Просо
Просо (/ˈmɪlɪts/)[1] су група високо варијабилних трава малог семена. Користи се за сточну и људску прехрану (каша, пецива), алкохолну индустрију (пиво, алкохолна пића), пострна култура.
Просо културе су важни усеви у полусувим тропима Азије и Африке (посебно у Индији, Малију, Нигерији и Нигеру), тако да се 97% производње проса одвија у земљама у развоју.[2] Овај усев је цењен због своје продуктивности и кратке сезоне узгоја у условима сувих, високих температура. Просо културе су аутохтоне у многим деловима света.[3] Најшире узгајана култура је афрички просо, који је важан усев у Индији и деловима Африке.[4] Индијски просо, обични просо и клипасти мухар такође су важне врсте овог усева.
Постоје индикације да су људи конзумирали просо пре око 7000 година и да је ова култура потенцијално имала „кључну улогу у успону вишеусевне пољопривреде и насељавање пољопривредних друштава”.[5]
Опис[уреди | уреди извор]
Генерално, просо је једногодишња житарица малог зрна из топлих предела, и припада фамилији трава. Просо културе су веома толерантне на сушу и друге екстремне временске прилике и имају сличан садржај нутриената са другим главним житарицама.[6]
Исхрана[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 1.582 kJ (378 kcal) |
72,8 g | |
| Прехрамбена влакна | 8,5 g |
4,3g | |
| Засићене | 0,7 g |
| Мононезасићене | 0,8 g |
| Полинезасићене | 2.1 g 0,1 g 2,0 g |
11,0 g | |
| Витамини | |
| Рибофлавин (Б2) | (24%) 0,29 mg |
| Ниацин (Б3) | (31%) 4,72 mg |
| Витамин Б5 | (17%) 0,85 mg |
| Витамин Б6 | (29%) 0,38 mg |
| Фолат (Б9) | (21%) 85 μg |
| Витамин Ц | (2%) 1,6 mg |
| Витамин К | (1%) 0,9 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (1%) 8 mg |
| Гвожђе | (23%) 3 mg |
| Магнезијум | (32%) 114 mg |
| Манган | (76%) 1,6 mg |
| Фосфор | (41%) 285 mg |
| Калијум | (4%) 195 mg |
| Натријум | (0%) 5 mg |
| Цинк | (18%) 1,7 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 8,7 g |
| Copper | 0.8 mg |
| Selenium | 2.7 µg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. | |
Порција од 100 грама сировог проса (Panicum miliaceum или просејаног проса) даје 378 калорија и богат је извор (20% или више дневне вредности, ДВ) протеина, дијеталних влакана, неколико Б витамина и много дијеталних минерала, нарочито мангана са 76% ДВ (табела хранљивих састојака USDA). Сирово просо је 9% вода, 73% угљени хидрати, 4% масти и 11% протеини (табела).
Поређење са другим главним основним намирницама[уреди | уреди извор]
Следећа табела приказује садржај хранљивих састојака проса у поређењу са главном основном храном у сировом облику. Сирови облици, међутим, нису јестиви и не могу се у потпуности сварити. Они се морају припремити и кувати према потреби за људску употребу. У прерађеном и куваном облику, релативни нутритивни и антинутритивни садржај сваке од ових житарица се знатно разликује од оног у сировим облицима који су наведени у овој табели. Храњива вредност у куваном облику зависи од начина кувања.
| Компонента (у 100 g порцији, сирова зрна) |
тапиока[а] | пшеница[б] | пиринач[в] | кукуруз[г] | сирак[д] | просо[ђ] | кодо[8] |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| вода (g) | 60 | 13,1 | 12 | 76 | 9,2 | 8,7 | |
| енергија (kJ) | 667 | 1368 | 1527 | 360 | 1418 | 1582 | 1462 |
| протеин (g) | 1,4 | 12,6 | 7 | 3 | 11,3 | 11 | 9.94 |
| маст (g) | 0,3 | 1,5 | 1 | 1 | 3,3 | 4,2 | 3.03 |
| угљени хидрати (g) | 38 | 71,2 | 79 | 19 | 75 | 73 | 63.82 |
| влакна (g) | 1,8 | 1,2 | 1 | 3 | 6,3 | 8,5 | 8.2 |
| шечери (g) | 1,7 | 0,4 | >0,1 | 3 | 1,9 | ||
| гвожђе (mg) | 0,27 | 3,2 | 0,8 | 0,5 | 4,4 | 3 | 3.17 |
| манган (mg) | 0,4 | 3,9 | 1,1 | 0,2 | <0,1 | 1,6 | |
| калцијум (mg) | 16 | 29 | 28 | 2 | 28 | 8 | 32.33 |
| магнезијум (mg) | 21 | 126 | 25 | 37 | <120 | 114 | |
