Просо

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Афрички просо у пољу
Индијски просо у пољу
Зрела глава проса
Клијајуће биљке проса
Просо

Просо (/ˈmɪlɪts/)[1] су група високо варијабилних трава малог семена. Користи се за сточну и људску прехрану (каша, пецива), алкохолну индустрију (пиво, алкохолна пића), пострна култура.

Просо културе су важни усеви у полусувим тропима Азије и Африке (посебно у Индији, Малију, Нигерији и Нигеру), тако да се 97% производње проса одвија у земљама у развоју.[2] Овај усев је цењен због своје продуктивности и кратке сезоне узгоја у условима сувих, високих температура. Просо културе су аутохтоне у многим деловима света.[3] Најшире узгајана култура је афрички просо, који је важан усев у Индији и деловима Африке.[4] Индијски просо, обични просо и клипасти мухар такође су важне врсте овог усева.

Постоје индикације да су људи конзумирали просо пре око 7000 година и да је ова култура потенцијално имала „кључну улогу у успону вишеусевне пољопривреде и насељавање пољопривредних друштава”.[5]

Опис[уреди | уреди извор]

Генерално, просо је једногодишња житарица малог зрна из топлих предела, и припада фамилији трава. Просо културе су веома толерантне на сушу и друге екстремне временске прилике и имају сличан садржај нутриената са другим главним житарицама.[6]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Просо, сиров (Panicum miliaceum)[7]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.582 kJ (378 kcal)
72,8 g
Прехрамбена влакна8,5 g
4,3g
Засићене0,7 g
Мононезасићене0,8 g
Полинезасићене2.1 g
0,1 g
2,0 g
11,0 g
Витамини
Рибофлавин (Б2)
(24%)
0,29 mg
Ниацин (Б3)
(31%)
4,72 mg
Витамин Б5
(17%)
0,85 mg
Витамин Б6
(29%)
0,38 mg
Фолат (Б9)
(21%)
85 μg
Витамин Ц
(2%)
1,6 mg
Витамин К
(1%)
0,9 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
8 mg
Гвожђе
(23%)
3 mg
Магнезијум
(32%)
114 mg
Манган
(76%)
1,6 mg
Фосфор
(41%)
285 mg
Калијум
(4%)
195 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(18%)
1,7 mg
Остали конституенти
Вода8,7 g
Copper0.8 mg
Selenium2.7 µg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Порција од 100 грама сировог проса (Panicum miliaceum или просејаног проса) даје 378 калорија и богат је извор (20% или више дневне вредности, ДВ) протеина, дијеталних влакана, неколико Б витамина и много дијеталних минерала, нарочито мангана са 76% ДВ (табела хранљивих састојака USDA). Сирово просо је 9% вода, 73% угљени хидрати, 4% масти и 11% протеини (табела).

Поређење са другим главним основним намирницама[уреди | уреди извор]

Следећа табела приказује садржај хранљивих састојака проса у поређењу са главном основном храном у сировом облику. Сирови облици, међутим, нису јестиви и не могу се у потпуности сварити. Они се морају припремити и кувати према потреби за људску употребу. У прерађеном и куваном облику, релативни нутритивни и антинутритивни садржај сваке од ових житарица се знатно разликује од оног у сировим облицима који су наведени у овој табели. Храњива вредност у куваном облику зависи од начина кувања.

