За њих је складиштење материјала нерационална употреба простора. Њихово начело у производњи је потпуно искоришћавање радне снаге и мотивисање радника. Осамдесетих година прошлог века овај концепт се пренео у САД а затим и у европске државе и од тада има широку примену. У том периоду о УПВ производњи је написано и неколико књига.[3][4][5]

Традиционалан и ЈИТ приступ производњи

Ова слика нам објашњава филозофију производње "У право време".[6] Главни извор неефикасности је претерана залиха и гомилање продуката производње. У ЈИТ филозофији то је изгубљена употреба капитала који је могао бити употребљен много продуктивније.

На слици лево - Традиционални приступ: Да би река текла држи се довољно висок ниво воде (залиха) како би прекрио проблеме. На слици десно - Примена ЈИТ-а: Вода тече глатко. Ниво воде се смањује све док се камење не претвори у шљунак тј. док се сви проблеми не реше и река тече глатко и при ниском нивоу воде.

Предности производње "У право време"[уреди]

Основне предности УПВ производње:[7]

  • већи квалитет производа,
  • смањен отпад,
  • смањено време циклуса,
  • краће време подешавања,
  • сигурнији ток производње,
  • мање инвентара, сировина, радова у току и завршених радова,
  • смањени трошкови производње,
  • већа продуктивност,
  • веће учешће запослених,
  • и побољшани односи са добављачима.

Могући проблеми:

  • смањењем залиха није добијена очекивана финансијска добит,
  • повећање пропуштених пословних продајних уговора,
  • повећање заустављања производне линије услед недостатка потребних компонената,
  • повећање транспортних трошкова по јединици пошиљке,
  • пораст броја алармантних достава,
  • пораст трошкова за логистичко управљање,
  • повећање трошкова за софтверску инсталацију за снабдевања.

Концепција производње "У право време"[уреди]

Класична производна линија подразумева постојање залиха између произвођача и снабдевача. Снабдевач производи делове-склопове које по изласку са производне монтажне траке шаље у складиште.

Технологија "У право време" подразумева континуално снабдевање потребних делова-склопова од снабдевача до произвођача без постојања залиха. Залихе се елиминишу. То значи да постоји тачно детерминисана појава технолошког елемента и снабдевач са своје производне траке склопове прослеђује директно на производну траку произвођача. Захтеви за технолошким елементима су тачно дефинисани и производња тече по појави захтева. Иѕ филозофије УНВ производње настаје Леан концепт.

Елементи ЈИТ система[уреди]

Код система производње ЈИТ за главни термински план се утврђује фиксни временски период (рецимо 1-3 месеца унапред), како би се радним центрима и добављачима омогућило да и они утврде своје терминске планове.

У текућем месецу главни термински план нивелише се свакодневно и иста се количина производа израђује сваки дан током целог месеца.

За повлачење делова из једног радног центра за потребе монтаже у други УПВ користи једноставан систем назван канбан[8] (на јапанском карта или сигнал).

Канбан систем је по својој природи видљив. Сви делови су уредно смештени у контејнере. За контролу премештања контејнера постоје две главне врсте канбан картица, картице за производњу (производни канбани) и картице за повлачење (транспортни канбани). Када се празни контејнери гомилају, радни центар заостаје за производњом. С друге стране, када су контејнери пуни, производња се зауставља.

Термински план монтаже повлачи делове из једног у следећи радни центар у право време тако да се задовољава потреба производње и потражње. У многим случајевима због односа трошкова припреме у поређењу са трошковима одржавања залиха то економски није изводљиво.

Решење се види у минимализацији времена припреме, које за собом повлачи производњу у малим економским величинама серијама и краће време трајања циклуса производње.

Индустријски елементи потребни за реализацију ЈИТ технологије[уреди]

ЈИТ технологија подразумева потпуно аутоматизовану производњу, јак и поуздан информациони софтверски систем и висок ниво поузданости свих елемената који учествују у реализацији Јуст-ин-тиме технологије.

Аутоматизована производња подразумева роботизована механизациона индустријска средства:

  • Конвејери – специјализовани, разних захватних могућности у зависности од потребе тј. материјала који се преноси у индустријском постројењу. Осим тога што обезбеђују континуалан рад, потребно је обезбедити и лаку манипулацију (стављање и скидање са средства) делова који се преносе,
  • Тракасти транспортери,
  • Аутоматски вођена возила АГВ,
  • Информациони системи - ЕДИ (Electronic Data Interchange) потпуно контролисан проток информација високе сигурности, који пружа могућност праћења сваког нарученог технолошког елемента,
  • Идентификациони системи - бар код, и
  • виљушкари.

Референце[уреди]

  1. Ohno, T. 1978. Toyota Production System—Beyond Management of Large-Scale Production. Tokyo: Diamond Publishing (in Japanese).
  2. TPS - Toyotin proizvodni sistem - Istorijat TOYOTA-e - TOYOTA club Serbia
  3. Hall, Robert W. 1983. Zero Inventories. Homewood, Ill., Dow Jones-Irwin.
  4. Goddard, Walter E. 1986. Just-in-Time: Surviving by Breaking Tradition. Essex Junction, Vt." Oliver Wight Ltd.
  5. Suzaki, Kyoshi. 1987. The New Manufacturing Challenge: Techniques for Continuous Improvement. New York: Free Press
  6. Nepotrebne zalihe : LeanEA
  7. http://www.eknfak.ni.ac.rs/dl/upr_proizvodnjom/JIT,%20Kanban.pdf
  8. Kanban - Cim Lean Six Sigma

Спољашње везе[уреди]