| фосфор (mg) | 27 | 288 | 115 | 89 | 287 | 285 | 300 |
| калијум (mg) | 271 | 363 | 115 | 270 | 350 | 195 | |
| цинк (mg) | 0,3 | 2,6 | 1,1 | 0,5 | <1 | 1,7 | 32.7 |
| пантотенска киселина (mg) | 0,1 | 0,9 | 1,0 | 0,7 | <0,9 | 0,8 | |
| витамин Б6 (mg) | 0,1 | 0,3 | 0,2 | 0,1 | <0,3 | 0,4 | |
| фикат (µg) | 27 | 38 | 8 | 42 | <25 | 85 | |
| тиамин (mg) | 0,1 | 0,38 | 0,1 | 0,2 | 0,2 | 0,4 | 0.15 |
| рибофлавин (mg) | <0,1 | 0,1 | >0,1 | 0,1 | 0,1 | 0,3 | 2.0 |
| ниацин (mg) | 0,9 | 5,5 | 1,6 | 1,8 | 2,9 | 0.09 |
| Усев / састојак | протеин (g) | влакна (g) | минерали (g) | гвожђе (mg) | калцијум (mg) |
|---|---|---|---|---|---|
| сирак | 10 | 4 | 1,6 | 2,6 | 54 |
| афрички просо | 10,6 | 1,3 | 2,3 | 16,9 | 38 |
| индијски просо | 7,3 | 3,6 | 2,7 | 3,9 | 344 |
| клипасти мухар | 12,3 | 8 | 3,3 | 2,8 | 31 |
| просо | 12,5 | 2,2 | 1,9 | 0,8 | 14 |
| кодо | 8,3 | 9 | 2,6 | 0,5 | 27 |
| мали просо | 7,7 | 7,6 | 1,5 | 9,3 | 17 |
| барнијард просо | 11,2 | 10,1 | 4,4 | 15,2 | 11 |
| смеђи вршни просо | 11,5 | 12,5 | 4,2 | 0,65 | 0,01 |
| квиноја | 14,1 | 7 | * | 4.6 | 47 |
| теф | 13 | 8 | 0,85 | 7,6 | 180 |
| фонио | 11 | 11.3 | 5,31 | 84,8 | 18 |
| пиринач | 6,8 | 0,2 | 0,6 | 0,7 | 10 |
| пшенициа | 11,8 | 1,2 | 1,5 | 5,3 | 41 |
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Definition of millet”. Oxford Dictionaries. Oxford University. Приступљено 21. 7. 2017.
- ^ McDonough, Cassandrea M.; Rooney, Lloyd W.; Serna-Saldivar, Sergio O. (2000). „The Millets”. Food Science and Technology: Handbook of Cereal Science and Technology. CRC Press. 99 2nd ed: 177—210.
- ^ „Sorghum and millet in human nutrition”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1995. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2018. Приступљено 29. 05. 2020.
- ^ „Annex II: Relative importance of millet species, 1992–94”. The World Sorghum and Millet Economies: Facts, Trends and Outlook. Food and Agriculture Organization of the United Nations. 1996. ISBN 978-92-5-103861-1.
- ^ Cherfas, Jeremy (23. 12. 2015). „Millet: How A Trendy Ancient Grain Turned Nomads Into Farmers”. National Public Radio. The Salt. Приступљено 4. 5. 2018.
- ^ Fahad, S; Bajwa, A. A.; Nazir, U.; Anjum, S. A.; Farooq, A.; Zohaib, A.; Sadia, S.; Nasim, W.; Adkins, S.; Saud, S.; Ihsan, M. Z.; Alharby, H.; Wu, C.; Wang, D.; Huang, J. (2017). „Crop Production under Drought and Heat Stress: Plant Responses and Management Options”. Frontiers in Plant Science. 8: 1147. PMC 5489704
. PMID 28706531. doi:10.3389/fpls.2017.01147.
- ^ а б „Raw millet per 100 g, Full Report”. USDA National Nutrient Database, Release 28. 2015. Приступљено 3. 12. 2015.
- ^ Kumar, Ashwani; Tomer, Vidisha; Kaur, Amarjeet; Kumar, Vikas; Gupta, Kritika (27. 4. 2018). „Millets: a solution to agrarian and nutritional challenges”. Agriculture & Food Security. 7: 31. ISSN 2048-7010. doi:10.1186/s40066-018-0183-3 .
- ^ Millet Network of India.
Литература[уреди | уреди извор]
- Crawford, Gary W. (1983). Paleoethnobotany of the Kameda Peninsula. Ann Arbor: Museum of Anthropology, University of Michigan. ISBN 978-0-932206-95-4.
- Crawford, Gary W. (1992). „Prehistoric Plant Domestication in East Asia”. Ур.: Cowan C.W.; Watson P.J. The Origins of Agriculture: An International Perspective. Washington: Smithsonian Institution Press. стр. 117—132. ISBN 978-0-87474-990-8.
- Crawford, Gary W. & Lee, Gyoung-Ah (2003). „Agricultural Origins in the Korean Peninsula”. Antiquity. 77 (295): 87—95. doi:10.1017/s0003598x00061378.
- „Millets”. Alternative Field Crops Manual.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Просо на Викимедијиној остави. |
- „Millet”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). 1911.
