Пролин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Л-пролин
Prolin - Proline.svg
L-proline-3D-balls.png
Називи
IUPAC назив
Proline
Други називи
Pyrrolidine-2-carboxylic acid
Идентификација
3D модел (Јмол)
Абревијација Pro, P
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.009.264
MeSH Proline
Својства
C5H9NO2
Моларна маса 115,13 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојни кристали, хигроскопни
Тачка топљења 205 ºC (разлаже се)
растворан је
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пролин (Pro, P) је неесенцијална аминокиселина.

Биосинтеза[уреди]

Биосинтеза почиње фосфорилацијом и редукцијом карбоксилног постраничног ланца глутамата. Производ реакције глутамат гама-семиалдехид, спонтано циклизује у неензимској реакцији којом настаје делта1-пиролин-5-карбоксилат. Редукцијом овог међупродукта настаје пролин.[1][2]

Код сисара биосинтеза се може одвијати и на други начин кроз циклус уреје. У овом путу аргинин служи као први међупроизвод који прелази у орнитин. Из орнитина и алфа-кетоглутарата уз помоћ ензима орнитин алфа-аминотрансферазе настаје глутамат гама семиалдехид.

Референце[уреди]

  1. Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]