Пролошко житије Светог Симеона
Пролошко житије Светог Симеона је литургијско, односно богослужбено житије српског великог жупана Стефана Немање - Светог Симеона Мироточивог (умро 1200. године), које је написано ради његовог литургијског прослављања као светитеља. Сматра се да је настало у манастиру Студеници, али аутор није познат. Назива се пролошким због тога што је било саставни део пролога (синаксара), богослужбене књиге која садржи кратка житија и друге литургијске садржаје посвећене разним светитељима. Сматра се најстаријим житијем тог типа у српској средњовековној књижевности. Првобитни текст овог житија касније је дорађиван, тако да у рукописној традицији постоји у неколико варијанти. Старије верзије садрже само прозну нарацију, док су у неким млађим варијантама уз основни текст придодати и похвални стихови.[1][2][3][4][5][6]
Поред Пролошког житија Светог Симеона постоје и три знатно опширнија житија истог светитеља:
- Житије Светог Симеона од Стефана Првовенчаног, које је написао велики жупан и краљ Стефан Првовенчани.[7][8][9]
- Житије Светог Симеона од Светог Саве, које је написао први српски архиепископ Свети Сава.[10][11][12]
- Житије Светог Симеона од Доментијана, које је средином 13. века написао Доментијан Хиландарац.[13][14][15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Богдановић 1976а, стр. 9-19.
- ^ Богдановић 1976б, стр. 391-393.
- ^ Богдановић 1981, стр. 336-337.
- ^ Трифуновић 1990, стр. 317-321.
- ^ Радуловић 2019, стр. 477-490.
- ^ Анђелковић 2021, стр. 181-190.
- ^ Мирковић 1939, стр. 169-222.
- ^ Павловић 1970, стр. 73-115.
- ^ Јухас-Георгиевска 1988, стр. 61-101.
- ^ Мирковић 1939, стр. 109-135.
- ^ Павловић 1970, стр. 45-66.
- ^ Богдановић 1986, стр. 95-119.
- ^ Даничић 1865, стр. 1-117.
- ^ Мирковић & Ћоровић 1938, стр. 219-318.
- ^ Маринковић 1988, стр. 235-325.
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелковић, Маја М. (2021). „Непознати студенички препис Пролошког житија Светог Симеона” (PDF). Наслеђе: Часопис за књижевност, језик, уметност и културу. 50: 181—190. Архивирано из оригинала 19. 02. 2025. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Богдановић, Димитрије (1976а). „Пролошко житије светог Симеона”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 42: 9—19.
- Богдановић, Димитрије (1976б). „Још један прилог истраживању Пролошког житија светог Симеона”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 24 (3): 391—393.
- Богдановић, Димитрије (1980). Историја старе српске књижевности (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Српска књижевност на путевима самосталног стварања”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 328—340.
- Богдановић, Димитрије, ур. (1986). Свети Сава: Сабрани списи (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 12. 02. 2025. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Даничић, Ђура, ур. (1865). Животи Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд: Државна штампарија.
- Јухас-Георгиевска, Љиљана, ур. (1988). Стефан Првовенчани: Сабрани списи (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 12. 02. 2025. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Маринковић, Радмила, ур. (1988). Доментијан: Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона (PDF). Београд: Просвета; Српска књижевна задруга. Архивирано из оригинала 27. 06. 2023. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Мирковић, Лазар; Ћоровић, Владимир, ур. (1938). Доментиан: Животи Светога Саве и Светога Симеона. Београд: Српска књижевна задруга.
- Мирковић, Лазар, ур. (1939). Списи светога Саве и Стевана Првовенчанога (PDF). Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. Архивирано из оригинала 12. 02. 2025. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Павловић, Драгољуб, ур. (1970). Стара српска књижевност. 1. Нови Сад; Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга.
- Радуловић, Милка (2019). „Пролошка житија Св. Саве и Св. Симеона и њихови стихови”. Црквене студије. 16 (1): 477—490.
- Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.