Промагистрат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Roman SPQR banner.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Античког Рима
Периоди
Римски устав
Обични магистрати
Вандредни магистрати
Титуле и признања
Преседан и право
Скупштине

Промагистрат је био римски функционер који је имао власт и надлежности магистрата, али није вршио магистратске функције. Промагистрати су успостављени за вријеме Римске републике, с циљем да обезбиједе да Рим има своје намјеснике у свим прекоморским територијама, а не да сваке године бирају све више магистрата. Промагистрати су били именовани на основу мишљења Сената (лат. Senatus consultum). Као и сви акти Сената, и ова именовања нису била потпуно легална и римске скупштине су могле поништити именовања и именовати нове.

Промагистрати су могли бити проквестори (уместо квестора), пропретори (уместо претора) и проконзули (уместо конзула). Промагистрати су имали једнак ауторитет над својом провинцијом као одговарајући магистрати над Римом и имали су исти број ликтора у пратњи.

Такође је постојао прокуратор који је оригинално управљао провинцијским финансијама. Прокуратор није имао магистратску власт, али када им је цар Клаудије дао власт, омогућио им је да могу управљати провинцијом.

Институција промагистрата је настала због тога што су Римљани сматрали непримереним да наставе повећавати број редовних магистрата како би могли управљати новоосвојеним провинцијама.

Провинцијални намјесник је скоро имао неограничену власт над својом провинцијом и максимално је оптерећивао популацију новим порезима и наметима. Имао је такође пуни имунитет од кривичног гоњења за вријеме своје службе. Било је готово уобичајено да се провинцијски намјесници поново кандидују за исту службу како би избјегли кривично гоњење.

Види још[уреди]