Поређење профила хранљивих састојака просејаног проса са другом основном храном[7]
Компонента
(у 100 g порцији, сирова зрна)		 тапиока[a] пшеница[b] пиринач[c] кукуруз[d] сирак[e] просо[f] кодо[8]
вода (g) 60 13,1 12 76 9,2 8,7
енергија (kJ) 667 1368 1527 360 1418 1582 1462
протеин (g) 1,4 12,6 7 3 11,3 11 9.94
маст (g) 0,3 1,5 1 1 3,3 4,2 3.03
угљени хидрати (g) 38 71,2 79 19 75 73 63.82
влакна (g) 1,8 1,2 1 3 6,3 8,5 8.2
шечери (g) 1,7 0,4 >0,1 3 1,9
гвожђе (mg) 0,27 3,2 0,8 0,5 4,4 3 3.17
манган (mg) 0,4 3,9 1,1 0,2 <0,1 1,6
калцијум (mg) 16 29 28 2 28 8 32.33
магнезијум (mg) 21 126 25 37 <120 114
фосфор (mg) 27 288 115 89 287 285 300
калијум (mg) 271 363 115 270 350 195
цинк (mg) 0,3 2,6 1,1 0,5 <1 1,7 32.7
пантотенска киселина (mg) 0,1 0,9 1,0 0,7 <0,9 0,8
витамин Б6 (mg) 0,1 0,3 0,2 0,1 <0,3 0,4
фикат (µg) 27 38 8 42 <25 85
тиамин (mg) 0,1 0,38 0,1 0,2 0,2 0,4 0.15
рибофлавин (mg) <0,1 0,1 >0,1 0,1 0,1 0,3 2.0
ниацин (mg) 0,9 5,5 1,6 1,8 2,9 0.09
Садржај хранљивих састојака у различитим сировим просима у поређењу са квинојом, тефом, фониом, пиринчем и пшеницом[9]
Усев / састојак протеин (g) влакна (g) минерали (g) гвожђе (mg) калцијум (mg)
сирак 10 4 1,6 2,6 54
афрички просо 10,6 1,3 2,3 16,9 38
индијски просо 7,3 3,6 2,7 3,9 344
клипасти мухар 12,3 8 3,3 2,8 31
просо 12,5 2,2 1,9 0,8 14
кодо 8,3 9 2,6 0,5 27
мали просо 7,7 7,6 1,5 9,3 17
барнијард просо 11,2 10,1 4,4 15,2 11
смеђи вршни просо 11,5 12,5 4,2 0,65 0,01
квиноја 14,1 7 * 4.6 47
теф 13 8 0,85 7,6 180
фонио 11 11.3 5,31 84,8 18
пиринач 6,8 0,2 0,6 0,7 10
пшенициа 11,8 1,2 1,5 5,3 41

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raw, uncooked
  2. ^ Hard red winter.
  3. ^ White, long-grain, regular, raw, unenriched.
  4. ^ Sweet, yellow, raw.
  5. ^ Sorghum, edible portion white variety.
  6. ^ Millet, proso variety, raw.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Definition of millet”. Oxford Dictionaries. Oxford University. Приступљено 21. 7. 2017. 
  2. ^ McDonough, Cassandrea M.; Rooney, Lloyd W.; Serna-Saldivar, Sergio O. (2000). „The Millets”. Food Science and Technology: Handbook of Cereal Science and Technology. CRC Press. 99 2nd ed: 177—210. 
  3. ^ „Sorghum and millet in human nutrition”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1995. 
  4. ^ „Annex II: Relative importance of millet species, 1992–94”. The World Sorghum and Millet Economies: Facts, Trends and Outlook. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1996. ISBN 978-92-5-103861-1. 
  5. ^ Cherfas, Jeremy (23. 12. 2015). „Millet: How A Trendy Ancient Grain Turned Nomads Into Farmers”. National Public Radio. The Salt. Приступљено 4. 5. 2018. 
  6. ^ Fahad, S; Bajwa, A. A.; Nazir, U.; Anjum, S. A.; Farooq, A.; Zohaib, A.; Sadia, S.; Nasim, W.; Adkins, S.; Saud, S.; Ihsan, M. Z.; Alharby, H.; Wu, C.; Wang, D.; Huang, J. (2017). „Crop Production under Drought and Heat Stress: Plant Responses and Management Options”. Frontiers in Plant Science. 8: 1147. PMC 5489704 Слободан приступ. PMID 28706531. doi:10.3389/fpls.2017.01147. 
  7. ↑ 7,0 7,1 „Raw millet per 100 g, Full Report”. USDA National Nutrient Database, Release 28. 2015. Приступљено 3. 12. 2015. 
  8. ^ Kumar, Ashwani; Tomer, Vidisha; Kaur, Amarjeet; Kumar, Vikas; Gupta, Kritika (2018-04-27). „Millets: a solution to agrarian and nutritional challenges”. Agriculture & Food Security. 7: 31. ISSN 2048-7010. doi:10.1186/s40066-018-0183-3 Слободан приступ. 
  9. ^ Millet Network of India.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Crawford, Gary W. (1983). Paleoethnobotany of the Kameda Peninsula. Ann Arbor: Museum of Anthropology, University of Michigan. ISBN 978-0-932206-95-4. 
  • Crawford, Gary W. (1992). „Prehistoric Plant Domestication in East Asia”. Ур.: Cowan C.W.; Watson P.J. The Origins of Agriculture: An International Perspective. Washington: Smithsonian Institution Press. стр. 117—132. ISBN 978-0-87474-990-8. 
  • Crawford, Gary W. & Lee, Gyoung-Ah (2003). „Agricultural Origins in the Korean Peninsula”. Antiquity. 77 (295): 87—95. doi:10.1017/s0003598x00061378. 
  • „Millets”. Alternative Field Crops Manual. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Просо&oldid=23162780”